Ludwig Ludwig je dvočlani post punk electro industrial sastav osnovan jula 2016, sačinjen od lidera grupa Katabazija (Ljubiša Jovanović aka Ponoćni Vodeničar - vokal) i Scarps (Saša Ognjanović - gitare & programiranje). Njih dvojica su, nakon raspada kultne grupe Katabazija, nastavili da razvijaju svoju priču i nakon dve godine mukotrpnog rada stiglo je i ovo, po onima koji su imali prilike da ga preslušaju - kapitalno izdanje! Na albumu „Popodnevna zabava za ljubitelje žabokrečine" se našlo devet "ne tako lakih" komada, neki singlovi su već dobro poznati pratiocima Ludwigovih aktivnosti (Idu gradom, Kao san, Moj Bog, Naglo...), dok je jedina neautorska tema na albumu zapravo posveta Valteru Kocijančiću i legendarnim riječkim Parafima - famozna "Narodna pjesma".

Gitarista i kompozitor Saša Ognjanović ovako objašnjava ideju i poentu ovog izdanja: "Prvi album grupe Ludwig Ludwig je, što se tiče muzike, ideja koju sam davno imao. Kategorično sam odlučio da to ne realizujem sa živim bendom jer rezultat ne bi bio ekstremno jednostavam kako sam jedino želeo. Elektronske podloge sam pravio tako da plesno podržavaju gitarske rifove i razlaganja akorda. Ljuba sa svojim tekstovima i načinom pevanja je idealno zaokružio celu zvučnu sliku".

Ljubiša dodaje: „Ludwig Ludwig je mesto za srećne pajace. Nekako mi se čini da sam baš to želeo da budem kad porastem. Srećan pajac koji se ozbiljno šali. I, evo, na prvoj polovini popodnevne zabave za ljubitelje žabokrečine smo ozbiljni, dok se na drugoj "šalimo". Zaista, kakva je to zabava?"

foto: Nelogični Dejan
HC: Budući da je album još uvek veoma sveže izdanje, šta biste vi izdvojili kao najbolji trenutak u stvaranju tog dela?
LL: Studio “KOŠNICA” u kome smo snimili čitav album, i klub “ Zamajac” u kome vežbamo i danas. To su definitivno naši najbolji momenti, odnosno “dva stuba” bez kojih teško da bismo uradili nešto.

HC: Kakvi su vaši utisci domaćom scenom i kako pronalazite sebe na istoj?
LL: Muči me jedno pitanje: “Gde je ona oštrica koju su imale prethodne generacije?” Naša scena ima sjajne muzičare, odlilčne  bendove, umetnike… ali, i gomilu ćutologa. Mi, kao da se ne bunimo kako treba, i kao da je sve u redu – a ništa nije u redu! Gomila idiota otpužuje dokazane umetnike iz čitavog miljea za sve i svašta, lepe nam se etikete  zato što smo misleći, a mi ćutimo.
Ne vidim da se oštrica nešto izoštrila, secne se tu i tamo – bljesne, ali to nije to. Potreban nam je kontinuitet. Potrebne su nam radikalnije mere, potrebne su provokacije. Dakle, da ne ispadne da nam je scena loša, ovde mislim na naše delovanje. Zar da nam usrana estrada kroji kapu i vaspitava omladinu? Ta govna dolaze lako do medijskog prostora… malo pokažu sise i dupeta, malo naprave neku sablazan i eto nas na njihovoj zabavi umesto da oni budu na našoj.

HC: Kakvi su vaša očekivanja posle promocije albuma?
LL: Skromna, kao i uvek. Neko će kazati da je to pogrešan stav, ali tako ne mogu. Smatram da su očekivanja ogledalo gordosti, pa me to izjeda. Zato sebi uvek zalepim šamarčinu kada pomislim, kamoli nešto vise od toga. Najbolje je ne misliti o tome, već predano raditi i biti veran osnovnoj ideji koja te je gurnula u sve to.

HC: Posle hijatusa benda Katabazija, šta pripiusjete osnovnom adutu bendu Ludwig Ludwig? Iako ima dosta umetničke sličnosti, razlika je drastična.
LL: Što smo se konačno spustili u muzički minimalizam i poetsko ponavljanje.

HC: Kako je uopšte započela ideja za bend Ludwig Ludwig?
LL: Začetak o kome govoriš je produžena ruka Scarpsa i Katabazije. Sale je osnivač benda Scarps, a moja malenkost  Katabazije… onda smo nešto razgovarali o Vitgenštajnu i Betovenu i  njihovim licima npr. u nekom današnjem odvratnom klubu tj. kako  bi oni reagovali na sve to, a da je njihovo prisustvo moguće... [smeh] to nam je bilo zanimljivo, opisivali smo njihov doživljaj, njihova lica i zaprepašćenje... [smeh] pa je tako naš bend dobio ime, i krenuli smo.

HC: Zadnja pesma na albumu je obrada kultnog benda PARAF, kako ste se odlučili na istu?
LL: Bolji trenutak za to ne postoji. Pogledaj samo šta se radi, šta rade izvršitelji, šta radi komunalna policija… pa smo hteli, eto, da ih malo pohvalimo.

HC: Za vaših 3 godine rada, šta biste izdvojili kao najbolji i najemotivniji trenutak?
LL: Humanitarne aktivnosti, mada o tome nije dobro javno govoriti ali šta bih drugo i preče izdvojio.

HC: Šta u bliskoj budućnosti možemo da očekujemo od benda Ludwig Ludwig?
LL: Borbu, i samo borbu. Dosadom protiv zabave!

Intervju pripremio Miloš Antić