Ogromna količina energije i artikulisane buke: Last Rizla i Casillas u Novom Sadu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Sinoć smo u klubu CK13 prisustvovali zvučnom ataku grupa CASILLAS iz Novog Sada i Last Rizla iz glavnog grada Grčke. Klub je bio prilično popunjen što me je baš razveselilo, a i Valjevsko pivo je bilo lepo ohlađeno i pitko (Da li ste znali da je Valjevsko pivo poslednje, zaista naše pivo? Sve ostale pivare su već prodate stranim konzorcijumima).


Casillas je dobro poznat novosadskim ljubiteljima žestokog zvuka kao jedan od najboljih bendova koji spaja gomilu raznih uticaja i žanrova i uvek daje sve od sebe na nastupima, a tako je bilo I sinoć. Iako Simbetov duh i dalje lebdi nad Casillas-om bend je nastavio zacrtanim putem kako je jedino i ispravno jer bi bila ogromna šteta da se ovakva priča ne ispriča do kraja.

Sinoć su u svom setu od pedesetak minuta odsvirali već dobro poznate stvari sa jedinog do sada izdatog demo snimka, “Old Money” kao i još nekoliko pesama koje bi trebalo da budu snimljene uskoro kako je Željko Diklić, gitarista benda, sinoć u prolazu i najavio. Meni najdraže “Photographer” i “Waste Time” su bile “pik” na nastupu, ali i ostalih 6-7 nisu ništa manje sjajne. Svaki put kad gledam ovaj bend iznova me oduševi (čast ostalima iz benda, da me ne shvate pogrešno) pevač Milan Sinđelić koji me vizuelno (proćelav, naočare, brada, ali ne hipsterska, “casual” odeća i gotovo stidljiva pojava) podseća na profesora fizike ili matematike. Na bini se on pretvara u sugestivnog buntovnika i razjarenu zver. Jedna od boljih transformacija na sceni koje sam video u životu, a video sam poveliki broj, verujte mi.  Novosadska publika ih je prihvatila vrlo lepo, a primetio sam i nekoliko faca koji su znali gotovo sve tekstove i pevali sve pesme od reči do reči. Naročito me je impresionirao momak sa kačketom na glavi koji je i gestikulacijama, a ne samo pevanjem dokazao da je istinski fan Casillasa.

Sat pre ponoći, atinska četvorka koja je ove godine proslavila desetogodišnjicu postojanja istrčala je na teren i “počistila” Crnu Kuću! Nisam pre ovog nastupa mnogo slušao ovaj bend, u kolekciji imam tek njihov prvi album naslovljen imenom benda pa sam zato par dana pre koncerta na bandcampu preslušao neka izdanja grupe. Na prve dve ploče je zastupljen psihodelični stoner zvuk bez vokala (ili sa tek sporadičnim pevanjem) dok su poslednja dva EP-ja (KLS9532 izdat kao 10-to inčni vinil i EP pod nazivom “Mount Machine”) bučniji i teži jer su momci iz benda odlučili da ubace pevača koji će svojim pevanjem (urlanjem) dati do znanja da nema zezanja sa Last Rizlom.

Izbrojah 6 pesama za nekih sat vremena njihove svirke što bi matematički trebalo da odgovara broju pesama sa ta dva pomenuta poslednja izdanja. Dobili smo ogromnu količinu energije, artikulisane buke, besa i znoja sa bine u kojoj je prednjačio omaleni, dežmekasti kosijaner sa vidnim nedostatkom vlasišta sa prednje strane glave. Da vam nabrajam koje su to pesme bile je nemoguća misija, jer niti sam toliko upoznat sa opusom benda, niti je postojao papir sa plejlistom (kako to već normalni bendovi rade😊) niti bi većini vas koji čitate ovaj članak išta i značilo. Bez obzira na sve, volim da po prvi put gledam bendove od kojih ne znam šta da očekujem jer ne znam u kom će pravcu da odu.

Sinoć je Last Rizla krenula u raznim pravcima. Osnova jeste psihodelični stoner rock, ali je nadograđen elementima žanrova kao što su sludge i noise, ali i hardcore i punk. “Za svakog ponešto, za nekoga sve” !
Pohvala za odličnu organizaciju klubu CK13, MM concerts (bivši, svima poznati, MH concerts, to su isti ljudi u nešto izmenjenoj postavi) koji je “bukirao” bendove i novosadsku publiku koja je sinoć bila brojna, aktivna i pre svega glasna!    

Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva