Decenija benda Blankfile – Oštro, jarko, sjajno i veliko
Helly Cherry
Beogradski hardcore sastav Blankfile je sinoć, 1. septembra, proslavio svoj deseti rođendan. Slavlje se dogodilo u klubu Doma omladine pred oko stotinak posetilaca i posetiteljki, a isto su svojim prisustvom i izvedbom uveličali Igor iz benda Tea Break i Nojzi Wilson za DJ pultom.
Prvi septembar je nekome majka, a nekome maćeha. Školarci koji ne vole obrazovni sistem ovom datumu prilaze sa manjom dozom poštovanja, oni sa simpatijama ga očekuju željno, a ljubitelji i ljubiteljke beogradskog hardcore benda Blankfile su 1. septembar 2018. godine obeležili kao ovi potonji, za srećan dan.
Ja sam za ovu grupu saznao još u vreme kada su forumi bili popularni. Bila je to neka 2006. ili 2007. godina. Tadašnji Blankfile je rokao melodični punk rock, da bi onda 2008. godine došlo do promena u sastavu i u zvuku što su momci označili kao novi početak i godinu ponovnog rođenja, od kada i računaju staž.
Vrata Kluba su bila otvorena već od 20h, a prvi nastup večeri, od 21.15, bio je rezervisan za Igora iz beogradskog punk rock sastava Tea Break. On je u solo varijanti sa akustičnom gitarom izveo set u trajanju od pola sata gde je uvrstio raznorazne hitove eminentnih punk rock grupa sa ovih i onih meridijana, ali i svog matičnog benda. Numera koju je odsvirao, a koja je meni srcu najbliža, koincidencije li, nosi naziv ’’Poison Heart’’ i jeste, stvar je legendarnih Ramones-a. Veliki aplauz na koncu pesme zavredila je i ’’The Sign’’ Igorovog Tea Break-a, da bi za sam kraj odabrao - The Reach for Me: "Forgiveness of Self", Amerikanaca Stick To Your Guns. Fina uvertira za dalji tok večeri.
Ovaj rođendan nije bio isklučivo svirački, već je imao i svoj filmski deo programa. Oko 22.10, na video bimu postavljenom iznad bine, počeo je dokumentarni film o deset godina Blankfile-a. U filmu se pojavljuju prijatelji/prijateljice i fanovi benda koji odgovaraju na pitanja u vezi sa postojanjem grupe, njihovim nastupima, daljim razvojem i strip junacima. Nekih dvadesetak minuta materijala, sa isto toliko sagovornika i sagovornica.
Prvi septembar je nekome majka, a nekome maćeha. Školarci koji ne vole obrazovni sistem ovom datumu prilaze sa manjom dozom poštovanja, oni sa simpatijama ga očekuju željno, a ljubitelji i ljubiteljke beogradskog hardcore benda Blankfile su 1. septembar 2018. godine obeležili kao ovi potonji, za srećan dan.
Ja sam za ovu grupu saznao još u vreme kada su forumi bili popularni. Bila je to neka 2006. ili 2007. godina. Tadašnji Blankfile je rokao melodični punk rock, da bi onda 2008. godine došlo do promena u sastavu i u zvuku što su momci označili kao novi početak i godinu ponovnog rođenja, od kada i računaju staž.
Vrata Kluba su bila otvorena već od 20h, a prvi nastup večeri, od 21.15, bio je rezervisan za Igora iz beogradskog punk rock sastava Tea Break. On je u solo varijanti sa akustičnom gitarom izveo set u trajanju od pola sata gde je uvrstio raznorazne hitove eminentnih punk rock grupa sa ovih i onih meridijana, ali i svog matičnog benda. Numera koju je odsvirao, a koja je meni srcu najbliža, koincidencije li, nosi naziv ’’Poison Heart’’ i jeste, stvar je legendarnih Ramones-a. Veliki aplauz na koncu pesme zavredila je i ’’The Sign’’ Igorovog Tea Break-a, da bi za sam kraj odabrao - The Reach for Me: "Forgiveness of Self", Amerikanaca Stick To Your Guns. Fina uvertira za dalji tok večeri.
Ovaj rođendan nije bio isklučivo svirački, već je imao i svoj filmski deo programa. Oko 22.10, na video bimu postavljenom iznad bine, počeo je dokumentarni film o deset godina Blankfile-a. U filmu se pojavljuju prijatelji/prijateljice i fanovi benda koji odgovaraju na pitanja u vezi sa postojanjem grupe, njihovim nastupima, daljim razvojem i strip junacima. Nekih dvadesetak minuta materijala, sa isto toliko sagovornika i sagovornica.
 |
| foto: HC arhiv |
Pošto se i taj deo programa završio, došao je red da slavljenici zauzmu svoje startne pozicije. Negde oko 22.45, uz zvuke Dado Topića, tj. soundtrack serije ’’Bolji život’’, eto njih. Petar, Dušan, Slipi, Sloba i Boris. Udarna petorka, jedne od najaktivnijih i najangažovanijih beogradskih hardcore grupa. Petar namazan ratničkim bojama po licu pozdravlja ljude koji su na svirku došli van Beograda i otpočinju nastup pesmom ’’The Long Walk’’.
Publike je bilo u zadovoljavajućom cifri, međutim agilnost iste je bila na jako niskom nivou. Tek nekih pet, šest ljudi ispred bine je svoju podršku bendu davalo raznoraznim vratolomijama i plesovima, a najdominantniji je tu svakako bio Vakz, koji ni ovaj događaj nije propustio. On je bio direktna motivacija za stvaranje pesme ’’One Is All’’ koja se našla sledeća na repertoaru. Ovde se praktično pokazalo i prikazalo ono što sam napisao na početku ovog pasusa, upravo kada je Petar pozvao narod u circle pit i wall of death, bezuspešno. No, to nije toliko poremetilo plan za dalje rokanje.
Prvi gost rođendanske svirke bio je Kruševljanin Pirana iz sastava No Way Back na pesmi ’’Needle. Marks. South’’. Dok se on nameštao, pevač Petar je iskoristio priliku da se zahvali bratskom bendu Violent Chapter, koji je celim svojim članstvom bio prisutan u prvom redu, kao i grupi SideS, ali i da nam objasni da su ratničke boje na njegovom licu iznuđeno rešenje za rezultat o kojem ne bih više trošio reči jer je ipak ovo bila rođendanska svirka, a ovo je rođendanski izveštaj. Tako da samo pozitiva, hehe.
Drugi gost večeri bio je Uroš Aleksić, nekadašnji njihov, a današnji bubnjar Violent Chapter-a. Dve pesme su odsvirali sa njim – ’’Dose’’ i ’’Roadkill’’. Prva je sa albuma ’’Turning The Season’’ i u to vreme je Petar svirao gitaru, koje se i sinoć latio prilikom muziciranja ove trake. Drugu je Petar posvetio ljudima koje je ’’vreme pojelo’’. Kod te numere se dogodio prvi i jedini stagediving večeri. Ono što bih takođe primetio je nešto lošiji zvuk. Klub Doma omladine ima taj problem generalno, ali moram da priznam da se glavni, Petrov vokal daleko slabije čuo u odnosu na ostatak benda gde je pak bubanj dominirao u zvučnosti.
U nedeljama pre jubileja Blankfile je objavio poziv za nagradnu igru. Naime, najbolja verzija njihovog novog singla ’’The End Of Us’’ odnela bi nagradu u vidu gitare koju je donirala kompanija Monster. Upravo se tokom ove numere Petru na vokalu priključio mlađani, dugačkokosi metalac koji je zaista i osvojio nagradu. Meni se od tri obrade koje su aplicirale, najviše dopala ona sa klavirom, ali je Elio Rigonat ipak bio prvi pik benda. Čestitamo. Nakon pesme je usledilo zvanično uručenje, krunisanje i prikazivanje publici.
Finiš rođendanskog seta sa ’’No Harm’s Done’’ i zvanični kraj u 23.35. No ne leži vraže, eto Petra na bini nakon par minuta sa akustičnom gitarom i barskom stolicom. Namestio se fino i krenuo da peva tekst verovatno najvećeg hita grupe - ’’Close To Our Hearts’’. U nekoliko navrata je govorio o tome kako nije u stanju da se u potpunosti fizički aktivira zbog gorepomenutih ’’rezultata’’, ali da se u srcu sve to energično odvija, pa je ova pesma zbog toga nekako i zaslužila da bude poslednja na listi. Nakon par minuta solo izvedbe priključio se i ostatak benda, te su svi zajedno izrokali stvar do kraja. Konfete su dodatno upotpunile prikaz i dodale šlag na tortu. Jedino što bih i ovde zamerio jeste nekako setan završetak i odlazak sa stejdža. Učinilo mi se na momenat da je u pitanju poslednja svirka, a ne proslava jubileja i početak nove dekade. No, sve u svemu, meni, a čini mi se i ostalima, veče je proteklo odlično.
Koncert se završio u petnaest minuta do ponoći da bi iza nula časova DJ Nojzi Wilson započeo svoj set koji se sastojao od d’n’b, dubstep, UK garage, jungle i ostalih srodnih pravaca. Bilo je i open-mic momenata, pa se svako ko je hteo mogao latiti mikrofona zarad freestyle akcije. Oko jedan su se svetla popalila i tu je negde dođosmo do kraja.
Vrlo lepa žurka. Tematski šarenolika, bogata i nesvakidašnja. Momci su proslavili svoj deseti rođendan onako kako dolikuje i isto tako započeli novu deceniju. Neka bude uspešna i produktivna kao i prva i greške neće biti. Oštra kao žaoka, jarka kao vatra, sjajna kao kruna i velika kao srce.
Publike je bilo u zadovoljavajućom cifri, međutim agilnost iste je bila na jako niskom nivou. Tek nekih pet, šest ljudi ispred bine je svoju podršku bendu davalo raznoraznim vratolomijama i plesovima, a najdominantniji je tu svakako bio Vakz, koji ni ovaj događaj nije propustio. On je bio direktna motivacija za stvaranje pesme ’’One Is All’’ koja se našla sledeća na repertoaru. Ovde se praktično pokazalo i prikazalo ono što sam napisao na početku ovog pasusa, upravo kada je Petar pozvao narod u circle pit i wall of death, bezuspešno. No, to nije toliko poremetilo plan za dalje rokanje.
Prvi gost rođendanske svirke bio je Kruševljanin Pirana iz sastava No Way Back na pesmi ’’Needle. Marks. South’’. Dok se on nameštao, pevač Petar je iskoristio priliku da se zahvali bratskom bendu Violent Chapter, koji je celim svojim članstvom bio prisutan u prvom redu, kao i grupi SideS, ali i da nam objasni da su ratničke boje na njegovom licu iznuđeno rešenje za rezultat o kojem ne bih više trošio reči jer je ipak ovo bila rođendanska svirka, a ovo je rođendanski izveštaj. Tako da samo pozitiva, hehe.
Drugi gost večeri bio je Uroš Aleksić, nekadašnji njihov, a današnji bubnjar Violent Chapter-a. Dve pesme su odsvirali sa njim – ’’Dose’’ i ’’Roadkill’’. Prva je sa albuma ’’Turning The Season’’ i u to vreme je Petar svirao gitaru, koje se i sinoć latio prilikom muziciranja ove trake. Drugu je Petar posvetio ljudima koje je ’’vreme pojelo’’. Kod te numere se dogodio prvi i jedini stagediving večeri. Ono što bih takođe primetio je nešto lošiji zvuk. Klub Doma omladine ima taj problem generalno, ali moram da priznam da se glavni, Petrov vokal daleko slabije čuo u odnosu na ostatak benda gde je pak bubanj dominirao u zvučnosti.
U nedeljama pre jubileja Blankfile je objavio poziv za nagradnu igru. Naime, najbolja verzija njihovog novog singla ’’The End Of Us’’ odnela bi nagradu u vidu gitare koju je donirala kompanija Monster. Upravo se tokom ove numere Petru na vokalu priključio mlađani, dugačkokosi metalac koji je zaista i osvojio nagradu. Meni se od tri obrade koje su aplicirale, najviše dopala ona sa klavirom, ali je Elio Rigonat ipak bio prvi pik benda. Čestitamo. Nakon pesme je usledilo zvanično uručenje, krunisanje i prikazivanje publici.
Finiš rođendanskog seta sa ’’No Harm’s Done’’ i zvanični kraj u 23.35. No ne leži vraže, eto Petra na bini nakon par minuta sa akustičnom gitarom i barskom stolicom. Namestio se fino i krenuo da peva tekst verovatno najvećeg hita grupe - ’’Close To Our Hearts’’. U nekoliko navrata je govorio o tome kako nije u stanju da se u potpunosti fizički aktivira zbog gorepomenutih ’’rezultata’’, ali da se u srcu sve to energično odvija, pa je ova pesma zbog toga nekako i zaslužila da bude poslednja na listi. Nakon par minuta solo izvedbe priključio se i ostatak benda, te su svi zajedno izrokali stvar do kraja. Konfete su dodatno upotpunile prikaz i dodale šlag na tortu. Jedino što bih i ovde zamerio jeste nekako setan završetak i odlazak sa stejdža. Učinilo mi se na momenat da je u pitanju poslednja svirka, a ne proslava jubileja i početak nove dekade. No, sve u svemu, meni, a čini mi se i ostalima, veče je proteklo odlično.
Koncert se završio u petnaest minuta do ponoći da bi iza nula časova DJ Nojzi Wilson započeo svoj set koji se sastojao od d’n’b, dubstep, UK garage, jungle i ostalih srodnih pravaca. Bilo je i open-mic momenata, pa se svako ko je hteo mogao latiti mikrofona zarad freestyle akcije. Oko jedan su se svetla popalila i tu je negde dođosmo do kraja.
Vrlo lepa žurka. Tematski šarenolika, bogata i nesvakidašnja. Momci su proslavili svoj deseti rođendan onako kako dolikuje i isto tako započeli novu deceniju. Neka bude uspešna i produktivna kao i prva i greške neće biti. Oštra kao žaoka, jarka kao vatra, sjajna kao kruna i velika kao srce.
Nemanja Mitrović Timočanin