Putrid Blood: "Možemo još dugo da guramo ovu priču"



Sviđa ti se? Javi ostalima!

"Putrid Blood su jedni od lidera sada već vrlo dobre i jake Srpske metal scene", kaže Nikola Franquelli u recenziji poslednjeg albuma benda i nastavlja, "Jeste da ta scena ima svojih problema, ne vjeruje sama sebi, ali sa ovakvim albumima nema zime. Rad, red i disciplina su Putrid Blood oblikovali u jednu vrlo žestoku metal mašinu." Gde ćeš bolji uvod u razgovor sa Stevanom Milankovićem - pevačem koji je ispred benda porazgovarao sa Zoranom o tome šta se dogodilo od našeg poslednjeg razgovora, novom albumu, koncertu u Šidu, pevanju na engleskom i srpskom, planovima...


Pet godina je prošlo od prošlog intervjua za Helly Cherry. Šta se to promenilo kod vas u bendu za to vreme?

Četiri člana benda se oženila (peti će biti novembru), rođeno četvoro dece. Porasla Putrid Blood familija.

Od „Srpskog Slayera“, „Balkanskog Pro-Paina“ do novog „Ritma Nereda“. Smetaju li vam ta poređenja?

Naprotiv, uvek prijaju poređenja sa bendovima koji su nam stvarno bili uzori. Naravno, težimo ka nekom svom stilu i originalnosti koliko god je to moguće u današnje vreme.

„Jeftino, prljavo, sirovo, glasno je true”. Za koliko para biste se prodali?

Ne znam, moraš da pitaš ostatak benda. Ja jedini od nas šestorice ne znam ni da sviram ni da pevam. A da bismo se prodali moramo praviti “lepu” muziku za široke narodne mase. Ta opcija sa mnom u bendu nije moguća, tako da bi morali da me izbace, a to bi malo teže išlo pošto imam cca 125 kg, haha. Nemam pojma, moramo prvo da definišeno šta je prodaja. Da se obogatimo od ovakve muzike u današnje vreme – nema šanse. Da uopšte živimo od hardcore/thrash metala – isto jako mala verovatnoća. Jednostavno, svi u bendu imamo poslove od kojih živimo, a muzika nam dođe kao hobi koji jako, jako ozbiljno shvatamo. Kao što neki ljudi vole pecanje, tako mi volimo metal. Sviramo šta hoćemo, koliko hoćemo i kad hoćemo. Dok jednog dana ne kažemo „E, sad je dosta“. Kad će to biti, nemam pojma. Verujem da možemo još dugo da guramo ovu priču.

Da li je scena zaista sranje kako kažete u pesmi?

Ne. Scena je dobra sa puno dobrih bendova. Publike nekad bude više, nekad manje. Viđam dosta novih klinaca na našim svirkama, što je super stvar. Verujem da je slabija poseta nekad izazvana prevelikim brojem događaja u jednom mesecu ili godini. Ljudi jednostavno ne stignu da posete sve. Što se tiče stiha „Scena je mrtva, scena je sranje“ iz pesme Glodar – ona je pisana iz ugla jednog uslovno rečeno „hejtera“. Čitao sam izveštaj sa neke slabo posećene svirke i neko je u komentaru za ove što bleje ispred kluba dok traje svirka napisao da bi „dvolitru sa sobom odneli u grob“. I od toga se formirala cela pesma – kako razmišlja neki tamo lik koji bleji ispred kluba i sere kako je scena mrtva.

Dva vokala, zašto?

Ovo mi je uvek omiljeno pitanje. Putrid Blood je na prvih par proba brojao 4 člana, a ja sam kao prijatelj benda bio na svakoj od tih proba. I jednom prilikom na probu ne dođe Bojan, ja prvi put u životu uzmem mikrofon da probam da pevam i skontam da mi solidno ide. Onda je neko predložio da se podele delovi za pevanje na nas dvojicu i to je to. Posle nisu mogli da me oteraju, haha. Šalu na stranu, prisutvo dva vokala na live nastupima doprinosi jačoj energiji, a i tome da jedan može da odmori dok drugi peva, pošto sve vreme skačemo i mlatimo glavama.

Na novom albumu nema nijedne pesme na engleskom jeziku. Koji je razlog tome?

Nas trojica (Srđan R., Vladimir i ja) koji pišemo tekstove smo nekako s godinama skontali da nam je mnogo lakše da pišemo tekstove na srpskom i da takvi tekstovi bolje idu uz muziku koju pišemo.
Ja lično smatram da nikad ne bih mogao da se izrazim tako dobro na engleskom kao što mogu na srpskom. Zapravo, prvi tekst koji sam napisao za Putrid Blood je Pokvaren do srži, sad već davne 2009, dok je ostatak tog EP-a (“Fire At Will“) na engleskom.


Vidim da ste prezadovoljni  poslednjim koncertom u rodnom gradu. Koliko često svirate u Šidu? Može li da bude kontraproduktivno ako previše često svirate u „svojoj avliji“? 

Do tog koncerta, iz raznoraznih razloga, nismo svirali u Šidu skoro 5 i po godina (od aprila 2013). Da, i više smo nego zadovoljni promocijom albuma u rodnom gradu. Za pojmove Šida, veliki broj ljudi je došao. Ali bitnije od dobre posete je što su ljudi skakali i pravili šutke od prve do poslednje pesme. Mogu slobodno da kažem da nam je to jedna od najboljih svirki za ovih 9 godina koliko sviramo. Od sad pa nadalje, verujem da ćemo svirati bar jednom godišnje u svom gradu. Što se tiče prečestog sviranja u određenom mestu, verujemo da to može biti kontraproduktivno, tako da se trudimo da u jednom gradu sviramo jednom do dva puta godišnje maksimalno. Da ne postanemo „bajati“.

Šid je malo mesto. Postoji li još neki bend koji obitava u Šidu?

Što se tiče metala, tu su bendovi Atomski rat i Karakondžula. Pošto sam se pre 4 godine udao i odselio u Futog, oprostiće mi momci iz pomenutih bendova što ne znam da li su i koliko trenutno aktivni.

Izdali se album za „Nocturne Media“. Koliko ste zadovoljni izdavačem?

Zadovoljni smo saradnjom. Za razliku od prvog albuma „Absolute Profit“ koji je bio samo fizički izdat na CD-u, ovaj je trenutno dostupan samo u digitalnom formatu na svim mogućim streaming platformama. Još postoji plan da uradimo u svojoj režiji određen broj diskova, zbog ljudi koji vole tako da slušaju muziku, ali trenutno ne mogu da kažem ni da li ni kada će to biti.

Tekstovi su vam socijalni i okrenuti kritici društva što zaista, pozdravljam. Moje mišljenje je da je uloga rokenrola, metala i undergrounda uopšte baš ta – kritika društva, a ne samo zabava. Šta vi mislite o tome?

Slažem se. Treba se zabaviti, izbaciti svu negativnu energiju iz sebe, ali ponekad i po koju pametnu reći. Naravno, kad krenem da pišem tekst, ne razmišljam sad u sebi kako bih mogao da pošaljem tamo neku poruku u svet i da ne znam kome podignem svest. Jednostavno, pišemo o stvarima koje nas okružuju i o nekim ličnim iskustvima – inspiracija je na svakom koraku. Neke pesme su skroz ozbiljne i direktne, a neke kroz humor ukazuju na određene probleme.

Šta slušate najčešće u poslednje vreme? 

Baš svašta. Dosta se sluša neki bluz i stoner rok, a lično najviše volim u kolima da otpanjim novi album benda Siberian Meat Grinder. 

Ko se nalazi u sanduku koji nosite na omotu albuma „Poslednji pozdrav“?

Ako si čitao strip Alan Ford, ima u jednoj epizodi (nema šanse da se sad setim kako se zove) nadgrobni spomenik na kom piše „Ovde leži onaj koga više nema“. Neka ostane na tome.

Poslednji pozdrav – kome?

Nikola Franquelli je u recenziji koja nedavno objavljena na Helly Cherry Webzine-u napisao: „Poslednji Pozdrav“ je parola za sve „dripce, džulove, džibere i kurvetine“. To je to.

Putrid Blood 2010.
Već sedam godina niste menjali postavu, što je prilična retkost. Šta imate da kažete u vašu odbranu? Koliko se i privatno družite?

Zapravo je nikad nismo ni menjali, samo je dopunili 2011. kad nam se pridružio Vlada Jašćur kao drugi gitarista. On nas je par puta pre toga ispomogao kao basista, kad je Srđan H. bio sprečen, tako da je i on tu s nama skoro od samog početka. Privatno se puno družimo, poznavali smo se preko sličnih muzičkih interesovanja još pre pre nego što je nastao Putrid Blood. Bend je još više učvrstio određena prijateljstva, tako da su neki članovi u međuvremenu postali i kumovi.

Planovi? Neka turneja, možda? BG, NS, kad vas možemo očekivati da predstavite „Poslednji pozdrav“?

Za sad je potvrđena svirka povodom 15 godina postojanja naših prijatelja iz benda Nadimač, koja će održati u petak, 07.09.2018. u Domu omladine Beograda. Sem toga, od svirki trenutno nemamo zakazano ništa, jurimo nek kontakte za jesenje svirke. Sledeće godine ćemo gledati da obeležimo 10 godina od prve svirke kako dolikuje – što više svirki u što više gradova. Što se tiče novih pesama, za dve-tri nove je urađena muzika. Čim se završe tekstovi, krećemo u studio. Ovaj put ćemo se vrati formatu singlova koga smo se držali krajem 2014. i u prvoj polovini 2015. Svaka pesma će dobiti svoj spot ili lyric video, biti objavljena u određenom vremenskom razmaku u odnosu na prethodnu i tako (nadamo se) naći put do što većeg broja fanova.

Hvala vam na razgovoru!
Hvala tebi na ovim interesantnim pitanjima. Pozdrav čitaocima Helly Cherry Webzine-a od cele Putrid Blood ekipe! \m/

Intervju vodio Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva