Evropska hardcore inkvizicija (konačno) u Srbiji – Integrity u Novom Sadu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Konačni dolazak američkog benda Integrity u Srbiju dogodio se u utorak 7. avgusta u novosadskoj Fabrici pred oko stotinak posetilaca i posetiteljki. Nekon par neuspelih pokušaja da se ovaj legendarni hardcore sastav dovede ovde, molitve su konačno uslišene i koncert se dogodio zahvaljujući novosadskom SKC-u i Aci Choice-u. Kao podrška nastupili su Pestarzt i All Except One.

Pre neke dve nedelje ovdašnji sledbenici i sledbenice hardcore/punk zvuka imali su povoda za radost i slavlje. Istina je - Integrity konačno stiže u Srbiju! Znalo se dosta dugo da će se ova petorka predvođena jedinim preostalim originalnim članom Dwid-om, koji inače živi u Belgiji, doći na prostor evropskog kontinenta u okviru svoje ’’European Inquisition 2018’’ turneje (koja je pak deo ’’Howling’’ svetske turneje). Međutim, sve do kraja jula se nije znalo da će 7. avgust biti rezervisan za Novi Sad. Slične muke umelo da se dese i ovog puta kao onomad 2001. godine, ali je drugi granični prelaz lišio svaku sumnju dovedenu u vezu sa održavanjem svirke, te se ona i dogodila. Još jednom - napokon.
 

Bend koji je otvorio ovaj šou bio je Pestarzt. Somborsko-bečejska crust-metal-hardcore veza. Sastav više ne broji petoricu članova, već je nekadašnji gitarista sada na mikrofonu, dok druge gitare nema. Gledao sam ih u original postavi i mišljenja sam da bi trebalo vratiti još jednu gitaru jer se oseća njeno odsustvo. Svirku su počeli oko 21.40 i završili ga dvadesetak minuta kasnije. Stigli su da nam odsviraju petnaestak pesama sa svih dosadašnjih izdanja. Tako su se na set listi našle ’’Fist of Anger’’ i ’’We Were Pestarzt’’ (kojom su zatvorili nastup) sa prvog albuma, kao i ’’Salvation’’ i ’’Positive Shit’’, sa split izdanja sa grupom Kronstadt, odnosno From Soil. ’’Stab’’ su posvetili svima onima koji se na taj način ophode sa nacistima, a na samom kraju su pozdravili i bivšeg pevača. Na bini su bili jako agilni i poletni, a publike je još uvek bilo u nedvoljnom broju.

Drugi bend koji je nakon petnaest minuta zauzeo svoju poziciju na bini Fabrike jeste zrenjaninski All Except One. Pre manje od mesec dana sam ih prvi put uživo gledao na SAWA festivalu u Županji (Hrvatska) i oduševio se. Sastav zaista zvuči svetski i taj njihov new school hardcore izraz zaista zavređuje pažnju. Inače sa ovakvim imenom funkcionišu preko deset godina, a ove godine bi trebalo njihov album prvenac da ugleda svetlost dana. Svoj polučasovni set su podelili na dva dela. Prvi, ’’svetliji’’ obeležen je hardcore zvukom, posebno numerom ’’Untainted’’, dok je drugi, ’’mračniji’’, bio u duhu metalčine, kao uvertira za zvezde večeri. U tom delu se istakla stvar ’’Eutanazijski san’’ kojom su i okončali svoju svirku. Glavni vokal se tokom izvedbe znatno slabije čuo u odnosu na bek, dok je između pesama imao normalnu jačinu. Taj momenat je malo bacio senku na nastup, ali je generalno, što se samog benda tiče, sve vrhunski - da ne kažem svetski, odrađeno. Imali su i zadovoljavajuću podršku u publici, gde su se u par navrata neki od ljubitelja ovog ansambla i mikrofona latili.

Dosta dugo je trajala pauza pre početka nastupa legendi. Pola sata je trebalo muzičarima i toncu da nameste zvuk, što je po malo razvodnjilo očiglednu euforiju među masom. Kad smo već kod auditorijuma, valjalo bi reći da je među tih stotinak fanova koji su se našli u pregrađenom prostoru novosadske Fabrike dobar deo njih bilo iz Beograda, ako ne preko, onda makar polovina. A kad smo pak kod prostora, valjalo bi takođe napomenuti da je izlaz iz istog sa mogućnošću povratka bio onemogućen i da se vazduh jedino mogao udahnuti na terasici odmah pored bine na kojoj može stati manje od 50 ljudi. Čak je u jednoj od dve pauze obezbeđenje umalo zabranilo povratak u koncertni prostor narodu iako je bend tek krenuo da se rasvirava.

Bilo je oko 23.15 i konačno je sve bilo spremno za ikone - Integrity. Binu su već prethodno zauzela četvorica njegovih saboraca, a sa zvucima sempla koji je jedva primetno dopirao sa razglasa eto na Limanu i Jack McLimans-a iliti Dwid Hellion-a, kako je poznatiji hc/punk poklonicima. Krenuli su beskompromisno sa numerom kojom već duže vreme otpočinju setove – ’’Vocal Test’’, da bi potom nastavili sa ’’Hollow’’ i ’’Psychological Warfare’’, sve sa istog legendarnog albuma ’’Humanity is the Devil’’. Prvo obraćanje Dwid-a publici bilo je ujedno i podsećanje na tužnu činjenicu da im je trebalo preko 25 godina da konačno dopru do Srbije. U svom tom zanosu i sreći je pesmu ’’Taste My Sin’’ posvetio upravo zemlji gde je sa bendom konačno zasvirao. Repertoar se većinom sastojao od prva tri albuma, ali su uletele i po koje nove trake. Jedna od njih je ’’Scorched Earth’’ - nedavno izašla na splitu sa Krieg i najnovija - ’’Sons of Satan’’, inače obrada belgijskog sastava Vermapyre. Što se novih stvari tiče, moje nade nisu inkranirane sa ’’Die With Your Boots On’’.

Evidentno je bilo da se u publici većinom nalaze veterani ovdašnje scene, te na njihovu sreću, Integrity set lista se većinom oslanjala na stare klasike i to, kao što rekoh, sa prva tri albuma. Omaž prvom, kultnom izdanju ’’Those Who Fear Tomorrow’’ dat je stvarima ’’Judgement Day’’, ’’Harder They Fall’’ i meni najdražom - ’’Darkness’’, dok je ’’Systems Overload’’ ispoštovan sa ’’Live It Down’’, ’’Armenian Persecution’’ (posvećenoj Aci Choice-u) i naslovnom numerom gde je nastao totalni haos. Moram napomenuti još i to da je skoro svaku pesmu obeležio sinagalong, ali i stagediving, doduše u manjoj meri. Ne znam da li je Dwid malo izgubio glas na turneji ili godine počinju da ostavljaju traga, ali nekako mi nije u potpunosti zvučao uživo onako kako ume da rasturi studijski. Možda grešim, ali takav sam dojam stekao. Takođe, ozvučenje nije u potpunosti zadovoljilo kriterijum. Solaže su se jedva čule na mestima gde treba da dominiraju, a neki prelazi na bubnjevima su isto tako bili gotovo nečujni. U hodu su se doduše neke stvari popravljale.

Za sam kraj nastupa bend je odabrao možda i najveći njihov hit ’’Micha’’, koju je publika više no Dwid otpevala, a nakon nje za kraj kraja ’’Jagged Visions of True Destiny’’. Dwid je potom sišao među okupljene i odatle čekao povratak na bis, a na bisu ’’Hybrid Moments’’ od još jednih legendi, grupe Misfits. I tu beše stvarno kraj, petnaest minuta iza ponoći. McLimans se potom opet vratio među narod ne bi li se uslikao sa fanovima i/li im potpisao ploče. Interesantno je da je sa svakim čovekom koji mu je prišao podelio zadovoljstvo zagrljajem i širokom osmehom, što bi bio jedan potpuni kontrast onoga što Integrity isporučuje tekstom i muzikom. Manir za svaku pohvalu.

Ono što sam uočio na ovom nastupu Integrity-ja jeste da su članovi benda srećni i zadovoljani izašli na stejdž, odsvirali i u istom stanju sa istog se povukli. Dwid nije mogao sakriti oduševljenje tokom svirke, a ni nakon nje, s obzirom na činjenicu da su napokon zasvirali u Srbiji. Koncert je bio dobar i pored svih onih sitnica koje sam pomenuo i koje su ga ometale. Toplo se nadam da za sledeći dolazak nećemo morati ovoliko dugo čekati, a sudeći po reakciji, ne bi trebalo. Đavo možda jeste zašao među ljudski rod i sistemi možda jesu preopterećeni, ali Integrity će ovde zauvek imati status kultnog benda i benda kome se rado vraćaš, kako novim, tako i starim izdanjima. Tako da za sutra, bojazni nema.

Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva