InnerSphere - Balkan Tour 2018
InnerSphere - Balkan Tour 2018

Značajne ploče YU rokenrola: Azra - Sunčana strana ulice (1981.)



Sviđa ti se? Javi ostalima!



"Azra nije moderna, ali niko u Jugi nije originalan kao što je Azra; ona je jedina ono što su bili Bitlsi, Kinksi, onaj engleski beat koji je meni značio. Kao što se kaže da svet nikada neće biti isti pre i posle Bitlsa, to je Azra za Jugoslaviju. Verovatno da će sada biti i većih bendova koji će i više prodavati i bolje raditi, ali je Jugi bila potrebna jedna dimenzija koju pre toga nije imala: jedan svoj bend koji je jugoslovenski od glave do pete. To je ta Azra i tu niko ništa ne može da mi kaže. Kao da je važno kako ko svira! Pa mi smo to stvarali, ali nije bilo vremena da se sad nešto svira! Ono što je Jugi nedostajalo 20 godina, trebalo je premostiti za tri godine! To će se videti kad prođe neko vreme, nisu svi pametni da shvate koliko to vredi“, objašnjavao je nekad davno, početkom osamdesetih godina 20. veka Branimir Džoni Štulić, predvodnik, pevač, gitarista, glavni kreativac i pesnik , utemeljitelj najboljeg jugoslovenskog rock and roll benda - ,, Azra“, benda koji je obeležio jednu prelomnu( po nekima i zlatnu) epohu – osamdesete, otvoreno progovorio o licemerju, truleži i raspadu jednog društva, obojio muzičku scenu nizom briljantnih albuma i singl ploča – duhom rock and rolla( mešavinom beat i belog reggae zvuka) i otišao iznenadno kako se i pojavio – put vlastite legende... Album ,,Sunčana strana ulice“ remek-delo je Yu rokenrola i jedinstvena urbana priča koja svedoči o jednom čudesno vremenu (između svih naših krajnosti) iz prve ruke tj. iz Džonijevog oštrog pera i grčevitog, oporog vokala, tako sugestivnog i smelog...

                              ...Kada Zagreb izranja iz sna
                                 čekaju ga konduktera dva
                                 da ih poveze na Remizu
                                 da razbiju lozom krizu...
                                 Kada Zagreb izranja iz sna
                                 nema više frikova
                                 nigde nema frikova
                                 kada Zagreb izranja iz sna...

    Kultni album - ,,Sunčana strana ulice“ otvara melanholična, snena vinjeta ,,041“, uvod u čudesno iskrenu i oporu Džonijevu urbanu odiseju gradom Zagrebom i njegovim uzavrelim pločnicima početkom osamdesetih... Snimljen u Zagrebu (februar-mart 1981.) u postavi: Branimir Štulić – gitara, vokal, Boris Leiner – bubnjevi, vokal, Mišo Hrnjak – bas, vokal, uz pomoć: Miroslava Sedak – Benčića – saksofon, Franje Vlahovića – truba, trombon, Nikole Santra – trombon i Mladena Juričića – harmonika, album otvara i veoma smelo progovara o nizu problema, laži i tabu(političkih) tema jednog ideologijom i demagogijom zatrovanog društva i vremenu suštinskih lomova i promena kada je svet skretao u nekom drugom pravcu i nekoj novoj ,, idiličnoj“ avanturi ,, demokratije i slobode“ ... ,,Sunčanom stranom ulice“ defiluje niz najčudnijih stvorenja, galerija likova poput: frikova, kosijanera, šljakera, studenata bez diplome, žena bez lepote, neženja bez stana, putnika bez para, kurvinih sinova, stranaca, pametnih i knjiških ljudi, usamljenih marginalaca, drugova u plavom, idiota koji su postali cijenjeni ljudi, birokrata... pričajući vlastitim životima, nadanjima i snovima priče o lepoti, stravi, užasu i svim frustracijama modernog sveta... Opora i hladna atmosfera beznađa i straha prepliće se i sučeljava sa gorkim istinama, neobičnim ljubavima i konačno odlaskom u noć, u još jednu neobaveznu gradsku avanturu... Oštrina i pronicljivost Štulićevog pera ne ostavlja mesta nikakvom lažnom predstavljanju, ulepšavanju ili iskrivljavanju stvarnosti, nikakvoj demagogiji lažnih proroka i nadi bez osnova – sve je ogoljeno do bolne istine, a gorčina je ovim albumom istrešena do samog kraja...
... Moćna ritam sekcija – Hrnjak & Leiner oslobađa ogromnu energiju nataloženih frustracija i laži, dok iz dubina rock and roll bunta hitmične ,,Užas je moja furka“ progovara ironični i ogorčeni Džoni Štulić ...

                             ...Smrdljivi grad zatvara podrume,
                                 smrdljivi grad zatvara ulice,
                                 smrdljivi grad je zadovoljan sobom,
                                 strukture ga dobro furaju...
                                 Smrdljivi grad otvara jeftine bircuze
                                 za šljakere što loču ko pesi
                                 studenti bez diplome,
                                 žene bez ljepote,
                                 neženje bez stana,
                                 putnici bez para,
                                 jeftina mjuza, teška cuga,
                                 lutrija je njihova furka...
                                 užas je moja furka...

    Iz ambisa procepa jednog turbulentnog vremena na prostorima bivše SFRJ( nakon odlaska Velikog Brata – JB Tita, u večna lovišta... Karađorđeva?), smešten između gradskih ljubavnih priča ( ,, Gospodar samoće“, ,, Suzi F.“, ,,Karta za sreću“, ,, Odlazak u noć“, ,,Grad bez ljubavi“...), s jedne strane, i gorkih i otrežnjujućih političkih ,,pilula“(,,Poljska u mome srcu“, ,,Kurvini sinovi“, ,, Uvijek ista priča“...), s druge strane, izranja furiozni Džoni i njegova ,, Azra“, ,, sretan što oseća da nije kao drugi i da je u podsmijehu prvi“, pričajući i komentarišući muzikom i ogoljenim tekstovima sve užase vlastite ,, furke u smrdljivom gradu koji je zadovoljan sobom“... I sve to tako smelo, bez pardona i vizionarski... Trideset i nešto godina kasnije sve teme o gluposti, zlu i nesreći ljudi koje je Džoni secirajući i iznoseći na videlo dana smelo pokrenuo tada, još uvek su više nego aktuelne i u mnogo čemu još gore, perfidnije i opasnije... gotovo da su isti i akteri u igri( tj. njihovi privilegovani potomci i društveno-politički naslednici ), samo što je od tadašnje zemlje – SFRJ, nastalo nekoliko beznačajnih i jeftinih ,, bananica“( bez krema...).
    Sa Džonijem umetnost progovara ,, jezikom ulice“ – svestan činjenice da muzika i poezija nikada nisu uspele da promene svet, on se okreće izvornom buntu rock and rolla ,, nudeći sreću kao iluzionist, tamnu stranu grada, govor ulice“... Nakon energične, sarkastične, sirove i divlje ,, Užas je moja furka“, pune besa, frustracija,cinizma i jetkih opaski, svesti o užasima urbane svakodnevnice i gomili koja te gura u tramvaju( kao i u životu, gde god i kad god stigne), i uzbudljive, ljubavne ,, Fa fa fa“( la si mi ti fa la ti) avanture i razuzdane igre reči, Džoni nas na talasima smirujuće duvačke sekcije i prijatnog ritma vodi ka jednom od svojih neobičnih poznanika - ,, Kipo“, jednom od urbanih, neupadljivih likova sa autentičnim životnim pričama iz prikrajka, a potom se okreće poetskoj kontemplaciji prepunoj simbola i čudesnih slika u ,, Ne reci mi dvaput“...

                            ... Kanalom što protiče iz srca neona
                                 stigla je večeras kulisa od znoja
                                 dolje na svjetlosti zvuk aviona
                                 hladno se držala moja hotelska soba ...

    Džonijeve poetske slike su predstavljale ogledalo u kojem su se mnogi mogli prepoznati – bez previše uvijanja, ulepšavanja, izobličavanja, metafora... Vedrinom i neobaveznošću ustreptala ,, Provedimo vikend zajedno( otpevana strasno leinerovski) uvodi album u ozbiljne, provokativne i mračne vode politike i ,, kurvinih sinova“( ,, imperijalizma i hegemonije“?)... ,, onih koji upravo dolaze“...

                            ... Iza prozora nemirnog sna osjećam njihove sjene
                                 gledam kako kroz zidove plešu...
                            ... kurvini sinovi...
                                 zatvori gubicu nije vrijedna zanata
                                 istresi gorčinu do kraja
                                 na strateškim mestima njihovi ljudi –
                                 kurvini sinovi...
                                 Lutke od krvi bez trunke ideje
                                 ubice na cesti
                                 loša noć, bježim iz grada,
                                 oni dolaze...kurvini sinovi ...

    Finim, ležernim, zloslutnim ritmovima jakih emotivnih naboja i reskom gitarom ulazimo u brutalni svet političkih igara i borbe za vlast i privilegije – neman i fantom komunizma vešto demagogijom, zlobom, lažima i surovošću bore se za svaki pedalj moći, težeći da ućutkaju sve moguće protivnike, buntovnike i svaku pomisao na slobodu i promene... Borbeni Štulić istresa gorčinu do kraja...

                            ... Otišao sam daleko do krajnjih granica
                                 more je uzimalo od neba,
                                 na drugoj strani znaci oluje
                                 vidio sam kako plaze u tami
                                 hladna noć pred velike događaje,
                                 ne želim više da se sjećam,
                                 znali su gdje će me naći... kurvini sinovi ...

    Tamo gde većina ,, slavnih rokera“ i nabeđenih veličina nije smela da stavi ni nogu( fudbalski rečeno) on je smelo i otvoreno stavljao glavu( na panj)... Politika i rock and roll – za većinu priča o čistom prostituisanju i moći novca koji je u stanju da ućutka( gotovo) sve... Džoni je jedan(jedini) koji je otvoreno progovorio o zlu zataškane prošlosti i haosu budućnosti koja je upravo tih godina sve jače kucala na vrata rata i konačne propasti, borio se, upozoravao i konačno, deceniju kasnije, zauvek napustio ,, prokletu avliju“... Uljuljkani snovima, iluzijama, hedonizmom bez osnove, materijalnim blagostanjem Dembelije i preseravanjem svih vrsta( pod krinkom sistema i ogromnog staklenog zvona) niko ga nije slušao ili želeo da shvati, makar čuje – sve dok ti isti ,, kurvini sinovi“ nisu, početkom devedesetih, pokucali na sva vrata – od Vardara pa do Triglava, nekadašnje slavodobitne ,, srceparajuće idile“ bratstva i kleptomanije...
    Nakon tame ,, Kurvinih sinova“ i dobrog duha vedrine ljubavne i ironične ,, Bankrot mama“, savršenog plesnog ska ritma, uleću ,, Pametni i knjiški ljudi“ prepuni gorke ironije i sarkastičnih opaski o životu, uspehu, snovima i pukom maštanju, bez oslonca u surovoj stvarnosti pod krinkom ideologije...

                            ... Kažem Čeri da smo stranci
                                 kao što to i Morrison reče
                                 usamljeni marginalci, polusvijet...
                                 Jer i on kao i drugi
                                 pametni i knjiški ljudi
                                 istrošio se vremenom skroz na skroz...

    Surova stvarnost demantuje snove, neka naša sanjarenja i želje, donoseći u talasima frustracije, razočaranja i laganu kapitulaciju mnogih razočaranih buntovnika ili recimo neostvarenih ideala... Još jednom urbanom epizodom i životnim strahovima obojena ,, Kad Miki kaže da se boji“ donosi slike modernog života opterećenog svim i svačim, svesnim i nesvesnim strahovima, sresovima, paranojom, neurozama i duševnim lomovima... Štulić slika na platnu života urbanu svakodnevnicu , poeziju jednog nesigurnog vremena... Niz gorkih iskustava i razočarenja, brutalnom je ironijom naslikano u ,, gastarbajterskoj“ - ,, Pit...i to je Amerika“( na tekst Mileta Rupčića)... Šta je to uspeh u životu i kako stići do ,, blaženstva i raja“ – radom, novcem, robovanjem materijalnim ,, vrednostima“? Džoni se ne zaustavlja ni trenutka( gonjen paranojom) i ne nudi odgovora – on se samo bespoštedno bori i živi život ,, revoltiranog, urbanog“ fajtera, svojim oporim i grčevitim glasom i jetkom, vrištećom gitarom ruši sve moguće prepreke i predrasude na koje nailazi na svakom koraku...
    Melanholičnom i akustičnom ,, Daleko od istine“ zatvara prvu stranu ovog antologijskog ostvarenja – predivna lirika i gitara, suton života i vedrina – nove nade, istina koja je gorka i bolna, ali jedina moguća i prava...

                            ... Kako si glup, kako si ohol dragi moj...
                                 sudiš o mojim osjećajima...
                                 na tvome licu praznuje veliko ništa
                                 i da živiš tisuću godina nećeš uspjeti
                                 daleko si ti od istine...

    Brutalni šamar dušebrižnicima, dupeliscima i mutavim urlatorima, svima onima koji vam čitav život ,, neprimetni“ dišu za vratom, daju mudre savete i zaviruju vam nepozvani u život – daleko od bilo kakve lepote, dobrote i istine – glupi, zli i beznačajni...
    Drugu stranu ,, Sunčane strane ulice“ otvara još jedna opora, politički obojena - ,, Poljska u mome srcu“, slobodarski i smeli komentar na štrajk radnika brodogradilišta u Gdanjsku( Poljska) početkom osamdesetih, predvođenog legendarnim sindikalnim vođom pokreta ,, Solidarnost“ – Lehom Valensom...

                            ... Gdanjsk osamdesete, kad je jesen rekla ne
                                 Gdanjsk osamdesete, držali smo palčeve
                                 rudari, studenti, brodogradilište, svi mi...
                            ... Gdanjsk osamdesete, uzavrele tvornice
                                 dva puta se ne šalju tenkovi na radnike
                                 tenkovi na radnike, tenkovi na nas ...

    Zloslutni bas uznemirujuće najavljuje političku temu i ritmički gradi uzavrelost buntovne atmosfere socijalnog bunta, bitke za prava i slobode čoveka... Na uzburkanosti ritma izranja Džonijev jetki vokal i borbeno komentarišući ,, ustanak“ uvlači slušaoca u temu... Dirljivo i smelo( naročito kada se uzme u kontekstu vremena u kojem je nastalo – nakon smrti diktatora i povampirenja čuvara njegovog ,, lika i dela“), Džoni u svom punom sjaju, veoma anarhistički raspoložen, sa puno ubeđenja i energijekoju samo čisti rock and roll beat može da donese... Ništa manje ubedljiv nije ni njegov cinični ljubavni komentar na avanturu sa ,, Suzy F.“ i njen Beč, ,, grad koji mu se nije dopao ustajalom žabokrečinom“, a u nastavku i reggae ritmovima obojenu ,, Između nas“, prepunu divnih pasaža, ironičnih ljubavnih komentara i relaksirajuće atmosfere, nakon stresa borbenih političkih tema i pokliča ,, na barikadama“... Vesela i razigrano cinična ,, Nemoj po glavi d.p.“ prikazuje ,, Azru“ u duhu dopadljivog humora i relaksirane urbane dogodovštine sa uvek nezgodnim ,, drugovima u plavom“...
    Jedna od lirski najdopadljivijih ljubavnih tema, vrhunaca Džonijeve rock and roll poetike i jedinstvenog stila bila je neodoljiva i topla ,, Gospodar samoće“...

                            ... Ona vuče moje niti, ona čini moje sne,
                                 dok ja listam stare novine, ona bježi od dosade,
                                 uspjela je da se smiri, odlazi nekud nasamo
                                 a ja maštam zatvorenih očiju mislima je pratim ...
                                 Ona vuče moje niti, ona je hladna daleka,
                                 kao gospodar samoće igra se osjećajima
                                 ona zna da je gledam, odlazi nekud nasamo
                                 a ja maštam zatvorenih očiju mislima je pratim ...

    U minut i po vremena Džoni svojim predivnim glasom, uz prigušenu gitaru i ritam, stvara pred slušaocem strasnu baladu o ljubavi i životu – stilski savršenu i do bola emotivnu ... Istim, minimnalističkim stilom otvara se ubitačno sarkastična i gorka, autobiografska ,, Poljubi me...“, ogoljena i jetka, Džonijev nemilosrdni komentar na sve ono što ga boli, pritiska i okružuje ludilom, njegova posveta moronima, skorojevićima, svetu malograđanštine i gomile, dušebrižnicima i njihovim glupim životima ... Silazeći duboko u sebe, Štulić se otvara kao ni u jednoj pesmi do tada...

                            ... Sretan sam što osjećam da nisam kao drugi
                                 ne zatupljuju me medijima u podsmijehu sam prvi
                                 smrdi mi iz ustiju, znoje mi se noge,
                                 oči su mi pivske boce, sačuvaj me bože...
                                 poljubi me ... ravno u dupe ...
                                 Gospodo jedite sendviče i ispijajte piva
                                 još uvijek vam dobro stoji
                                 u vama je perspektiva
                                 ljubitelji dosade udružite snage
                                 kupališna sezona počinje idite na mora, oceane
                                 i čuvajte se ajkula, motrite na ljude
                                 ovo su nesigurna vremena, miki ostani kod kuće...

    Džonijev ,, poljubac“ zna da zaboli, naročito ako se sakrivate iza onoga što niste ili pak samo mislite da jeste... Borbeni i ogoljeni duh izvornog rock and rolla i bunta sa ,, Azrom“ u potpunosti oživljava na našim uljuljkanim, umrtvljenim i iskonstruisanim prostorima, nafilovanim čudesima ideologija i mitomanije... Lutalački duh urbane gerile sa Džonijem je nenajavljen pokucao na mnoga vrata, zadirući do koske u tkivo sistema u potrazi za istinom, osvešćenjem, akcijom i konačnim ,, buđenjem“ mase ... Pionirski ili donkihotovski, sasvim svejedno, pokazalo se na kraju uzaludnim... Žabokrečina se na trenutak ustalasala, ali ... ne zadugo...

                            ... Stojim na uglu, prijepodnevni sat,
                                 želim pravu kartu za svoje snove
                                 i da me poštediš kada ti kažem da te volim ...

    Relaksirana, pomalo setna ,, Karta za sreću“ lepotom džonijevske ljubavne lirike( uvek sa prefinjenom dozom ironije) sretno pulsira poput krvotoka velegrada – neopterećna, čedna, veoma, veoma nadahnuta i nepretenciozna... Odmah za njom, potmula, sarkastična i borbena prži politički obojena ,, Uvijek ista priča“, razobličavajući jetko iznutra ,, dražesna savršenstva sistema“...

                            ... Kosa mi se na glavi diže i strašno me ljuti
                                 kada vidim da idioti postaju cijenjeni ljudi
                                 u novinama neki frajer glasno trubi
                                 zaboga recite narodu da se javnost buni...
                            ... Slobodnih mjesta ima samo gdje šljakeri rade
                                 svi bi u birokraciju tamo su bolje plaće
                                 produktivnost ima svoje ekonomsko opravdanje
                                 zašto da prolijevam znoj kada dobijam manje...
                            ... Pijem kavu danas barem dvadeset puta
                                 a efektivno radno vrijeme mi nije ni pet minuta
                                 ne nerviram se mnogo, učim dikciju
                                 sa odgovornima ću sprovesti jednu dnevnu akciju
                            ... Kažite mi tko je podoban,
                                 kažite mi tko je opasan
                                 uvijek, uvijek ista priča...

    Ciljajući direktno u srce sistema Džoni bez pardona( pre svih) naziva stvari njihovim pravim imenom, razobličavajući mimikriju društva u kojem je sve izokrenuto, izopačeno, lažno i unutar kojeg se svi ( kao uostalom i danas) prave ludi, više nego što zapravo jesu... ,, Kažite mi tko je podoban, kažite mi tko je opasan?“ jedno je od ključnih pitanja za sva vremena i sve sisteme... Preispitivanje suštine prevare pretapa se sa idilom naslovne pesme, brutalno borbene i sarkastične ,, Sunčane strane ulice“ – kontrast sladunjave melodije i oporog teksta prouzrokuje žestoko ,, varničenje“ koje pesmi daje potrebni intenzitet i unutrašnju snagu...

                            ... Sunčana strana ulice gledam lijepe djevojčice
                                 zbilja je tužno biti sam na ovako divan sunčan dan.
                                 Mnogi misle da ja radim rekoh sebi dobar štos
                                 plaha narav eto to je, od rada mi je zlo.
                                 U tramvaju mi masa ljudi bez pardona prste gazi
                                 pritisnuti poslom, brigom,
                                 svatko svoje dupe čuva, pazi ...

    Ratoborni Džoni ne propušta ni jednu priliku da raspali po svima onima koji su tu samo da bi gazili i pazili na druge. Rokerski žestok, pronicljiv, ponekad ranjiv i hipersenzibilan on na paleti gradske zbilje slika mnoštvo najraznorodnijih sudbina, profila, pojava, anomalija, užurbane razuzdanosti današnjeg sveta ... U potrazi za čistom emocijom, stihom, akcijom i istinom Džoni se bespoštedno bori do poslednjeg daha – ni masa ni aveti prošlosti ne mogu da ga spreče u nakani da sve istera na čistac i istrese gorčinu do kraja – vremena za bolju budućnost tada već nije bilo( mada demagozi još uvek, i dan-danas, tvrde da ga ima), barem ne za ,, Azru“ i njenog pesnika nesigurnih vremena...

                            ... Pljunuo sam magazine, propagandu
                                 zlatouste novine
                                 pljunuo sam dupelisce preko cijele stranice ...

    U ,,Gradu bez ljubavi“ došlo je od sumraka ideja i loših vibracija...

                            ... Briga me frajeri za vaše reklame
                                 ovuda su prolazili i drugi prije vas ...

    Još jedna gradska priča i bolna potraga za istinom. Laži i foliranje zavladali su u svim segmentima društva, zamagljujući stvarnost ,,propagandnim i zlatoustim novinama“... Štulić ne pristaje na to, ni po koju cenu, ali se sa vremena na vreme opušta uz rege ritam i lenjavost ,, Nedeljnog popodneva“ – tužan, dosadan i prazan, nogometni dan valja popuniti muzikom, opijanjem i sanjarenjem... Pesnički duh razapinje Štulića između lažne, iskonstruisane demagoške stvarnosti i sanjarenja urbanog, revoltiranog i samosvesnog buntovnika, opterećenog frustracijama neuspeha i svesti o skladu nesklada nesavršenih ljudi... Potraga za slobodom ili njenim fantomom uprkos svemu se i dalje nastavlja... ,, Azra“ uranja u novu urbanu noćnu avanturu i zatvara priču antologijskog(duplog) albuma ,, Sunčana strana ulice“... Na kraju sa Džonijem ,, odlazimo u noć“, uz predivnu melodiju urbane furke, avanture dvoje mladih zaljubljenih ljudi, ispričanu u vatrenom, užurbanom i nehajnom stilu, te uz dozu suptilnog humora...

                            ... Uz tihu kletvu jurim kroz grad
                                 kaput na ramenu normalna stvar
                                 novine u ruci jučerašnji broj
                                 ne igledam lijepo briga me za to
                                 zalazim u svaku birtiju
                                 tamo trgnem vino, rakiju ...

,,Odlazak u noć“ zaokružuje jedinstvenu urbanu priču, vraćajući je na početak ,,kada Zagreb izranja iz sna i kada više nema frikova“... ,,Sunčana strana ulice“ ostaje jedan vanvremenski, poetski i muzički isečak nesigurne epohe, tako istinit i autentičan da prevazilazi i samu stvarnost... Od buđenja do sumraka jednog grada i jednog vremena Džoni i ,, Azra“ proveli su nas svojim rafiniranim muzičkim izrazom i urbanim stilom pobune i nepristajanja na trulež kompromisa... ,, Sunčana strana ulice“ ostaje kao trajan dokument, temeljna vrednost i slika o probuđenoj svesti i buntu jednog neponovljivog umetnika, dovoljno smelog ,, da pljune dupelisce preko cijele stranice“... Džoni, budi dobar!

Dragan Uzelac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva