Bojana Vunturišević: Vidimo se na festivalima. Nemoj da pišem neopravdane! [INTERVJU]
Helly Cherry
Karakterističan glas, neponovljiv scenski nastup, kreativnost i beskompromisnost u stvaranju pesama - to je Bojana Vunturišević. U nastavku možete pročitati intervju sa ovom jedinstvenom umetnicom koja novim idejama ume da iznenadi i samu sebe.
 |
| foto: Milica Mrvić |
Helly Cherry: Tvoj album Daljine je postigao veliki uspeh a pesma Kese etikete je postala jako veliki hit, da li u procesu stvaranja pesama razmišljaš o tome kako će publika prihvatiti pesme?
Bojana Vunturišević: U toku stvaralačkog procesa isključivo razmišljam o pesmi. Ona je u tom trenutku gospodarica mog života. Tada sam prilično sebična i publika za mene ne postoji. Često mi se desi da zaboravim na osnovne ljudske potrebe, pa tako tada ne jedem i ne spavam. Nema kalkulacije. Nema kompromisa.
Helly Cherry: Da li ti veće zadovoljstvo predstavlja sam proces nastajanja kompozicije/pesme dok je sve još promenljivo, dinamično i prepuno novih mogućnosti ili trenutak kada na kraju tog procesa dođeš do konačne verzije pesme?
Bojana Vunturišević: Sve što je navedeno spada u proces stvaranja pesme. Samo finiširanje pesme je takođe deo stvaralačkog procesa. Deadline je isto deo stvaralačkog procesa. Jedino što i vezi sa tim možda manje volim je snimanje vokala. To je suprotno mojoj divljoj prirodi, tako da tada moram da se ukrotim i dovedem u red. No, sve je to vežbanje i usavršavanje karaktera. Sve je stvaralački proces.
Helly Cherry: Pred tobom je ovih dana nastup na fusion bini Exit festivala, nastup na Ferragosto Jam festivalu, itd. da li više voliš nastupe pred publikom ili stvaranje pesama?
Bojana Vunturišević: Svaku pauzu od koncertnih aktivnosti koristim za pisanje nečeg novog, bile to nove pesme, muzika za film i pozorište ili muzika za komercijalne svrhe. Tada najviše volim stvaranje. I onda, kada nakon nekog vremena ponovo stanem na binu, shvatim da nisam živa ako ne sviram. Bilo bi dobro da se osmisli neka ogromna zgrada na točkove u kojoj bih živela sa svim svojim saradnicima, stvarala i putovala od mesta do mesta.
Helly Cherry: Postoji li neka posebna priprema pred nastupe?
Bojana Vunturišević: Pa baš i ne. Volim da prvo sebe iznenadim nekom novom idejom koju zajedno sa Bambijem sprovedem u delo, i potom to izvedemo na koncertu. Ne volim da su mi svi koncerti isti. Tako smo na beogradskom koncertu imali blok u kom smo svirali pesme muzičara koji su uticali na nas. U Novom Sadu smo, u Divljanovu čast, odsvirali dve njegove pesme. Na jednom koncertu smo odsvirali muziku koju smo pisali za film. I nikada ništa nismo ponovili. Nismo fanovi ponavljanja. Volimo iznenađenja.
Helly Cherry: O čemu obično razmišljaš nakon nastupa?
Bojana Vunturišević: O tome kako nemam pojma kako mi je bilo i kako jedva čekam da dođe sutra, jer tada mi mozak najbolje procesuira prethodne događaje. I jedva čekam da se nakon koncerta osamim. Tada mi samo samoća prija, jer kad sam sama, ja sam najviše i najbolje sa vama.
Helly Cherry: Koji nastup, ili nastupe, bi mogla da izdvojiš kao najemotivnije?
Bojana Vunturišević: Uvek i zauvek: nastup na Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu. Zatim, koncert povodom 60og rođendana Vlade Divljana u Sava Centru. I najsvežiji nastup od kog i dalje sabiram utiske je nastup mog DFhor - a na koncertu Dubioze Kolektiv na stadionu Tašmajdan.
Helly Cherry: Da li sebe smatraš dobro organizovanom?
Bojana Vunturišević: Proces učenja organizacije je nešto što ne prestaje. Moram biti dobro organizovana jer vodim kolektiv koji čini 40oro dece. Na tu brojku dodajte i njihove roditelje. Takođe, vodim i tročlani bend koji se sve češće i češće povećava. Non stop sam u komunikaciji sa medijima, organizatorima velikih festivala i koncerata, sa tehničarima, izdavačima... Sva sreća pa smo nedavno postali deo zagrebačke LAA ekipe koja će voditi računa o našim koncertima. Meni samo ostaju deca. Sa njima brže i lakše dolazim do dogovora i cilja. Odrasli STOP
Helly Cherry: Poznato je da vodiš dečji plesni hor DFhor, da li je rad sa decom težak i zahtevan?
Bojana Vunturišević: Rad sa decom je nešto najlepše što čoveku može da se desi. Tu moraš biti brz, sistematičan, pravičan, inventivan i sklon nekom balansu između strogog i blagog. Da, zahtevno je, ali samim tim i izazovno. Ne volim dosadne i predvidive poslove.
Helly Cherry: DFhor i Dubioza kolektiv su nedavno zajedno nastupili pred više od 10000 ljudi na Tašmajdanu, kakvi su tvoji utisci i kakve su, nakon nastupa, reakcije dece koja već nastupaju pred tolikom publikom?
Bojana Vunturišević: I dalje sabiram utiske. Gledam fotke i snimke i iznova se oduševljavam. Nastupiti sa 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10 godina na preeepunom stadionu Tašmajdan sa najvećim bendom na Balkanu, ogromna je stvar. Prvenstveno za decu. Imaju priliku da uče od najboljih i najvećih. Presrećna sam zbog toga, a i oni su. Dubioza Kolektiv im je danas omiljeni bend. Već tri dana molestuju roditelje sa besomučnim ripitom pesama od Dubioze. Sve je kako treba da bude.
Helly Cherry: Postoje li situacije u kojima su deca sa kojom radiš mudrija od odraslih?
Bojana Vunturišević: Deca su uvek mudrija od drugih. Tačka. Ne tačka, uzvičnik!
Helly Cherry: Da li živiš u brzom ili sporom ritmu?
Bojana Vunturišević: Privatno živim sporo, a u poslu sam, čini mi se brza. Mada, mogla bih još više da ga nagazim.
Helly Cherry: Da li voliš da putuješ?
Bojana Vunturišević: O da. Radujem se letu i letnjim putovanjima. U poslu sam stvorila takvo okruženje da samo radim sa ljudima koji mi prijaju. Surround yourself with good people, moj je moto. Oni su deo moje porodice, a sa porodicom najviše volim da putujem. Volela bih da nam organizujem jedno putovanje koje će trajati desetak dana, a sve u cilju pisanja nekih novih pesama.
Helly Cherry: Koje lokacije su ti ostale u posebno lepom sećanju i koja su to mesta koja bi želela da posetiš a koja još uvek nisi posetila?
Bojana Vunturišević: Portugal i Francuska su me oduvali, ali ja sam Jugoslovenka i duboko sam ubeđena da su hrvatski otoci nešto najlepše na svetu. Volela bih sve da ih obiđem. London je moja neviđena i najveća ljubav. Nadam se da ću uskoro otići tamo.
Helly Cherry: Koja je tvoja poruka čitaocima ovog intervjua?
Bojana Vunturišević: Vidimo se na festivalima. Nemoj da pišem neopravdane! Nema mama, nema tata, kakav lekar, sa tim opravdanjima možete nekom drugom da mažete oči. Ja se ne šminkam :D
Bojana Vunturišević: U toku stvaralačkog procesa isključivo razmišljam o pesmi. Ona je u tom trenutku gospodarica mog života. Tada sam prilično sebična i publika za mene ne postoji. Često mi se desi da zaboravim na osnovne ljudske potrebe, pa tako tada ne jedem i ne spavam. Nema kalkulacije. Nema kompromisa.
Helly Cherry: Da li ti veće zadovoljstvo predstavlja sam proces nastajanja kompozicije/pesme dok je sve još promenljivo, dinamično i prepuno novih mogućnosti ili trenutak kada na kraju tog procesa dođeš do konačne verzije pesme?
Bojana Vunturišević: Sve što je navedeno spada u proces stvaranja pesme. Samo finiširanje pesme je takođe deo stvaralačkog procesa. Deadline je isto deo stvaralačkog procesa. Jedino što i vezi sa tim možda manje volim je snimanje vokala. To je suprotno mojoj divljoj prirodi, tako da tada moram da se ukrotim i dovedem u red. No, sve je to vežbanje i usavršavanje karaktera. Sve je stvaralački proces.
Helly Cherry: Pred tobom je ovih dana nastup na fusion bini Exit festivala, nastup na Ferragosto Jam festivalu, itd. da li više voliš nastupe pred publikom ili stvaranje pesama?
Bojana Vunturišević: Svaku pauzu od koncertnih aktivnosti koristim za pisanje nečeg novog, bile to nove pesme, muzika za film i pozorište ili muzika za komercijalne svrhe. Tada najviše volim stvaranje. I onda, kada nakon nekog vremena ponovo stanem na binu, shvatim da nisam živa ako ne sviram. Bilo bi dobro da se osmisli neka ogromna zgrada na točkove u kojoj bih živela sa svim svojim saradnicima, stvarala i putovala od mesta do mesta.
Helly Cherry: Postoji li neka posebna priprema pred nastupe?
Bojana Vunturišević: Pa baš i ne. Volim da prvo sebe iznenadim nekom novom idejom koju zajedno sa Bambijem sprovedem u delo, i potom to izvedemo na koncertu. Ne volim da su mi svi koncerti isti. Tako smo na beogradskom koncertu imali blok u kom smo svirali pesme muzičara koji su uticali na nas. U Novom Sadu smo, u Divljanovu čast, odsvirali dve njegove pesme. Na jednom koncertu smo odsvirali muziku koju smo pisali za film. I nikada ništa nismo ponovili. Nismo fanovi ponavljanja. Volimo iznenađenja.
Helly Cherry: O čemu obično razmišljaš nakon nastupa?
Bojana Vunturišević: O tome kako nemam pojma kako mi je bilo i kako jedva čekam da dođe sutra, jer tada mi mozak najbolje procesuira prethodne događaje. I jedva čekam da se nakon koncerta osamim. Tada mi samo samoća prija, jer kad sam sama, ja sam najviše i najbolje sa vama.
Helly Cherry: Koji nastup, ili nastupe, bi mogla da izdvojiš kao najemotivnije?
Bojana Vunturišević: Uvek i zauvek: nastup na Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu. Zatim, koncert povodom 60og rođendana Vlade Divljana u Sava Centru. I najsvežiji nastup od kog i dalje sabiram utiske je nastup mog DFhor - a na koncertu Dubioze Kolektiv na stadionu Tašmajdan.
Helly Cherry: Da li sebe smatraš dobro organizovanom?
Bojana Vunturišević: Proces učenja organizacije je nešto što ne prestaje. Moram biti dobro organizovana jer vodim kolektiv koji čini 40oro dece. Na tu brojku dodajte i njihove roditelje. Takođe, vodim i tročlani bend koji se sve češće i češće povećava. Non stop sam u komunikaciji sa medijima, organizatorima velikih festivala i koncerata, sa tehničarima, izdavačima... Sva sreća pa smo nedavno postali deo zagrebačke LAA ekipe koja će voditi računa o našim koncertima. Meni samo ostaju deca. Sa njima brže i lakše dolazim do dogovora i cilja. Odrasli STOP
Helly Cherry: Poznato je da vodiš dečji plesni hor DFhor, da li je rad sa decom težak i zahtevan?
Bojana Vunturišević: Rad sa decom je nešto najlepše što čoveku može da se desi. Tu moraš biti brz, sistematičan, pravičan, inventivan i sklon nekom balansu između strogog i blagog. Da, zahtevno je, ali samim tim i izazovno. Ne volim dosadne i predvidive poslove.
Helly Cherry: DFhor i Dubioza kolektiv su nedavno zajedno nastupili pred više od 10000 ljudi na Tašmajdanu, kakvi su tvoji utisci i kakve su, nakon nastupa, reakcije dece koja već nastupaju pred tolikom publikom?
Bojana Vunturišević: I dalje sabiram utiske. Gledam fotke i snimke i iznova se oduševljavam. Nastupiti sa 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10 godina na preeepunom stadionu Tašmajdan sa najvećim bendom na Balkanu, ogromna je stvar. Prvenstveno za decu. Imaju priliku da uče od najboljih i najvećih. Presrećna sam zbog toga, a i oni su. Dubioza Kolektiv im je danas omiljeni bend. Već tri dana molestuju roditelje sa besomučnim ripitom pesama od Dubioze. Sve je kako treba da bude.
Helly Cherry: Postoje li situacije u kojima su deca sa kojom radiš mudrija od odraslih?
Bojana Vunturišević: Deca su uvek mudrija od drugih. Tačka. Ne tačka, uzvičnik!
Helly Cherry: Da li živiš u brzom ili sporom ritmu?
Bojana Vunturišević: Privatno živim sporo, a u poslu sam, čini mi se brza. Mada, mogla bih još više da ga nagazim.
Helly Cherry: Da li voliš da putuješ?
Bojana Vunturišević: O da. Radujem se letu i letnjim putovanjima. U poslu sam stvorila takvo okruženje da samo radim sa ljudima koji mi prijaju. Surround yourself with good people, moj je moto. Oni su deo moje porodice, a sa porodicom najviše volim da putujem. Volela bih da nam organizujem jedno putovanje koje će trajati desetak dana, a sve u cilju pisanja nekih novih pesama.
Helly Cherry: Koje lokacije su ti ostale u posebno lepom sećanju i koja su to mesta koja bi želela da posetiš a koja još uvek nisi posetila?
Bojana Vunturišević: Portugal i Francuska su me oduvali, ali ja sam Jugoslovenka i duboko sam ubeđena da su hrvatski otoci nešto najlepše na svetu. Volela bih sve da ih obiđem. London je moja neviđena i najveća ljubav. Nadam se da ću uskoro otići tamo.
Helly Cherry: Koja je tvoja poruka čitaocima ovog intervjua?
Bojana Vunturišević: Vidimo se na festivalima. Nemoj da pišem neopravdane! Nema mama, nema tata, kakav lekar, sa tim opravdanjima možete nekom drugom da mažete oči. Ja se ne šminkam :D
Intervju vodio Dragan Putnik