Motorpsycho u DOB-u: Glasno, virtuezno, beskompromisno



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Trondhajmski sastav Motorpsycho održao je prvi nastup u Srbiji, u klubu Doma omladine Beograda. Počeli su tek koji minut pre nego što sam ušla i prvi utisak je bio da će ovo biti jedan veoma glasan koncert, sudeći po tome da se muzika čula u prizemlju. Kada sam ušla u klub, iznenadio me je broj ljudi koji se tamo nalazio. Daleko od toga da je klub bio pun, ali ovaj bend u Srbiji nije toliko poznat, te je i pedesetak – možda čak i malo više – ljudi bio lep prizor. Prostor je bio lepo popunjen, a svako je imao dovoljno mesta oko sebe da uživa u koncertu.

Ono što odlikuje Motorpsycho su veoma duge pesme, mahom instrumentalnog tipa, sa tek po kojom vokalnom avanturom negde u sredini, kada već zaboravite i kada je pesma počela. Njihov zvuk je tokom godina varirao, ali ono što je ostalo konstantno je to da je svaka pesma izuzetno dinamična. Na početku vas melanholija pesme obuzima. Ona vas nosi, nije vam bitno koliko ljudi ima oko vas. Prepuštate se pesmi i njenim čak psihodeličnim momentima, a kada pomislite da ste definitivno prekinuli vezu sa stvarnošću u tom muzičkom vrtlogu, nalet distorzije garažnog roka vas prene i tek onda počinje pravo ludilo. Duge pesme ovom bendu definitivno idu u prilog, jer publika ne može da dođe u situaciju da se taman potpuno uživi u pesmu, a da ona u tom momentu bude gotova.

foto: Strahinja Rupnjak, Metal Jacket Magazine

Kako bi u dva sata uspeo da odsvira što više, bend je vezivao pesme jednu za drugom, te se gubila ta jasna linija koja pokazuje da li je u pitanju jedna pesma, koja ima laganiji deo, ili počinje druga. Ali sve je to zvučalo veoma skladno. Publika na ovom koncertu je bila sjajna. Kako bend nije pravio mnogo pauza između pesama, prisutni su svoje oduševljenje iskazivali ovacijama u laganijim delovima pesama, kada se atmosfera malo primiri.

Bilo je vraški glasno, ali mislim da ovaj sastav ne bi zvučao jednako dobro da zvuk nije blizu da vam probije bubne opne. Muzika je, osim čulom sluha, mogla da se oseti kroz rasvetu, koja je pratila dinamiku, kao i vibracijama basa, koje su se širile podom i preko nogu dolazile do glave. Ono što me je kod ovog benda zadivilo je količina energije koju imaju. U smislu izdržljivosti, oni su mašine. Napraviti samo dve veoma kratke pauze – tek da se kaže hvala – tokom dva sata žestoke svirke je impresivno, a mladalačka, nezaustavljiva, energija bubnjara Tomasa podigla sve na viši nivo.

Definitivno smatram da je bend kreirao lepu vezu sa sinoćnjom publikom, što je rezultiralo i komičnim momentom u kojem se Bent zahvalio na gostoprimstvu i rekao kako je bilo prelepo, a iz publike dobio povik muškog glasa: Ti si prelep! Kada su napustili binu, aplauz nije prestajao, te su se vratili na bis kako bi odsvirali još jednu pesmu – što je, s obzirom na njenu dužinu, bilo sasvim dovoljno – a onda, uz ovacije, napustili binu.

Nadam se da je sjajna podrška publike usadila ovom bendu ideju o povratku u Srbiju jer je kompletan koncert bio sjajno iskustvo koje bih vrlo rado ponovila, a verujem da se ostatak sinoć prisutne publike slaže.

Jelena Ostojić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva