Uspostavljena veza - novosadski Voyager u istraživanju podzemlja

Koliko je teško ostati "na nogama" na underground/alternativnoj sceni, svi smo svedoci da se godinama to polako urušava, što pokazuju brojni primeri kada bendovi utihnjavaju, prostori za svirke zatvaraju, a sećanje na ono što je "nekad bilo" bledi i briše se iz kolektivnog sećanja.

S druge strane, uvek postoji neko ko ide protiv vetrenjača, ko će da istakne koliko su zapravo važni svi ti istorijski trenuci, zabeleženi zvukom i slikom, kao i deljenjem tih iskustava i pričanja o njima od strane samih aktera tih trenutaka. Mihajlo Obrenov, inače frontmen novosadske massacre industrial mašinerije DreDDup, potpomognut sopstvenim žarom, ogromnim znanjem i iskustvom, i urođenim inatom (jer šta drugo i može da pokrene stvari), uz pomoć kolega sa novosadske scene, koji su pristali da budu deo priče, pruža gledaocima nezaboravno iskustvo i jedan dobar "nota bene" u vidu šamara, kao podsetnik da lokalna nezavisna scena jednostavno mora imati svoje mesto i svoj prostor, kako u medijima, tako i u glavama.

Imao sam privilegiju i čast da se nađem u krugu petnaestoro Subotičana kojima je poslat dokumentarac, u odsustvu organizovane projekcije (velika šteta i sramota za ALTERNATIVNU scenu!), stoga sam to maksimalno iskoristio. Neću se mnogo petljati sa tehničkim aspektom samog filma, jer nemam mnogo znanja o tome. Ono što mogu reći kao laik i konzument jeste da je dokumentarac izmontiran sa smislom, veoma je lak za gledanje i praćenje vremenskog toka, iako se radi o rasponu od nekih tridesetak godina. S obzirom na okolnosti i što sam ga gledao u segmentima, opet nisam ni u jednom trenutku izgubio nit - dakle, radi se o vrhunskom video materijalu i režiji, koja ne zamara, niti ima praznog hoda.

Zapitaćete se sad, kakve veze ja kao Subotičanin, i pripadnik mlađe generacije imam sa novosadskom scenom? Sem poznavanja rada i materijala većine bendova prisutnih u dokumentarcu, druge poveznice ne postoje. Razlog zašto sam uopšte i tražio da pogledam dokumentarac jeste - PUKA ZNATIŽELJA i potreba za podrškom ovakvog, po autora i aktere, krajnje iscrpljujućeg projekta. Tok informacija (materijala za jednotomnu enciklopediju) u celom dokumentarcu je do te mere dinamičan da sve teče lepo kao igrani film, i krajnje sam ozbiljan. Izostaviću drvljenje, seckanje i klasično prepričavanje fabule, jer ovaj film jednostavno mora da se odgleda od početka do kraja, bez predrasuda i stava "mi imamo bolju scenu" ili "ja bih to bolje uradio". Zbog toga ne bi trebali da propustite ukoliko se projekcija pojavi u vašem gradu!

Od samog početka sam pratio informacije o projektu, i ono što sam video, preneseno kroz Mihajlove (mahom oštre) utiske jeste da dosta ljudi jednostavno nije htelo da učestvuje u projektu iz raznoraznih, pretpostavljam banalnih razloga, dvostrukih aršina ili krajnje obesti. Oni koji su prisutni i bitniji ovom prilikom (spomenuo bih Zorana Bulatovića Baleta, člana mnogobrojnih novosadskih kultnih bendova), detaljno su secirali, ispričali (iskreno ili manje iskreno, ne znam) i dali svoj doprinos da sve što se događalo, lepo ili ružno, ne ode u zaborav. Dodatnu snagu svemu daje i pojava jednog od najtalentovanijih novosadskih bubnjara Siniše Radovančeva Simbeta, koji je preminuo pre same premijere i završetka projekta. Naravno, generacijski jaz među akterima ne postoji, jer su u dokumentarcu prisutni ljudi koji su bili aktivni osamdesetih, pa sve do mladih ljudi, srednjoškolaca i studenata koji tek kreću trnovitom stazom undergrounda u XXI veku (da pomenem Clyde, Deathonation i CPR).

Moj lični utisak je krajnje pozitivan i uživao sam u svakoj sekundi filma. Pored činjenice da ne volim da gledam filmove duže od sat i po vremena (tako je kako je), ovih maltene tri sata (koliko otprilike traje "Kontakt") mi je proletelo. Vremenski raspon i impresivni spisak bendova, što pomenutih što prikazanih, kao i do sada nikada objavljen video materijal sa koncerata i TV nastupa nekolicine bendova su samo neki od razloga zbog kojih preporučujem dokumentarac. I naravno, malo istorijata i saznanja o sceni u "komšiluku" nikad ne škodi, naročito ukoliko neko sebe smatra pripadnikom underground scene (dižem ruku). Iako sam čuo za većinu pomenutih bendova, neke informacije i anegdote su me iznenadile, šokirale, a neke scene sam vraćao i po nekoliko puta i smejao se kao ludak (prizor starije gospođe koja je uzela mikrofon i preti policijom). Fasciniraju me informacije kako su se snalazili za instrumente (ili najčešće nisu), ozvučenje i samu pripremu oko koncerata, česta prekidanja svirki i ostale zabavne stvari koje karakterišu rokenrol kao način života, ali takođe i istinite priče koje nimalo ne zvuče naivno, tokom devedesetih. Kao što možete i očekivati, novi milenijum jeste doneo mnoge promene, ali i otuđenje. Od svega i od svih. Ipak, nepristajanje u "kalup" i energija su dovoljni pokazatelj da se nešto i dalje dešava, jer uvek ima mladih bendova i projekata, samo treba - osluhnuti, razabrati i preporučiti. Metode su iste, ali se princip ubrzao, pojavom Interneta, koji je i sam mač sa dve oštrice.

Poenta dokumentarca "Kontakt" nije hvalisanje, iako ni to nije na odmet zbog kvalitetnih bendova i umetnika, niti 'vašarsko' prikazivanje istih koji su, figurativno, ostali u "zapećku", već potreba da se zabeleži sve to što se dešavalo, a vredno je pomena u smislu istorijata muzike Novog Sada. Naravno, to ne znači da je to važno samo Novom Sadu (kao entitetu), već gledano i širem regionu (Vojvodina, Srbija, SFRJ), jer su svi veći gradovi u približno istom vremenskom periodu imali lokalne scene, isto tako žanrovski i ideološki raznolike, što mogu potvrditi za Suboticu.

Ono što me začudilo jeste odsustvo Piknika i Atheist Rap-a (na primer), koje ne smatram izrazitim pripadnicima "mejnstrima", ali verovatno imaju svoje razloge zašto nisu hteli da se pojave u filmu.

Još jednom apelujem: ukoliko se "Kontakt" pojavi u vašem gradu, NE PROPUSTITE projekciju. Do sada, koliko znam, projekcije su bile u Novom Sadu, Beogradu i Zrenjaninu. Zabavićete se, naučićete nešto novo, a verovatno ćete imati i priliku da porazgovarate sa rediteljem i pojedinim akterima! Ili jednostavno organizujte projekciju, ukoliko ste u mogućnosti ili dovoljno uticajni, zašto da ne!

Desya Lovorov