Hornsman Coyote – Sevengreen
Helly Cherry
Za mene je Nemanja Kojić Kojot poput nekog superheroja alternativne muzičke scene, jer već decenijama se neumorno bori protiv nekulture i represije, a koristeći svoje umetničko ime Hornsman Coyote, objavljuje solo albume u kojima kroz vrhunsku rege muziku predstavlja svoju filozofiju i životne stavove. Koliko je duga ta borba svedoči činjenica da je nedavno objavio svoj deseti studijski album, simbolično nazvan „Sevengreen“, a ujedno je to i pedeseto izdanje izdavačke kuće Amonit Rekords (Ammonite Records), pa ti okrugli brojevi doprinose magiji koja prati ovakve ljude i njihova dela.
Album je sadržajno šarenolik, žanrovski varira u okvirima rege tradicije, ali u aranžmanima se može osetiti upliv novih ideja i odstupanja od kanona, pa u pesmama možete da čujete i elemente daba, kao i neke gitarske rifove koji sećaju na Ajzbrn (Eyesburn). Od 12 kompozicija prva je instrumental „Selassie Tree“ koji nas uvodi u priču i emociju albuma i opravdava autorovo ime, jer zvuk trombona u njoj dominira. Poslednja je nova verzija starog hita „Liberation“, na kojem se pored Kojota može čuti i Vukašinov glas (IRIE FM), kao i sjajna rep deonica MC Milovana. Na idejnom planu, odnosno u tekstovima pesama, album balansira između dve Kojotove prirode – prve koja je buntovna i revolucionarna i druge koja je optimistična, saosećajna i koja kroz muziku želi da probudi radost u slušaocima. Ove dve idejne linije se prožimaju u pojedinačnim pesmama, ali osim u poslednjoj staroj-novoj kompoziciji sa albuma, uvek je jedna ideja izraženija nego druga.
Moram da priznam da su mi na ovom albumu mnogo draže one pobunjeničke stvari, pesme u kojima Kojot uspeva da artikuliše svoj bes i nagomilanu negativnu energiju koju svi osećamo, ali jedino je on sposoban da je tako dobro upakuje u muziku i omogući nam katarzično osećanje. Ne postoji bolji način da se oslobodite frustracija savremenog društva nego da kroz pesmu „Modern Age Slavery“ prihvatite suštinu današnjice i pokušate da pronađete svoje mesto u takvom okrutnom svetu. Pravo iznenađene je pesma „Bells of Hate“ u kojoj Kojot progovara o svojoj poziciji i ličnoj istoriji kao čoveka koji se rodio u Jugoslaviji, idiličnoj državi koja je uskoro raskomadana u ratu, a najzanimljivije je da tu sveopštu mržnju Kojot doživljava kao buku zvona, težak repetativan zvuk koji zaglušuje svaki glas razuma. Sviđa mi se kod ovog albuma što kritike nisu nagomilane, već za svaki problem postoji i predlog kako ga rešiti ili makar postati bolji od problema. Takve ideje rastafarijanske filozofije najbolje su ostvarene kroz pesme „Holy Ways“, kao i u pesmi „I Belive“, koja mi je posebno draga zbog ličnog tona i iskrenosti. Pesma „Star“ kroz poređenje sa mitološkom pticom Feniks obećava obnovu i vraćanje snage posle borbe, a podseća da su dani na Zemlji srećni jer „time is gift and life is only one“. Najpraktičnija pesma u tom duhu promene je svakako „Bad Memories“ koja je stvorena zarad oslobođenja od loših sećanja. Njena namena je terapeutska i to se govori u tekstu, a ja sam podvrgao sebe ovakvoj terapiji, puštao sam je povremeno kada želim da se iskuliram od negativnih misli i ne tako srećnih sećanja, pa mogu da tvrdim da je vrlo uspešna u tome.
Slušam ovaj album već danima: puštam ga na slušalice dok hodam kroz glavni grad u kojem niču kule koje mi sve više liče na „Towers of Babywrong“; kada mi je do opuštanja, pojačavam ga na zvučnicima do kraja i pevam „Loving You“. Muzička i idejna slojevitost ovog albuma daje vam mogućnost da mu se vraćate i da ga preslušavate više puta, pa će vam se omiljene pesme menjati u zavisnosti od raspoloženja i potrebe. Hornsman Coyote je jedna od superherojskih uloga Nemanje Kojića, a njegov rad i muzika koju stvara su dokaz koliko je posvećen, zbog čega se nadam da će večno imati takvu energiju i snagu, pa da barem jednom godišnje govorimo o njegovoj novoj muzici, ali i da neprestano slušamo onu dosadašnju, jer zaista – dokle god postoje ovakvi ljudi u našoj kulturi, ne moramo da brinemo za alternativu, jer ona će postojati i biće kvalitetna.
Andrea Kane
Album je sadržajno šarenolik, žanrovski varira u okvirima rege tradicije, ali u aranžmanima se može osetiti upliv novih ideja i odstupanja od kanona, pa u pesmama možete da čujete i elemente daba, kao i neke gitarske rifove koji sećaju na Ajzbrn (Eyesburn). Od 12 kompozicija prva je instrumental „Selassie Tree“ koji nas uvodi u priču i emociju albuma i opravdava autorovo ime, jer zvuk trombona u njoj dominira. Poslednja je nova verzija starog hita „Liberation“, na kojem se pored Kojota može čuti i Vukašinov glas (IRIE FM), kao i sjajna rep deonica MC Milovana. Na idejnom planu, odnosno u tekstovima pesama, album balansira između dve Kojotove prirode – prve koja je buntovna i revolucionarna i druge koja je optimistična, saosećajna i koja kroz muziku želi da probudi radost u slušaocima. Ove dve idejne linije se prožimaju u pojedinačnim pesmama, ali osim u poslednjoj staroj-novoj kompoziciji sa albuma, uvek je jedna ideja izraženija nego druga.
Moram da priznam da su mi na ovom albumu mnogo draže one pobunjeničke stvari, pesme u kojima Kojot uspeva da artikuliše svoj bes i nagomilanu negativnu energiju koju svi osećamo, ali jedino je on sposoban da je tako dobro upakuje u muziku i omogući nam katarzično osećanje. Ne postoji bolji način da se oslobodite frustracija savremenog društva nego da kroz pesmu „Modern Age Slavery“ prihvatite suštinu današnjice i pokušate da pronađete svoje mesto u takvom okrutnom svetu. Pravo iznenađene je pesma „Bells of Hate“ u kojoj Kojot progovara o svojoj poziciji i ličnoj istoriji kao čoveka koji se rodio u Jugoslaviji, idiličnoj državi koja je uskoro raskomadana u ratu, a najzanimljivije je da tu sveopštu mržnju Kojot doživljava kao buku zvona, težak repetativan zvuk koji zaglušuje svaki glas razuma. Sviđa mi se kod ovog albuma što kritike nisu nagomilane, već za svaki problem postoji i predlog kako ga rešiti ili makar postati bolji od problema. Takve ideje rastafarijanske filozofije najbolje su ostvarene kroz pesme „Holy Ways“, kao i u pesmi „I Belive“, koja mi je posebno draga zbog ličnog tona i iskrenosti. Pesma „Star“ kroz poređenje sa mitološkom pticom Feniks obećava obnovu i vraćanje snage posle borbe, a podseća da su dani na Zemlji srećni jer „time is gift and life is only one“. Najpraktičnija pesma u tom duhu promene je svakako „Bad Memories“ koja je stvorena zarad oslobođenja od loših sećanja. Njena namena je terapeutska i to se govori u tekstu, a ja sam podvrgao sebe ovakvoj terapiji, puštao sam je povremeno kada želim da se iskuliram od negativnih misli i ne tako srećnih sećanja, pa mogu da tvrdim da je vrlo uspešna u tome.
Slušam ovaj album već danima: puštam ga na slušalice dok hodam kroz glavni grad u kojem niču kule koje mi sve više liče na „Towers of Babywrong“; kada mi je do opuštanja, pojačavam ga na zvučnicima do kraja i pevam „Loving You“. Muzička i idejna slojevitost ovog albuma daje vam mogućnost da mu se vraćate i da ga preslušavate više puta, pa će vam se omiljene pesme menjati u zavisnosti od raspoloženja i potrebe. Hornsman Coyote je jedna od superherojskih uloga Nemanje Kojića, a njegov rad i muzika koju stvara su dokaz koliko je posvećen, zbog čega se nadam da će večno imati takvu energiju i snagu, pa da barem jednom godišnje govorimo o njegovoj novoj muzici, ali i da neprestano slušamo onu dosadašnju, jer zaista – dokle god postoje ovakvi ljudi u našoj kulturi, ne moramo da brinemo za alternativu, jer ona će postojati i biće kvalitetna.
Andrea Kane