SphereDemonis - The Revelation of the Pyramids



Sviđa ti se? Javi ostalima!

The Revelation of the Pyramids“ je debi album moskovskog benda „SphereDemonis“, a u svojih tridesetak minuta nam donosi 9 zanimljivih numera. Osnova muzike je čistokrvni death metal, pojačan kako simfo, tako i (u manjoj meri) prog uticajima. Kao i dobar deo drugih bendova koji kombinuje navedene žanrove i ovaj bend povremeno ubaci po koju čistu vokalnu deonicu. Ruku na srce, u tome nikako ne preteruju – veoma je odmereno korišćenje takvih vokala i, što je najbitnije, trenuci kada se pojave daju na snazi samim pesmama. Kad smo kod muzike, konstrukcija celog albuma je odlična: brz ritam, oštri rifovi, jasna produkcija, dobar growl koji odlično prati melodiju i klavijaturne sekvence koje ne uzimaju primat nad ostalim instrumentima, već samo obogaćuju zvuk. Ritam sekcija radi veoma dobar posao, nije generična, niti repetativna. Bas je mogao biti glasniji, pošto ponekad kao da ga nema.

Jedna od stvari koja mi se nije svidela je to što nekim pesmama fali karakterističniji početak, nešto što bi ih lako izdvojilo od sijaset drugih izvođača. Jesu one dobre (već napisah da je konstrukcija odlična), ali je u današnje vreme možda i preko potrebno da se numere od samog starta učine prepoznatljivijima. Drugi minus je očajan završetak albuma – poslednja numera jednostavno staje posle veoma kratkog fejdauta. Ako album za početku ima instrumentalni intro, onda se nešto slično može postaviti i za završnicu. S obzirom da je prisutan još jedan instrumental, on se lako mogao naći na kraju. Ali, bez ikakve logike je postavljen dve numere pre kraja, razbijajući tako kontinuitet „žestine“ koja mu je prethodila i koja se posle njega nastavlja.

SphereDemonis“ su, kada se podvuče linija, slušaocima ponudili jedno fino izdanje koje nema nijednu pesmu koja bi se izdvojila kao potencijalni „hit“, ali koje se (i zbog svog trajanja i zbog kvaliteta) bez napora može slušati od početka do kraja. Sem onih nekoliko mana koje sam naveo, ništa drugo nije „škripalo“. U nekim momentima su me podsetili na norveški „Aspherium“, samo sa numerama umerenijeg trajanja, što je svakako dobro.

Ocena: 7,5/10.

Antonio Jovanović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva