Anathema (Bratislava, 10.7.2017.)
 
 
Već nekoliko godina deo svog godišnjeg odmora provodim u Slovačkoj, u Bratislavi. Ipak, dosad sam uvek bio fokusiran na odmor i relaksaciju pa sam se klonio noćnih izlazaka, svirki, buke i gungule. Gledao sam da preko dana posećujem galerije, muzeje i da obilazim znamenitosti, eventualno poneki film u bioskopu ... Ove godine, konačno, rešio sam da malo upoznam i koncertne dvorane u Bratislavi i moja prva stanca je Klub Randal, jedan od najpoznatijih bratislavskih klubova koji je posvećen i malo težem zvuku - metalu, panku i sl. Prva svirka koja mi se nudila je akustični nastup braće Cavanaugh iz Anatheme.

Zajedno sa Paradise Lost i My Dying Bride, kultna death/doom atrakcija Anathema je predstavljala jedan od meni omiljenih doom metal bendova. Njihov album Serenades spada u sam vrh izvornog death/doom/gothic metala. Kao što sam ja u drugoj polovini devedesetih prestao da pratim metal, tako su i momci iz Anatheme skrenuli prvo prema gothicu ("clean" vokali) pa ka nekoj vrsti alternativnog rocka da bi danas svirali neku vrstu progresivnog rocka, zbog svoje sladunjavosti zapravo na granici progresivnog pop rocka (ako tako nešto stvarno postoji). Mada, ako se sećate, i Paradise Lost su tako lutali jedno vreme ...

U Bratislavi svirke su skupe i poćinju rano. Ja sam kartu platio 22 evra jer sam je kupovao na vratima a ne preko interneta ili u pretprodaji. Dakle oko 2500 dinara, van pameti ... Pozitivno je to što je početak svirke najavljen za 20:30 a počeo je već u 21:00, taman da se svirka završi kada idu zadnji gradski autobusi ... To mi se veoma svidelo! Taksi u Bratislavi je oko 5 eura, pa ako zakasnite na bus ...

Na binu je prvo izašao Daniel. Odmah je obavestio publiku da ovo neće biti rock show, "obviously" jer su na bini bili samo dve akustične gitare i klavijature. Vincent još nije izašao na binu kada je Daniel počeo da programira muziku i to je izgledalo otprilike ovako: prvo bi lupkanjem po telu gitare nasnimio sebi ritam, pa bi preko toga snimio prvi i glavni rif na gitari. Onda je imao osnovu na kojoj je uživo slagao druge rifove i glas, kao i Vincentovu gitaru i glas.

Dakle zaista genijalno za videti, doživeti i slušati! Čudo šta sve savremena tehnologija može da izvede! Daniel je negde tokom svirke rekao da će sve ovo biti neka vrsta workshopa gde će braća pokušavati neke nove stvari, nove cake, nove ideje ... Dakle veoma uzbudljivo ali i opušteno!

Vincent konačno izlazi na binu i počinje repertoar. Počeli su pesmom sa novog albuma (The Optimist, 2017) San Francisco, pa "naš planetarni hit" - epsku Untouchable. Vincent se obratio publici pričom kako su juče svirali u Krakovu i da je još uvek mamuran od tamošnje pijanke posle koje su sledećih sedam sati proveli u kolima putujući kroz "predivne šume i planine između Poljske i Slovačke." Onda ide Thin Air koju publika zna i peva sa Vincentom i Danielom. Posle ove pesme neko iz publike urla i traži Sleeples! Daniel je loše raspoložen (kaže da je danima "off my meds") i kreće da komentariše pijance i generalno spušta publici koja je došla zbog starih stvari... Ipak, posle nekoliko Vincentovih pošalica, genijalan zabavljač kakav jeste, Daniel je rekao da prihvata izazov i krenuo je da nasnimava neke black metal ritmove i rifove što je Vincent ispratio nekim presmešnim black metal vokalima ... I sve je čepo okrenuto na šalu i zezanje! Jer verujem da braći nije lako i da ove upadice slušaju na svakom nastupu, naročito od pijanih metalaca koji kao da još uvek žive u 1995.

Onda braća najavljuju da će svirati po jednu pesmu sa albuma od Alternative IV pa nadalje ... Idu One Last Goodbye, Pressure, Are You There, Dreaming Light, Beginning and The End, onda Daniel priča o tome kako ne pije već 15 godina i kako se nekih 6-7 godina bori sa depresijom (korelacija? kauzacija?). Onda sledi još jedna pesma sa novog albuma - The Optimist inspirisana momkom iz Sirije koji je izbegao u Nemačku i kojem je Anathema nekako spasila život jer je celim putem nosio njihov CD sa sobom ... Navodno je snimljen dokumentarac o ovome!

I to je bio kraj glavnog dela svirke. Braća se vraćaju na bis i idu: Deep, Forgotten Hopes, pa onda Daniel priča malo o svojim uzorima (The Beatles, Radiohead, Led Zeppelin, Kate Bush, Sigur Ros, ...) i onda sam svira Street Spirit od Radiohead (spot on obrada, odlično odrađeno) i Stairway to Heaven od Zeppelina (umalo ne izdržah i ne izađoh napolje koliko mrzim ovu pesmu, ali je Daniel - kao da je primetio moju smorenost - onda krenuo da priča o tome kako potcenjujemo neke pesme jer su naprosto uvek i oduvek tu, čujemo ih svaki dan i sl. pa nam dosade). Onda je Daniel otišao sa bine a vratio se Vincent da sam isprogramira i odsvira Fragile Dreams.

I to je to, možda je bio još jedan bis ali ja sam otpalio na zadnji bus ...

Janko Takač