Beogradska izdavačka kuća Darkwood i Dom omladine su pokrenuli seriju tribina pod nazivom „Stripovi za sve“, a koje se održavaju svake poslednje srede u mesecu. Tema ovomesečne tribine, održane 26. aprila, bio je autor koji je u najvećoj meri promenio lice i identitet svetskog, a posebno evropskog stripa – Žan Žiro Mebijus. Od mejnstrim vesterna Poručnik Bluberi, preko revolucionarnih radova koje je objavljivao u „Metal Hurlantu“, pa sve do Parabole u kojoj je zajedno sa Stenom Lijem dao svoje viđenje Srebrnog letača, Mebijus je pomerao granice medija. Prve radove je objavljivao u satiričnom časopisu „Hara Kiri“, danas poznatijem kao „Charlie Hebdo“, a svetsku slavu je stekao Bluberijem kojeg je radio sa scenaristom Žan-Mišelom Šarlijeom, i koji je potpisivao kao Žan Žiro. Tu dolazi do izražaja i dualitet njegove prirode, jer dolazi do stvaranja novog alter ega – Mebijusa. Tražeći način da izrazi tinjajuću kreativnu energiju izvan mejsntrim stripa kakav je Bluberi, Mebijus pribegava osnivanju časopisa „Metal Hurlant“, koji je osmislio sa prijateljima i saradnicima. U njemu nastaju stripovi koji su u dijametralnoj suprotnosti sa onim što je stvarao Žiro, i potpisuje ih imenom Mebijus,koje je ranije koristio u „Hara Kiriju“. Usledila je saradnja sa Alehandrom Žodorovskim na projektu ekranizacije Dine Frenka Herberta, filma koji, nažalost, nije ugledao svetlost dana, što je centralna tema istoimenog dokumentarca (Jodorowsky's Dune). Ali, iz te saradnje se izrodilo dugogodišnje prijateljstvo, kao i stripovi Inkal i Presveto srce, kao i brojni drugi angažmani. Darkwood u saradnji sa Čarobnom knjigom objavljuje biblioteku Mebijusovih radova, i dosad su izašla četiri albuma – Kita mahnita, Arzak, The Long Tomorrow i Hermetička garaža. Milan Jovanović iz izdavačke kuće Darkwood, koji je moderirao tribinu o Mebijusu, je najavio da će do kraja godine biti objavljena još četiri finalna albuma koji su u vezi sa njegovim radom na „Metal Hurlantu“, iz takozvane Metalne faze“ ili „Metalnim hronikama“, kao i dva artbuka, Haos i Metalne hronike. 

 
„Ove godine se obeležava pet godina od smrti Mebijusa; s druge strane, 8. maja će biti 79 godina od njegovog rođenja. Ova tribina se održava desetak dana pred njegov rođendan, pa je to i motiv da ga se prisetimo“, navodi Milan Jovanović, moderator tribine, i nastavlja: „Postoji dilema oko transkripcije njegovog pseudonima. Mi smo ga transkribovali kao Mebijusa. On je svoj pseudonim uzeo po danskom fizičaru Mebijusu, koji je sredinom 19. veka otrio fenomen koji je nazvao 'Mebijusova traka'. To je jedna obična traka koja, kada se zarotiraju krajevi za 180 stepeni i spoje, dobijamo geometrijsko telo na kome ako klizimo po jednoj liniji možemo da se krećemo beskonačno. To je simbolično Mebijus uzeo kao svoje drugo lice koje je neomeđeno granicama. Kada je Vista objavljivala Inkala osamdesetih, i kada je Gradac objavio temat o njemu, on je bio transkribovan kao Mebijus, jer je i ime danskog fizičara tako izgovarano. Mi smo, naravno, to preuzeli.“ 

O susretima sa Mebijusom, njegovom izvanrednom grafizmu, dualizmu njegove stvaralačke ličnosti, kao i o pitanju transkripcije ovog pseudonima, govorili su strip umetnici Vladimir Vesović i Bojan Đukić. 

„Moebiusa sam upoznao 29. februara 1992. godine u Londonu“, započinje Bojan Đukić, pažljivo naglašavajući reč „Moe-bius“. „Bio je prvi i poslednji pokušaj da se u Veliku Britaniju preseli Grand eastern convention, poznatiji kao Njujorška konvencija. Nije bilo uspešno, iako su gosti bili mnogobrojni, među kojima je bio i Žan Žiro Moebius. Ja sam prišao tom čoveku koji je, sa rukama iza leđa, odsutno šetao po obodu festivala, predstavio se, i seli smo da razgovaramo. Rekao sam mu: 'U mojoj zemlji vas zovu Mebijus. Kako se vaše ime izgovara?' I on je rekao: 'Moje ime je Moebius. Moe-bius.' To je to po pitanju ovog kako mi Srbi, vazda po svemu specifični, sve izgovaramo na neki naš način. U tom, skoro pa neformalnom razgovoru, zapazio sam da se on kao indijanci u vestern stripovima, o sebi obraća u trećem licu. Govorio bi 'Žirou je četkica osnovno sredstvo za tuširanje, dok Moebius više voli da eksperimentiše sa perom, naročito kada je staro'. Tada mi je pesnički rekao kako voli da gleda kako staro, razrađeno pero umire u njegovoj ruci, što daje najlepše poteze i linije.
Dok smo pričali, jedan momak je prišao i bez reči iz džepa izvukao veliki kristal i dao Moebiusu, koji je potom samo ustao, zagrlio ga i stavio kristal u džep. Tu sam video onaj deo njegove ličnosti koji se interesuje za magijsku moć kristala, što smo videli u mnogim njegovim stripovima.
Po mom mišljenju, nešto najimpresivnije što sam kod Moebiusa video jeste to zračenje mirom. Ima izrazito plave oči i topao pogled. Način na koji vam se obraća je kao da u tom trenutku samo vi postojite.“ 

Dualizam Mebijusa/Žiroa često pobuđuje interesovanje. Iako je ta razlika vidljiva, teško se opisuje. „Ja sam se jako rano susreo sa njegovim radom“, govori Vladimir Vesović, opisujući svoj doživljaj Mebijusa, i nastavlja: „Šezdesetih godina se u 'Kekecu' po prvi put pojavio Fort Navajo, strip koji je radio Žan Žiro, još potpuno nepoznat autor. Nije vestern bio presudan što je meni Žiro bio značajan kao crtač, već način na koji je on radio. Žiro nam je mnogima bio uzor kao autor. Upoznao sam Zorana Janjetova kada smo radili stripove za 'Student', i družili smo se. Imao je mnogo albume Moebiusa i Žana Žiroa, kao i 'Metal Hurlante', tako da sam se krajem sedamdesetih susreo sa ovim časopisom i video sam prve Moebiusove stripove koji su me izbezumili. Sećam se Arzaka, koji je i dan-danas za mene nešto izuzetno važno. I danas crtam Arzaka iz čistog zadovoljstva. Kad se pojavila Hermetička garaža, to je bilo potpuno ushićenje. 


Ono što je meni interesantno kao nekome ko se bavi stripom i crtanjem, jeste razlika između toga kada je radio kao Moebius i kada crta kao Žiro. Imao sam priliku da vidim kako crta Bluberija, i uživo sam gledao kako crta Arzaka, jer mi ga je nacrtao. Kada to vidite, kao da progledate. Kao da uđete u novu dimenziju. Rekao je da kada radi Bluberija, sve je na potezu, instiktivno, brza linija, kriva linija, deblja, tanja... A kada crta kao Moebius to je linija koja teče. Koja krene i ne zastaje. Upravo tako mi je nacrtao Arzaka u Londonu 1996, iz jedne linije, nije nijednom podigao olovku sa papira. 

Govorio je kako Inkal nije ni Moebius ni Žiro, već nešto između. A kada je radio Vrtove Edene, to je nešto potpuno novo. To nije više bio ni Moebius, ni Žiro, ni Žan Žir, već nešto novo. Stalno je trudio da se menja u životu.“ Bojan Đukić je dodatno pojasnio odnos koji je Žiro imao prema Mebijusu: „U tom obraćanju sebi u trećem licu, kao indijanci, on je odvajao šta radi Moebius od onoga što radi Žiro. Žiro je racionalan, planira, pravi skice, prelome tabli... To su sve pripreme da se dokumentaristički dočara Amerika 19. veka. Moebius je spontan, bukvalno kao zen pesnik. Njegov pristup je potpuno neplaniran. Iako je pojava Žana Žiroa u našoj štampi prethodila pojavi Moebiusa, ipak je Moebiusov uticaj daleko veći. Kod nekoga je to iskreno, a kod nekoga pomodarski.“ 

A taj uticaj je nemerljiv, u svetskim razmerama. „Pojava 'Metal Hurlanta' je isto što i pojava panka u muzici. On je napravio neverovatan prodor nečega novog i drugačijeg. U Americi je postojao kodeks u stripu, šta može a šta ne može. 'Metal Hurlant' je sve to srušio“, navodi Vesović. Brojni autori su se ugledali na Mebijusa, pa između ostalih i Zoran Janjetov i Enki Bilal. Janjetov je uspeo da potpuno spontano razvije sopstveni stil, koji nosi snažne odlike Mebijusovog, pa i da nasledi njegov rad na podserijalima iz sveta Inkala. 

Njegov uticaj se prelio i na film. Nakon neuspeha projekta Dine, Mebijus je nastavio saradnju sa autorima koje je tom prilikom upoznao. Sa Denom O'Banonom je nacrtao The Long Tomorrow, čiji je vizuelni identitet odredio predstavu futurističkog ambijenta u Blejdraneru, što je lančano uticalo na brojne filmove koji su usledili. Učestvovao je u Osmom putniku, Petom elementu, Tronu, Ambisu... Kao i sa Japancima na animiranom filmu Mali Nemo. 

Nameće se zaključak da je Mebijus ličnost o kojoj se nikada ne može sve znati. Kompleksnost njegovog bića i stvaralaštva je uobličena u hiljadama tabla i ilustracija koje je stvorio. Sa Srebrnim letačem nije bio zadovoljan, najviše u aspektu načina na koji se rade stripovi u Americi. S druge strane, česta je zabluda da mu je Bluberi bio okov oko vrata od koga je hteo da pobegne. Naprotiv, kao što su i učesnici tribine saglasni, Bluberi mu je služio veoma dobro da ne dopusti drugom aspektu svoje ličnosti da se otrgne kontroli. Čak je nakon smrti Žan-Mišela Šarlijea nastavio scenaristički rad na Bluberiju, i nije dopustio da se junak ugasi bez adekvatnog epiloga. Bez obzira na lične preference, Moebius ili Žiro ili Žir će makar jednim svojim aspektom očarati svakog čitaoca. 

Nikola Dragomirović