Ubilački identiteti: Kako promeniti pogled na svet?
Helly Cherry
„Ubilački identiteti“ je esejističko delo slavnog libansko-francuskog pisca Amina Malufa. Amin Maluf je u književnosti prepoznatljiv kao pisac koji tematiku svojih dela sagledava iz ugla onih koji predstavljaju suprotnost referentnom sistemu, odnosno kanonskoj slici sveta na koju je većina navikla (odnosno suprotnost zapadnocentričnom pogledu na svet). Njegovo poreklo, životno iskustvo, kao i godine života provedene i na Istoku i na Zapadu čine njegovo esejističko delo pouzdanim i verodostojnim. On piše iz sopstvenog iskustva i iskustva dva naroda koja su dijametralno suprotna.
Tematika kojom se Maluf bavi u ovom svom delu nimalo nije vedra niti optimistična. On se bavi pitanjima identiteta, ali ne bilo kakvih identiteta već onih najproblematičnijih – složenih, liminalnih identiteta, koji u sebi kriju dve strane koje su često zaraćene ili zatrovane mržnjom. Osobe sa takvim identitetima često pate od neuravnoteženosti, različitih kriza ili poremećaja. Sam pisac ovog dela ima veoma problematičan identitet - on je Francuz arapskog porekla. Autor je u Francuskoj u manjinskoj poziciji i zbog čestih rasnih nemira i rasističkih poruka upućenih njegovoj braći po boji kože i poreklu i sam se oseća prozvanim i uvređenim. U Libanu je autor takođe u manjinskoj poziciji zato što je hrišćanin. U arapskom svetu su poprilično retke takve nacionalno-verske kombinacije, tako da se i tamo on oseća kao neko ko ne pripada većinskom delu naroda.
Maluf piše, dakle, o složenom identitetu koji u sebi sadrži konflikt. On naglašava kako su ljudi sa takvim identitetima najčešće marginalizovani (od strane obe nacije). Takve osobe, kako to on kaže, ne mogu sebi „amputirati“ jedan identitet – jer on je sastavni deo te osobe, i osoba bez tog dela ne bi bila to što jeste. Osobe sa složenim identitetom trebaju biti slobodne da žive oba svoja identiteta, u punoći života, da se ne boje da se izjasne i kao jedno i kao drugo, ali za takvo nešto je potrebno prihvatanje ljudi koji ih okružuju. Nažalost, danas je uvreženo mišljene da su ljudi sa Zapada ksenofobi, a oni sa Istoka fanatici, i takva uskogrudna mišljenja, stereotipija i predrasude jedino mogu da vode u sukob u kome potvrda identiteta liči na oslobodilački čin.
Maluf piše kako se tekst nikada ne menja nego pogled koji je upravljen na njega – a to isto važi i za identitet. Maluf poziva na menjanje pogleda koji se upravlja na pitanja identiteta, jer je identitet, u stvari, konstrukt i on se menja u skladu sa onima koji upiru svoj pogled u njega. To je prvi korak ka prihvatanju drugog ljudskog bića, a sva ljudska bića žele da se prema njima postupa humano. Ovo delo je, dakle, izvanredan uvid u svet onih koji imaju dvostruke ili višestruke identitete, ali i poziv jednog od njih na humanost. Maluf poručuje kako prvo i pre svega u onima koji su slični njemu ne treba videti pretnju već još jedno ljudsko biće pritisnuto tegobama života.
Kristijan Vekonj