Uz Phobos, Counterfate i Sol ne moramo da se bojimo za scenu
Helly Cherry
Prošle noći (8.12), po prvi put sam se uputila u KC Grad. Ne znam kako za više od dve godine svog boravka u prestonici nijednom nisam otišla tamo na svirku, ali naprosto se desilo. Ulazim i shvatam da je u pitanju jedno jako simpatično mesto, ali da ona dva reda stubova po sredini nikako nisu praktični kada su u pitanju svirke. Program je kasnio desetak minuta, što je meni savršeno odgovaralo, jer sam toliko kasnila i ja, zbog toga što sam zaboravila u kojoj je tačno uličici ovaj prostor, a mape nisu htele da sarađuju.
Očekujem da se pojavi prvi bend, pogledam na binu, a ono Zvoganj! Žao mi je, Danilo Dabiću, vokalu sastava SÓL, kao neko ko Zvognjeve fore koristi kao interne sa dragim ljudima, uvek ću te prvo prepoznati kao dotičan lik, pa onda kao sve ostalo.
Dakle, prvi bend koji je nastupio ove večeri bio je sastav SÓL. U pitanju je bend koji postoji od kraja 2014. godine, ali je sada počeo svoj pohod na scenu. Iza sebe imaju jednu objavljenu pesmu, pod nazivom Same Old Place, a sinoć su isprašili svoju prvu svirku. Kada sam, kao gledalac spomenutog jutjub kanala, konačno uspela da izbacim tu ličnost iz glave, svu pažnju sam usmerila ka ovom bendu i njihovoj muziku. Negde se govori o tome da je SÓL alternativni rok (ja ga definitivno ne bih tako okarakterisala), oni se na svojoj fejsbuk stranici jednostavno izjašnjavaju kao metal bend. Međutim, jedan od metal portala je dobro opisao njihovu muziku kao „fuziju progresivnih trendova”. Sastav je definitivno okrenut modernijem metal zvuku. Smenjivanje scream i clean vokala je odlično uklopljeno i iznenadila sam se koliko dobro Danilo peva. Nikako se nije moglo primetiti da im je ovo prvi nastup. U sve su ušli samouvereno (barem su meni tako delovali) i, što svojom muzikom, što ponašanjem na bini, naterali su me da se, u svojoj glavi, dublje upustim u njihovu muziku, a taj emocionalni pristup je veoma bitan. Nakon ove svirke, strpljivo ću čekati njihovu sledeću, kao i taj neimenovani album prvenac koji spremaju.
Na binu sa šarenim tepihom kakav smo svi nekada imali u kući, drugi se popeo pančevački sastav Counterfate. U njihovoj svirci sam možda i najviše uživala sinoć. Iako je, pri svom osnivanju, bend težio rep metal zvuku, pri ponovnom okupljanju se promenio i žanr. Sada imam osećaj da u njihovoj muzici pomalo čujem Deftones. Nekako mi se taj bend najviše uklapa u pokušaj da objasnim zvuk Counterfate-a. Uživala sam slušajući Zoranove vokale, a i posmatrajući koliko emotivno ulaže u izvođenje svake pesme, bez izuzetka. Ovaj sastav je publiku počastio izvođenjem pesme Chasing Life, sa njihovog istoimenog debitantskog albuma, koju retko izvode na svirkama. Publici se toliko svideo ovaj potez, da je gitarista tokom soloa dobio i bakšiš. Takođe se na setlisti našle pesma Sail, koja je bila prvi kreativni doprinos pevača benda, Zorana, a mene je oduševila i uživala sam slušajući je. Bend je objavio da je u procesu snimanja novog EP-ja, tako da nam preostaje da sačekamo i uverimo se u to kako će zvučati. Svoj nastup završili su pesmom Riot House, za koju je izbačen poslednji spot koji je bend do sada objavio. Ovaj bend je, sa svojim smelim sviranjem i stavom kakav se na bini retko vidi, izuzetan doprinos domaćoj sceni.
U završnicu koncerta uveo nas je sastav Phobos. Ono što je od samog starta okupiralo moju pažnju, kada je ovaj bend u pitanju, je ponašanje Stefana, vokala benda, tokom čitavog nastupa. Ako pevanje, na momenat, ostavimo po strani i obratimo pažnju samo na mimiku, gestikulaciju i držanje, u pitanju je jedan samouveren nastup, tokom kojeg sam uvidela da ovaj momak ima tu ličnost koja je potrebna kako bi čovek bio frontmen nekog benda. Mislim da svi mogu da se slože da frontmen nije uvek pevač, ali ovog puta je to upravo on. Sa strane pevanja, veoma vešto prelazi sa jedne vrste pevanja na drugu, a peva growl, scream i, u manjoj meri, clean vokale. Kao ljubitelja zvuka bas gitare, oduševilo me je što se ona kod ovog benda veoma jasno čuje. Publika je tokom nastupa Phobosa poprilično živnula, te se skakalo u onoj meri u kojoj su to stubovi kluba dozvoljavali. Neko se baš dobro proveo na ovoj svirci, pa je na binu leteo i brus. I ovaj bend je objavio da radi na novom albumu, a publici je odsvirao i jednu pesmu s njega.
Bilo je pravo zadovoljstvo prisustvovati ovoj svirci. Muzika svih ovih bendova ima nešto zajednično, pa se kreirala kohezija kompletne večeri i ništa nije odudaralo. Klub se bukvalno tresao, ali od dobre i glasne muzike, ne od teretnjaka koji je jedno deset minuta prolazio uz sam zid KC Grada. Uz bendove kao što su ova tri koji su sinoć nastupili, ne moramo da se bojimo za scenu. Pa, barem ne beogradsku.
Jelena Ostojić
Očekujem da se pojavi prvi bend, pogledam na binu, a ono Zvoganj! Žao mi je, Danilo Dabiću, vokalu sastava SÓL, kao neko ko Zvognjeve fore koristi kao interne sa dragim ljudima, uvek ću te prvo prepoznati kao dotičan lik, pa onda kao sve ostalo.
Dakle, prvi bend koji je nastupio ove večeri bio je sastav SÓL. U pitanju je bend koji postoji od kraja 2014. godine, ali je sada počeo svoj pohod na scenu. Iza sebe imaju jednu objavljenu pesmu, pod nazivom Same Old Place, a sinoć su isprašili svoju prvu svirku. Kada sam, kao gledalac spomenutog jutjub kanala, konačno uspela da izbacim tu ličnost iz glave, svu pažnju sam usmerila ka ovom bendu i njihovoj muziku. Negde se govori o tome da je SÓL alternativni rok (ja ga definitivno ne bih tako okarakterisala), oni se na svojoj fejsbuk stranici jednostavno izjašnjavaju kao metal bend. Međutim, jedan od metal portala je dobro opisao njihovu muziku kao „fuziju progresivnih trendova”. Sastav je definitivno okrenut modernijem metal zvuku. Smenjivanje scream i clean vokala je odlično uklopljeno i iznenadila sam se koliko dobro Danilo peva. Nikako se nije moglo primetiti da im je ovo prvi nastup. U sve su ušli samouvereno (barem su meni tako delovali) i, što svojom muzikom, što ponašanjem na bini, naterali su me da se, u svojoj glavi, dublje upustim u njihovu muziku, a taj emocionalni pristup je veoma bitan. Nakon ove svirke, strpljivo ću čekati njihovu sledeću, kao i taj neimenovani album prvenac koji spremaju.
Na binu sa šarenim tepihom kakav smo svi nekada imali u kući, drugi se popeo pančevački sastav Counterfate. U njihovoj svirci sam možda i najviše uživala sinoć. Iako je, pri svom osnivanju, bend težio rep metal zvuku, pri ponovnom okupljanju se promenio i žanr. Sada imam osećaj da u njihovoj muzici pomalo čujem Deftones. Nekako mi se taj bend najviše uklapa u pokušaj da objasnim zvuk Counterfate-a. Uživala sam slušajući Zoranove vokale, a i posmatrajući koliko emotivno ulaže u izvođenje svake pesme, bez izuzetka. Ovaj sastav je publiku počastio izvođenjem pesme Chasing Life, sa njihovog istoimenog debitantskog albuma, koju retko izvode na svirkama. Publici se toliko svideo ovaj potez, da je gitarista tokom soloa dobio i bakšiš. Takođe se na setlisti našle pesma Sail, koja je bila prvi kreativni doprinos pevača benda, Zorana, a mene je oduševila i uživala sam slušajući je. Bend je objavio da je u procesu snimanja novog EP-ja, tako da nam preostaje da sačekamo i uverimo se u to kako će zvučati. Svoj nastup završili su pesmom Riot House, za koju je izbačen poslednji spot koji je bend do sada objavio. Ovaj bend je, sa svojim smelim sviranjem i stavom kakav se na bini retko vidi, izuzetan doprinos domaćoj sceni.
U završnicu koncerta uveo nas je sastav Phobos. Ono što je od samog starta okupiralo moju pažnju, kada je ovaj bend u pitanju, je ponašanje Stefana, vokala benda, tokom čitavog nastupa. Ako pevanje, na momenat, ostavimo po strani i obratimo pažnju samo na mimiku, gestikulaciju i držanje, u pitanju je jedan samouveren nastup, tokom kojeg sam uvidela da ovaj momak ima tu ličnost koja je potrebna kako bi čovek bio frontmen nekog benda. Mislim da svi mogu da se slože da frontmen nije uvek pevač, ali ovog puta je to upravo on. Sa strane pevanja, veoma vešto prelazi sa jedne vrste pevanja na drugu, a peva growl, scream i, u manjoj meri, clean vokale. Kao ljubitelja zvuka bas gitare, oduševilo me je što se ona kod ovog benda veoma jasno čuje. Publika je tokom nastupa Phobosa poprilično živnula, te se skakalo u onoj meri u kojoj su to stubovi kluba dozvoljavali. Neko se baš dobro proveo na ovoj svirci, pa je na binu leteo i brus. I ovaj bend je objavio da radi na novom albumu, a publici je odsvirao i jednu pesmu s njega.
Bilo je pravo zadovoljstvo prisustvovati ovoj svirci. Muzika svih ovih bendova ima nešto zajednično, pa se kreirala kohezija kompletne večeri i ništa nije odudaralo. Klub se bukvalno tresao, ali od dobre i glasne muzike, ne od teretnjaka koji je jedno deset minuta prolazio uz sam zid KC Grada. Uz bendove kao što su ova tri koji su sinoć nastupili, ne moramo da se bojimo za scenu. Pa, barem ne beogradsku.
Jelena Ostojić