Bitch Slap - Faster, bitch! Slap! Slap!



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Film, u kom je skoro svaka ženska uloga otelovljena by a very napupela snajka, koja, uostalom, nikad nije naučila čemu služe gornja dugmad na košulji? Film, u kom upravospomenute kopaju po pustinjskom pesku isključivo u visokim štiklama, rukuju velikim kalibrima i tepaju (se međusobno) kao da im se među gonozome ušunjao nekako i X hromozom? Film, u kojem  se uz sablasnog pankera i njegove skroz otkačene cure nihonskog porekla, koja sa svima uglavnom priča japanski i koristi jo-jo sa sečvima ne bi li se otarasila protivnika, prirdužuje i očigledno nepobedivi gangsterski super-boss tipa Keyser Soze? Film, u kojem se pojavljuju SVI glavni glumci iz semrejmijevskih TV klasika 90ih, "Herkulesa" i "Ksene"? Takvo čuda od filma ne postoji? Nemoj da si u zabludi, ti ljubitelju "jeftinijeg filma", ti viš´ da postoji! 

Radnja (*kašlj!kašlj!*) ove fantastične kinematografske pripovetke je, blago rečeno, vrlo jezgorovitog karaktera. Tri, u plastično-hirurškom pogledu, nadarene ženskinje, to jes´ drečna brokerka Hel (Erin Kamings, „Spartacus: Blood and Sand“), u bukvalnom smislu koliko zasenjujuća toliko i lakoruka dilerka/atentatorka Kamero (Amerika Olivo, "The Neighbour") i miljušno naivna striptizeta Triksi (Dzulija Vot, "Painkillers"), su se nekako zajedno našle u prašnjavoj pustinji. Međutim, baš su u tom delu bespuća su negde, tako legenda, zakopani dijamanti u vrednosti od 200 miliona dolara, a kao što svi znamo, prisetivši se pogotovo čuvenog stiha velike srpke kantautorke Džejkej, devojke najviše vole baš ovaj dragi kamen, jelte. Tačnije detalje o odredištu ovog neizmernog blaga bi mogao imati kriminalac Gejdž (Majkl Hrst, Herkulesov plavokosi sajdkik u već spomenutom televizijskom klasiku iz minulog milenijuma), koji je, na početku priče iz neobjašnjivih razloga, morao da se smesti u gepeku. Samo što ovaj simpatični zakonokršilac ne ostaje zadugo međ´ žive  da bi zaista mogao bio od neke koristi. Situacija se pogoršava,  a dok nam flesbekovi iz života nenamernog tria pokazuje odkud toliko haosa u celoj ovoj priči, (vrlo) eksplozivna kulminacija postaje osetljivo neizbežna. I na samom kraju, naravno, ništa više ne biva kao sto je navodno bilo na početku.

"Bitch Slap" bi, bar za heteroseksualne, virilne malodobnike, trebao da bude apsolutni film iz (vlažnih) snova. Svi karakteri su skroz naskroz "preko vrha", iako gospođa Olivo ume malčice i da pretera sa ouveraktingom - pogotovo u situacijama gubljenje živaca - ali, verujem da je,  imavši u vidu dva "silna argumenata" njene, ehm, pojave, malo njih koji bi joj tu malu falinku zaista zamerili, mislim ono...

Največi deo ovog nou-brejnera se odvija u pustinji, jedino se flešbek scene, koje, u "Memento" stilu unazad izlagaju priču, odvijaju na civilizovanijim mestima (to jes´ nesumnjivo (namerno) ispred grinskrina, ipak je ovo maltene grajndhaus, jelte). Nesumnjivo se ovaj nolanski modalitet retrospekcije dokazuje kao pametan potez, pošto je neosporno, da, protiv scenarijske praznine, pogoto u slučaju kad bi se radnja odvijala hronološki, čak ni nabuhnani dekolte jedne teta Olivo (ili od njinih drugarica, jelte) ne bi mogao zatajiti činjenicu koliko je ova fabula u sustini (površno) šuplja. A da je naposletku tok priče išao pravilnim vremenskim redom, ono kao iznenađujući tvist na samom kraju - koji poznavaocu žanra pa bar na sredini filma biva jasan - uopšte ne bi bio izvodljiv.

Što se tiče akcije, slobodno se može navesti da najveći deo ispao prekomerno efektivan, ali bih istaknuo okršaj među Hel i Kamero, u kojem je, tehnički gledano, sve na svom mestu: koreografija, muzika, rez, a oba dve cure se stvarno očigledno razumeju u pesničenje. Mada i u (retkim) mirnijim trenucima, gde ništa ne biva dignuto u vazduh, "Bitch Slap" ume da oduzme dah. Uzimo već spomenutu scenu, u kojoj protagonistkinje prekopavaju kipući pustinjski pesak. Da u takvoj sredini vrućina ume da udari k´o pod svadbarski šator na vlaškoj svadbi, je verovatna poznata činjenica. I bez obzira na napetu situaciju, inače uglavnom trezvenoj Triksi na pamet pada senzacionalna ideja: Nadmetanje u mokrim majicama! I pošto sto nam je  usud/scenarista bio izgleda vrlo naklonjen, oko znojavih devojaka se odjedared kao niotkuda stvaraju kofe pune vode! A mogao bih da se zakunem da kadar unazad sve te kante sigurno nisu još bile tu, leptemazo! Prskanje u sloumoušnu, u središtu pripizdine, je toliko apsurdno, ali svakako konsekventno u kontekstu priče. Ko do sad još nije shvatio da ova filmska tvorenina sama po sebi uopšte ne namerava da je shvatimo isuviše ozbiljno...

Sve u svemu, "Kučkotres" naravno nije film za svakog. Nesumnjivo bi ponekom pojedincu moglo da se desi da olako previdi njegov upečatljivi parodistični stav na (maskulini) akcioni film, čak i da ga označi seksističnim. Jebi ga, nismo (na sreću) svi isti, jelte. Ja bih, kad bih upražnjavao ocenjivanje filmova na neki stvarno glup način,  mada inače to ne činim nikad, ovom veselom ostvarenju dao sedam mokrih majica od mogućih deset mokrih majica. Ma nek´ budu osam, zbog činjenice da film uopšte nije bio sniman leti nego u martu mesecu, tako da se oskudno oedevena glumačka ekipa skoro svo vreme smrzavala na nekih 10 stepeni celzijusovih, da bi nama bilo lepo, jelte.

Svetovid Svarožić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva