Prošle godine na Punk Rock Holiday Festivalu u Tolminu (Slovenija) imao sam prilike prvi put u životu čuti uživo Anti-Flag, bend koji je obeležio jedan moj srednjoškolski period kada sam na ’’repeat’’ iz dana i dan znao vrteti pesme ’’911 For Peace’’, ’’Underground Netword’’ i ’’You've Gotta Die for the Government’’. Oduševljenje i radost koje sam doživeo tada ne bih mogao preneti na papir, ali vam mogu reći da je ono bilo nekoliko puta slabije od onog koje je usledilo kada sam pročitao mejl organizacije Exit Festivala koji su dali zeleno svetlo za intervju sa ovim lektirama današnjeg punk rock zvuka. 


Ne znam kako opisati Anti – Flag. Ekipa sa ovih prostora Balkanskog poluostrva (a i šire) koja je ’90-ih ili ranih nultih godina kretala da sluša punk sigurno nije zaobišla bendove tipa Bad Religion, Nofx i Rancid. Apropo toga možemo reći da postoji izvesna analogija ovih bendova i benda Anti-Flag, samo u drugim vremenskim periodima, odnosno da je Anti-Flag danas ono što su oni predstavljali u gorepomenutim godinama i dekadama.

Intervjuisanje benda je bilo zakazano za 22 časa. Nakon desetak minuta zakašnjenja cela ekipa Anti-Flag-a se pojavila u bekstejdžu Explosive bine Exit Festivala. Istog momenta su se svi članovi benda rastrčali okolo ne bi li udostojili novinare svojih odgovora. Meni je prišao, ni manje, ni više, nego osnivač benda, legendarni bubnjar sastava Anti-Flag, Pat Thetic. Čovek je sa Justin Sane-om osnovao bend pre skoro trideset godina i od samog početka bije bitke slobode ovog benda. Koliko je zapravo čovek car i koliko je otvoren bio po svakom pitanju i za svako pitanje možemo videti iz odgovora koji slede, ali i iz pitanja koje je meni postavio na kraju interesujući se u kom bendu sviram i kako se zove. Uz jedan drugarski zagrljaj koji je vredan dugogodišnjeg poznanstva, a ne 10 minuta intervjuisanja, završili smo ovaj fenomenalni razgovor. Uživajte.

HC: Pre svega...
Pat Thetic: Pre svega ovi lejzi begovi nisu nimalo udobni.

HC: Hahaha. Hoćeš da ustanemo?
Pat Thetic: Hahaha, ne. Samo da se zna.

HC: Haha, u redu. Moram priznati u svoje i u ime Helly Cherry web magazina da je velika čast raditi ovaj intervju sa vama.
Pat Thetic: Hvala. Nama je velika čast biti ovde u Srbiji. Ovo nam je prvi put da smo u Srbiji.

HC: Da i to je jedno od pitanja, hahah.
Pat Thetic: Haha, u redu. Pustiću te onda da postavljaš pitanja.

HC: Vaš rad je zvanično započet krajem ’80-ih, ali ste imali pauzu od nekoliko godina nakon čega ste nastavili sa radom. Chris No.2 i Chris Head su vam se pridružili kasnije. Možeš li nam reči šta se dešavalo na početku vaše karijere i kako ste zapravo počeli? I da... Šta se desilo sa bivšim članovima Anti-Flag-a?
Pat Thetic: Justin, gitarista i vokal, i ja smo prijatelji od malena i nas dvojica oduvek sviramo zajedno, otprilike od 1985, 1986. godine. Justin je od samog početka zavoleo ime Anti-Flag, tako da smo se oduvek zvali Anti-Flag iako nismo ni znali, kao bend, šta to znači do nekog kasnijeg perioda. Krajem ’80-ih smo odsvirali prvi koncert u prostoru koji smo iznajmili sa prijateljima da bih nakon toga ja krenuo u proputovanje po SAD-u, pa zatim i Justin učinivši isto. Onda negde 1993, 1994. godine se Justin vratio u Pitsburg, kao i ja, pa smo ponovo oformili bend, inkarnaciju kakvu imamo danas. Ostali članovi su bili Andy, za njega nisam siguran šta radi. U Pitsburgu je, ima porodicu, a za ostale članove stvarno ne znam gde su i šta rade.

HC: U redu. Vaši tekstovi imaju snažan društveni i politički sentiment. Gde pronalazite inspiraciju za tekstove? Da li je to sam grad Pitsburg ili možda nasleđe pitsburških crust bendova i scene?
Pat Thetic: Pa, defitnitivno je nasleđe pitsburških bendova. Imali smo Aus-Rotten, ne znam da li je vama u Srbiji poznat ovaj bend?

HC: Da, da, naravno. Behind Enemy Lines...
Pat Thetic: Da, da, Behind Enemy Lines... Wow, pa ti poznaješ pitsburšku punk scenu? Hahaha.

HC: Da, naravno. Hahaha (prim.aut. žagor i obostrano smejanje).
Pat Thetic: Zatim smo imali bendove Submachine i The Bad Genes na koje smo se svi ugledali, tj. mi, Aus-Rotten, Behind Enemy Lines koji su bili tada baš mladi. Imali smo neverovatnu muzičku zajednicu kada smo bili mladi. Mi smo bili ’’klinci’’ tadašnje scene, svi ostali su bili malo stariji od nas i baš su nam pomogli. Učili su nas kako organizovati turneju i kako biti bend. Bili su veoma inspirativni za nas kao mlade ljude, ali kako smo odrastali... Svakog dana u novinama čitaš kako u SAD-u usmrtimo nova tri nenaoružana Afroamerikanca, tako da je samo čitanje novina i ono što vidimo da se dešava u svetu način kako crpimo inspiraciju. Druga stvar, imamo sreće da kad putujemo okolo, sviramo u gradovima gde nam lokalna ekipa priča šta se dešava u njihovom gradu, tako da nas i to, takođe, veoma inspiriše, zato što upoznajemo najbolje i najaktivnije ljude kada dođemo u njihov grad da sviramo. Tako da nas i to isto inspiriše. 


HC: Kul. Neki vaši fanovi su bili razočarani vašim potpisivanjem za komercijalnu muzičku kompaniju RCA Records. Kako gledate na to i zašto se uopšte potpisali za njih?
Pat Thetic: Pa zapravo, za nas je to bilo jedno neverovatno iskustvo zato što su nam dali dosta novca koji smo potrošili na neprofitne organizacije i aktivizam dok nezavisne muzičke etikete to ne bi uradile. Razlog zašto su to uradili jeste što su nas se uplašili i nisu znali kako rukovoditi nama pa smo nastavili da tražimo apsurdne zahteve koje su nam oni ispunjavali. Naše iskustvo sa komercijalnom izdavačkom kućom je mnogo bolje nego što su mnogi drugi bendovi imali. Na kraju su ipak, mnogi ljudi sa kojima smo u početku radili dobili otkaz, što se dešava kada radiš za velike komercijalne kompanije. Za nas kao političku silu i aktiviste, rad sa komercijalnom izdavačkom kućom je bio odličan izbor. Za nas lično, kao bend, to je bio izazov jer smo imali menadžment, a mi ne umemo baš da se nosimo sa menadžmentom. Mi smo sami sebi menadžeri i kada nam se drugi ljudi mešaju u posao to ume baš da nas izludi, a to nam se ne sviđa. Tako da što se aktivizma tiče, komercijala je bila veliki korak za nas, ali je lično bila izazov.

HC: Na vašim nastupima uvek možemo čuti po neku obradu nekog legendarnog punk rock benda. Reci nam koji su bendovi napravili najveći uticaj na vaš rad i zvuk?
Pat Thetic: Često obrađujemo The Clash jer su imali uticaj na svačiji zvuk i muziku. Takođe obrađujemo i pesmu benda Fugazi. Ne znam da li je Fugazi poznat ljudima u Srbiji? Oni su imali jak uticaj na straight edge pokret i nastali su iz benda Minor Threat zbog Vašingtona...

HC: Da, Ian MacKaye.
Pat Thetic: Da... Ti... Za ostatak Srbije ne mogu da tvrdim, ali ti si zaista dobro informisan i znaš puno (prim. aut. obostrani smeh). Obrađujemo još Dead Kennedys, Buzzcocks i mnogo drugih bendova. Odrasli smo na njihovom zvuku, i volimo njihove pesme, i zabavno je odsvirati te pesme zbog nas samih. Ponekad na koncertu publika nema pojma o kojim bendovima se zapravo radi, ali nas one lično čine srećnima kada ih sviramo.


HC: Svirali ste svuda po svetu. Gde tačno niste imali prilike da zasvirate, a želeli biste i gde vam se nalazi najveća baza fanova? I da, koji ti je omiljeni koncert koji ste odsvirali?
Pat Thetic: Nikada nismo svirali u Africi, tako da bih voleo tamo da zasviramo. Voleo bih da sviramo u Palestini, u Izraelu... To su otprilike mesta gde nismo svirali, a voleli bismo. Neverovatna stvar po pitanju pank roka je da svaka zemlja i svaki grad ima svoju pank rok zajednicu, čak i u Maleziji, na jugoistoku Azije... Oni ne vode nužno iste bitke, ali se bore protiv ugnjetavanja i za slobodu. Ta zajednička borba slobode izražavanja i slobode potlačenih je univerzalna. Mi imamo tu sreću da nam je omogućeno da budemo u kontaktu sa tim ljudima širom sveta. Gde nam je najdraže da sviramo? Svuda gde sviramo... Tamo gde mislimo da će koncert biti sranje, obično tamo bude najbolje. Tako da smo u suštini zadovoljni.

HC: Ok. Imam još dva pitanja (prim.aut. ljudi iz organizacije nas požuruju i žele da privedemo kraju intervju)
Pat Thetic: Nema problema, imamo vremena. Ja nisam u žurbi.

HC: Ali oni izgleda jesu.
Pat Thetic: Ti i ja, mi smo ovde. To je bitno.

HC: U redu. Političko pitanje. Izbori u SAD-u. Hilari, Tramp ili Sanders? Ili niko?
Pat Thetic: Pa svakako Sanders, ali on više nije opcija. Onako kako sistem funkcioniše, on više ne može biti izabran. Ako Hilari u međuvremenu bude optužena za nešto ili se desi neka strahota drugačije prirode onda Sanders opet postaje opcija. Tramp je cirkus. Tramp je jedno užasno stvorenje i bila bi katastrofa ako on bude izabran ne samo za SAD, već i za ceo svet. Hilari je po socijalnim pitanjima dobra, ali je užasna po ekonomskim i vojnim pitanjima. Tako da nam neće biti mnogo bolje ni sa njom. Ali je po socijalnim pitanjima daleko bolja od Trampa. Upoređujući njih dvoje, Hilari je bolja od Trampa, ali su oboje totalna katastrofa. Tužan je onaj dan kada će neko od njih dvoje postati predsednik.

HC: Izaberi manje zlo. Poslednje pitanje. Prvi put ste ovde u Srbiji. Zašto vam je toliko vremena trebalo da dođete? I kakva su vam očekivanja za večerašnji nastup?
Pat Thetic: Daleko ste nam od kuće i to otežava mogućnost dolaska, haha. A što se tiče koncertnog očekivanja? Biće to jebeno fenomenalan koncert. Super je prostor, svakog koga smo do sada upoznali u Srbiji je strava, osim radnika obezbeđenja koji su totalni govnari, ali mimo toga, momci koji su zaduženi za koncert i koji rade oko njega su fenomenalni. Tako da mislim da će koncert biti super i zaista smo uzbuđeni što smo ovde i što sviramo za ljude koji biju svoje sopstvene bitke slobode i bitke protiv opresije ovde. Nadamo se da smo deo toga, deo te ekspresije. Mi ne možemo voditi te bitke, ali možemo biti ovde i podržati borbe koje se vode.


HC: Hvala ti puno na ovom izvanrednom intervjuu.
Pat Thetic: Bilo je fenomenalno. Hvala tebi što si obavio istraživanje i što si znao puno o kulturi i muzici iz koje potičemo. Bilo je strava.

HC: Zato i jesam deo punk rock scene...
Pat Thetic: Da. Da li imaš bend?

HC: Imao sam.
Pat Thetic: Kako se zvao bend?

HC: Veliki Prasak. Na engleskom bi bio Big Bang. Na srpskom je Veliki Prasak.
Pat Thetic: Veliki Prasak (prim.aut. izgovara na srpskom ime benda).

HC: Oldschool hardcore punk bend.
Pat Thetic: Uuu, fenomenalno. Hvala ti.

HC: Nema na čemu.

Intervju pripremio Nemanja Mitrović Timočanin