Rođenje Suburbie: Ecowar, Jack, Pernoisepora i Kalo u Novom Sadu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Vrisak, buka i uši pune distorzije. U tri reči o otvaranju novog alternativnog mesta u Novom Sadu, krštenom imenom Suburbia. Kratko, brzo i jasno, bez nepotrebnog palamuđenja. I glasno, da svi čuju. Baš onako kako i treba da bude.
U subotu (26.11.2016.) doživesmo svečano otvaranje u Kineskoj četvrti. Otvorena je Suburbia, mesto koje ne dozvoljava da u Novom Sadu zamru supkultura i čistokrvni, neobrezani andergraund. Za otvaranje, organizatori su gostima priredili poslasticu od koje trnu zubi.
Nažalost, kasni polazak iz Rume i kondicione pripreme u rakijanju, učinili su da se preračunam u vremenu, te sam propustio predjelo – predstavljanje Sea Sheperd organizacije. U pitanju je globalna, neprofitna organizacija sa čvrsto zacrtanim borbenim ciljevima za očuvanje mora i morske faune  naše planete. Svakako priča vredna pažnje koja zaslužuje svaku podršku i borbeni entuzijasti koji zaslužuju samo pohvalu.

Na mesto okupljanja dolazim tek na glavno jelo. Čak i po čmeljavom, kišnom vremenu, već izdaleka se vidi da je Suburbia legitimni naslednik tragično stradalog Društvenog centra. Smešteno u neposrednoj blizini istog, magacinski eksterijer i domaćinski pank enterijer neodoljivo podsećaju na omiljeni nam skvot prostor koji je teško ranjen u nedavnom požaru. Kao što smo navikli i u DC-u, upad zasnovan na principu donacije, a unutra poznata ekipa u velikom broju, baš kao što smo navikli u DC-u. Ulećem na sam kraj svirke zagrebačkog benda PERONOISESPORA koji je prvi nastupio. Zagrepčani su svojim divljim hardkor pank zvukom sa jakim uticajem krasta, sudeći po razigranoj masi, dobro zagrejali atmosferu u Suburbiji. Relativno svež bend sa zanimljivom DIY pozadinom (izdanja prezentuju na starim kasetama), svojim letargičnim, masnim, krasterskim uvodima koje prati sirova krljaža prošarana razarajućim vokalima, napravio je sjajnu uvertiru u ono što sledi.


Sledeći su nastupili domaćini – KALO. Suburbia se napunila skoro do poslednjeg mesta u iščekivanju prvih rifova Novosađana. Iskreno, ti prvi rifovi nisu bili ono što sam očekivao. Svirku su otvorili sa teškom depresijom od stvari, koja objektivno gledano i nije bila toliko loša, ali po mom skromnom mišljenju nije lepo legla na uvo koje je još vibriralo od zagrebačkog haosa. Međutim, već druga pesma je potpuno razbila svaku naznaku mog skepticizma. Brzo, brže, najbrže. Hardkor pank ustreljen u samu srž. Buka, škripanje, milozvučna mikrofonija, pevač koji se na bini (i ispred nje, u masi) ponaša na način koji neodoljivo podseća na Džela Biafru u najboljim godinima, raznovrstan repertoar i ritmovi koji melju mozak. Domaćini opravdali svako očekivanje.


Do sada nisam imao prilike uživo da čujem bilo kakav anarho pank sastav, pa je moja znatiželja rasla dok sam uz pivo (tradicionalno jeftino) čekao da se hedlajneri ECOWAR popnu na binu. S obzirom da sam prolazio kroz pubertet preložen na Crass, opravdano sam se nadao odličnoj svirci. I to sam i dobio. Ecowar su anarho pank veterani, nastali u amsterdamskim skvotovima, kojima se ovom prilikom pridružio basista australijskog benda Mutiny. Ovaj simpatični trio ubrizgao je publici smrtonosnu dozu pozitivne energije. Posetioci su đuskali uz brzo-spore rifove, haotične ritmove i ekološki osvešćene tekstove entuzijastičnih pankera. Novosađanima se naročito dopala bubnjarka Keva i njen do ušiju razvučen osmeh. Keva je u jednom trenutku preuzela mikrofon, dok je basista Greg zauzeo njeno mesto za bubnjevima. U tom trenutku su spontano oživeli neku Poison Girls foru i makar na kratko preselili Suburbiju u zadimljene engleske skvotove s kraja sedamdesetih. Sve u svemu, fantastična svirka iza koje ostaje osećaj zadovoljstva zbog toga što sam uspeo da otkinem poslednji zalogaj sjajne atmosfere, s obzirom da je ovo verovatno poslednja turneja ovog nesvakidašnjeg benda.


I za kraj – potpuni pakao. Moji lični favoriti ove sjajne večeri, mađarski grajnderi JACK. Romantična grajndkor brljotina od logoa ovog benda ostavila me je u dilemi da li Mađari nastupaju pod imenom JACK ili YACK. Kad se svirka završila ni sam nisam znao kako se zovem. Momci su oduvali. Isekli. Nešto više od pola sata neprekidne, razjarene, neartikulisane grajnd klanice. Noge, ruke, glave, jedan slomljen nos, izubijana, znojava tela u vazduhu, na podu, kolektivno ludilo kako na bini tako i na podijumu. Jack je došao kao grajnd šlag na tortu. Ma prste da poližeš.

Posle grajndera, đuskavac uz Blondi i pop pank i disko hitove osamdesetih. Logično. I tako do kasno u noć. Suburbia je rođena. Porođaj je bio žestok, a ostaje nam da sebično isčekujemo još žešće odrastanje.

Tekst: Vojin Desančić
Foto: Marko Eremić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva