Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

39 and still don't care



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Nema sumnje da je jedini studijski album Sex Pistols "Never Mind The Bollocks Here's The Sex Pistols" jedna od najboljih i najuticajnijih punk ploča svih vremena, baš kao što i njen uticaj ne prestaje sa završetkom punk ere. Ovaj album takođe obožavaju i mnogi metalci jer je imao nesporan uticaj na njihovu muziku. "Never Mind The Bollocks" je ugledao svetlost dana 28. oktobra 1977. godine, i predstavljao je tadašnju sirovu, pobunjeničku energiju, agresivnost i stav transformisan u jetku eksploziju gitare koja prži i slinavog vokala koji su inspirisali bendove poput Motorhead, Metallica, Megadeth, Guns'n'Roses i mnoge druge opsednute metalurgijom.


Postoji nekoliko faktora koji su "Never Mind The Bollocks" učinili izuzetnim: same pesme, muzičari, produkcija koja prosto ujeda, oštri tekstovi pesama. Za razliku od većine punk albuma, on ne počiva na brzini; njegovi rifovi, vokal i ritmovi od početka do kraja imaju isti ritam. Zato i nije čudno što za neke punkere sam tempo pesama predstavlja srž osporavanja ovog albuma.
Steve Jones, gitarista, u intervjuu kaže: "Šta je bilo prvo - Sex Pistols ili reč punk? Pa, mi smo bili prvi, na samom početku, i to smo tako radili. A onda su došli drugi bendovi i rekli 'Hej, to nije pank, previše je sporo!' Ali mi smo samo radili svoj posao, na svoj način; uopšte se nismo trudili da budemo bilo šta. Većina ljudi čak i danas nikako ne može da to ukapira."
Takođe je zanimljivo da se nekoliko pesama sa albuma striktno pridržava tradicionalne forme strofa/refren/strofa. Ima tu i osmica, neočekivanih prelaza i nekonvencionalnih muzičkih ukrasa. Steve Jones je u svoj stil sviranja gitare strpao bluz, struganje po žicama i nekonvencionalne akorde. Na to je dodao oštar zvuk koji reže poput žileta i fore koje je sam smislio, što dodatno podseća na neke starije hard rok i metal bendove. Jones kaže da je svojim jedinstvenim načinom doprineo punk stilu koji je tek nastajao, ali ne smatra da je sam njegov stil nešto naročito. "Ja sam se muzički obrazovao uz gitaru, sve mi je to stalno bilo u glavi i uticalo na mene - The Faces, Bowie i Mick Ronson, Mott The Hoople. Dakle, ceo naš album duguje tim muzičarima. Problem je što ja nisam umeo da sviram tako dobro kao oni, pa je sve na kraju ispalo tako kako je ispalo."


Godinama su elitisti napadali Sex Pistols kritikama da su bili samo gomila netalentovanih lupeža koje je Malcolm McLaren iskorišćavao u marketinške svrhe. Čak i da je ovo drugo istinito (uz izuzetak basiste Sida Viciousa, koji je na albumu jedino svirao u numeri Bodies), ti momci su ipak umeli da sviraju i u studiju su imali onu vrstu hemije kojoj mnogi bendovi teže ali je nikada ne dostignu. Jones, koji je odsvirao sve gitare i većinu bas deonica, i bubnjar Paul Cook su se savršeno uklapali, tako čineći podlogu za vokal Johnny Rottena. Rotten se nikada nije uzdržavao od samohvale u svojim intervjuima, ali dok na albumu on pola vrišti a pola peva u pesmama i pritom uopšte ne odaje utisak da ga zabole za to što bukvalno u trku menja pravila igre u koju je ušao.
Jones objašnjava kako su sastavili većinu svojih pesama: "Ja i Kuki (Cook) prvo uradimo muzičku podlogu, John je ponekad bio sa nama ipevao a ponekad nije, potom smo snimali bas i dodatne gitare. Stvar je bila sasvim prosta - na celom albumu ja sam na basu svirao samo osam nota i po koji gitarski rif tu i tamo, i ništa više."
Pored klasika God save the Queen, Anarchy in the UK i Pretty vacant, podjednako snažno odjeknula je i kontroverza koja je pratila nastanak "Never Mind The Bollocks". Do trenutka kada Virgin objavljuje album, Sex Pistols su već bili najureni iz dve izdavačke kuće (EMI i A&M), a nastupi zabranjivani u većem delu Engleske. Oni su predstavljali haos, napadali monarhiju, koristili reč "fuck" na albumu, pa čak imali i nadasve slikovitu pesmu o abortusu (Bodies).
Snimanje je započeto u Wessex studiju, u oktobru 1976.  godine. Chris Thomas i Bill Price su naporno radili na produkciji kako bi uspeli da nešto izvuku iz snimaka načinjenih u ta dva radna dana. Basista Glen Matlock napušta bend i zamenjuje ga Vicious koji, muzički neuk, nikako ne uspeva da održi korak sa ostalim članovima benda, pa je McLaren ponovo zvao Matlocka u pomoć. Ovaj je pristao da se vrati, ali za duplo veću sumu novca od prvobitno dogovorene, uz uplatu unapred. Dogovor nije bio postignut pa je Jones morao da odsvira i bas i gitaru.


Iako je haos bio sveprisutan, bend je uspeo da snimi četiri numere za relativno kratko vreme - God save the Queen, Pretty vacant, EMI i Did you no wrong. U studio se vraćaju tek u martu 1977. i rade sve do juna. Thomas je u međuvremenu odustao zbog ponuda da radi sa drugim bendovima, tako da je Price zapravo sam producirao većinu snimaka. Ubrzo Virgin Records sklapa ugovor sa bendom i objavljuje singl "God save the Queen". Bend se po poslednji put vraća u studio tokom avgusta, kada snimaju Bodies.
Nakon što su pomno pretresli po nekoliko verzija svake od pesama, "Never Mind The Bollocks" je konačno bio završen 20. septembra 1977. godine, samo pet nedelja pre najavljenog datuma izlaska albuma. Delom zahvaljujući žestokim singlovima koji su prethodili a delom i zbog čitave frke koju su novinari podigli oko benda, javnost je jedva čekala da konačno čuje ceo album pa je unapred već bilo naručeno 125 hiljada kopija, što je doprinelo da postane debi album #1 na engleskim muzičkim top listama. U Americi nije postojala tako snažna medijska kampanja, što je rezultiralo tek 106. mestom na tamošnjim top listama albuma.
17. januara 1978. album je u Engleskoj dostigao zlatni tiraž a 15. januara 1988. platinasti. Za sličan uspeh u SAD im je bilo potrebno nešto više vremena - zlatni tiraž su dosegli tek 2. decembra 1987. a platinasti 26. marta 1992. godine.


Do danas, album "Never Mind The Bollocks" je doživeo nekoliko reizdanja. 1996. godine ga Virgin izdaje kao dupli album, koji pored originalnog izdanja sadrži i kontroverzni butleg "Spunk/This Is Crap". Originalna verzija "Spunk" je izašla otprilike u isto vreme kada i prva "Never Mind The Bollocks", za izdavačku kuću Blank, i sadržala je viskokvalitetne demo snimke koje je uradio Dave Goodman.
Virgin je 2007. za 30-godišnjicu objavio 180-gramsko vinil izdanje. Potom je 2012. godine objavljeno izdanje na četiri diska, koje je obuhvatalo digitalno remasterizovani album, B-strane singlova, demo i odbačene snimke (uključujući i do tada neobjavljenu demo verziju Belsen was a gas). U ovom kompletu su i dva koncertna snimka iz 1977. i DVD sa studijskim i uživo materijalom.

Jon Wiederhorn
Izbor: Loudwire
Preveo: Radmilo Kračunović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva