Oprem dobro fanzin tri decenije na sceni



Sviđa ti se? Javi ostalima!

U gornjoj polovini druge strane fanzina „Oprem dobro“ piše da je prvi broj izašao septembra 1986. Dakle, punih trideset godina traje ova priča, dok brojač pokazuje cifru 87. i deluje kao da se neće skoro zaustaviti. Iako je u pitanju digitalno izdanje (u PDF formatu), sam završni proizvod odaje utisak tipičnog „starinskog“ fanzina, uprošćenog, sirovog, iskrenog i beskompromisnog. Generalno volim takve publikacije, pošto su one, pre svega, rađene za svoju dušu, a time njihovo samo postojanje deluje kao relikt.

Dakle, sve stranice su (logično) monohromske, pregledne, čitljive, tekstovi su otkucani ćiriličnim pismom (sem naziva bendova i adresa internet stranica), a klikom na neki od linkova će se u internet pregledaču otvoriti naznačena strana. Ako izuzmem naslovnicu, čitajući fanzin sam imao utisak da gledam u neku vrstu bazičnog, nenašmikanog „Blogspot-a“, što je u samom startu plus. To može delovati simpatično svakome ko je u nekom trenutku poželeo da pokrene svoj blog, te je zbog manjka iskustva i neumeća izmene detalja bio pun ponosa što je dodao neku svoju sliku za pozadinu. Uostalom, bit svega je sadržaj i njegov kvalitet, ne izgled. Mada, bilo bi dobro da se okvir malo smanji i da između njega i teksta bude još malo praznog prostora. Sve ono što je u ovom broju objavljeno na 36 stranica bi bez problema moglo da stane u 6 manje, uz još neke prepravke. No, ponavljam – ovo je fanzin i on odražava trenutni nalet objavljivača.

Što se sadržaja tiče, tu su dva intervjua (sa bendovima „The Socks“ i „Atomski rat“), kratki istorijat slovenačkih „Hailenstein“, te nekoliko recenzija, pesama i veoma zanimljivih tekstova (od kojih bih izdvojio „Samostan“ Desye Lovorova), kao i prikaz trenutne ponude i stanja DIY fanzina i medija. Umesto tipične poslednje strane je tu vizuelna poezija Dobrice Kamprelića. Intervjui su zanimljivi, pitanja takva da od sagovornika izvuku što više. Tekstovi (poezija i proza) drže pažnju, nisu zamorni i deluju osvežavajuće – lepa promena od tipičnog novinarskog sadržaja. Recenzije k'o recenzije, služe da potencijalne slušaoce predstavljenih izdanja podstaknu da se late miša i tastature i iskopaju nešto o bendovima. Sve ostalo napisano je lepo upakovano, bez previše detalja, nikako šturo. Jednostavno – mnogo toga rečenog u ne previše redova.

Nadam se da će „Oprem dobro“ (i njegov „kapetan“ Vasa Radovanović) još dugo krstariti fanzinaškim prostranstvima, makar to bilo „samo“ u digitalnom obliku. Donkihotovska je to rabota, nimalo laka, a opet tako zarazna i ispunjujuća.

Antonio Jovanović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva