Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Kralj Čačka: Osobeni miks bluesa, rocka i jazza



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Zastrašujuća je činjenica da slikar Nenad Marić (1979, diplomirao na beogradskom FLU) kao Kralj Čačka radi već sedam godina - od 2009. godine. Osim toga, još je strašnije to što ovaj izuzetni kantautor - koji radi pod uticajem Boba Dylana, Captaina Beefhearta, Toma Waitsa, Leonarda Cohena, Nicka Cavea, Johnyja Casha, Muddyja Watersa, Howlin Wolfa, Jacquesa Brella, dok se se u srpskom kontkstu naslanja na ono što je pre dvadesetak godina radio Vojislav Voja Vijatov kroz Onomatopeju ideja - iza sebe još uvek nema nijedno zvanično izdanje. To je dakle toliko neverovatno da svakom poštovaocu srpske rock and roll scene uliva neku vrstu uvrnutog strahopoštovanja, jer Marić se bukvalno na sve strane razmeće talentom i sposobnošću da napravi ne pop pesmu nego kompletan proizvod - od teksta koji te uvuče u priču sa lakoćim kakvu nalazimo kod vrhunskih majstora kratke priče, preko aranžmana koji zaista i bez neke zadrške podsećaju na Toma Waitsa (ali i Cavea, Cohena, a fali mu samo harmonika da bi - na primer kod pesme Ludi svete - sve poprimilo obrise brechtijanskih pozorišnih songova i onoga što rade The Tiger Lillies) pa sve do celokupnog imidža (Tom Waits oko Rain Dogs albuma). 

Ali sve to je još uvek - dakle sedmu godinu - nekako ispod zemlje, neotkriveno, svedeno na uži krug fanova-posvećenika, od kojih će i tako mnogi doći tek da traže Moj avatar i čekaju pesmu Deda Mraz je švorc (jedine dve studijske pesme, sa zvaničnim video-spotovima).

Večeras u Pančevu je Kralj Čačka nastupio u sklopu poslednjeg dana FreeDom festivala i to u sledećoj postavi: Marko Marić (klavijature, električna gitara i udaraljke), Miladin Stojković (kontrabas) i naravno Nenad Marić alijas Kralj Čačka  (vokal, akustična gitara i maracas). U dvorištu pančevačkog Doma omladine je bilo nešto više od pedesetak ljudi, najviše mlađe i srednje generacije. Ispred bine su bile raspoređene stolice i stolovi tako da smo svi mogli da sedimo opušteno i posvetimo se slušanju i gledanju bez gurkanja i gužve. 

Publika je bila maksimalno kulturna tako da - osim pomenutog dobacivanja u vezi Kraljeve zasad napoznatije pesme Moj avatar - nije bilo problema sa ljudima, svaku pesmu su lepo prihvatili i nisu štedeli ruke za aplauze. Bend na bini je bio lepo raspoložen, mada je Marić veoma malo pričao, zahvalio se par puta na aplauzima i rekao po dve-tri reči u vezi nekih od pesama ("pesmu 1024X768 piksela sam ovako napisao - dakle bez akustične gitare - da bih imao pušačku pauzu u toku nastupa"). Kralj Čačka je svirao nešto više od sat vremena, vrativši se na jedan bis. Naravno, iako ne postoje zvanična izdanja, siguran sam da nije odsvirana ni polovina pesama koje Kralj Čačka ima na repertoaru ...

Dakle mogli smo čuti pesme kao što su Zemlja Snova, U tvom malom svetu, Istanbul, Konac nam je pretanak, Žur smrti, Pad u Ljigu, Ludi svete, 1024X768 piksela, Moj avatar, Deda Mraz je švorc, Želeo sam kao mali i Dobro jutro ljudi! A na bis su svirali Težak pad u rodni grad (obrada-prepev pesme Hometown Blues Steve Earlea) i Kako izgleda jutro. Osim navedenih, po nekom mom računu, nisam uspeo da identifikujem još pet ili šest pesama ... 

Meni je bilo veoma zanimljivo da pratim šta sve Marić svira na toj njegovoj akustičnoj gitari - koji su to sve hvatovi! Masu tih akorda i hvatova nikad nisam video i jasno je bilo da je čovek veliki maher za gitaru, generalno se taj način sviranja u današnje vreme i ne viđa često.  Osim gitare, posebno efektan je bio kontrabas kada je Stojković svirao gudalom (na primer pesmu Istanbul) čime je doprinosio moćnom i dubokom drone efektu na pesmama. Ipak, celokupan zvuk je najviše popunio Marko Marić svojim klavijaturama i električnom gitarom, pri čemu se ne zna šta je bolje svirao - pravi multiinstrumentalista!

Bio je ovo jedan od najboljih koncerata koje sam video u proteklih par godina! Kralj Čačka je odlično predstavio svoj osobeni miks bluesa, rocka i jazza, dok nas je kroz svoje pesme s lakoćom uvodio u fascinantne priče o svakakvim ljudima, situacijama, stanjima i boljkama. I na kraju nas je ostavio da želimo i očekujemo još. 

Nažalost, kao što rekoh, albuma još uvek nema, tako da nam ostaje samo da isčekujemo neku sledeću priliku za novi randezvous uživo. Ili bar preko YouTube-a ... Bilo kako bilo, ako u svom gradu vidite najavu za Kralja čačka, nikako nemojte propustiti njegov nastup!

Janko Takač



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva