Kako sam postao... Tozza Rabassa (Zvoncekova Bilježnica)

18 (i slovima - osamnaest) godina smo čekali na novi album Zvoncekove Bilježnice. Da li se isplatilo mogli ste čitati u nedavnoj Staletovoj recenziji. Za mlade generacije koje nisu upućene ili nisu imale prilike da se sretnu sa njima (da, ima i takvih, ali nije čudo, nije smak sveta niti za toliku osudu), Zvoncek pripada sada već mitskoj trojci šumadijskog panka koju još čine KBO! i Trula Koalicija. Iako su za sva tri benda bila vezana braća Vujić, svaki od njih je uspeo da izgradi svoj identitet i prepoznatiljivost. Zvoncekovoj Bilježnici je posebnost u dobroj meri dao upravo Tozza Rabassa. A novi album je bio samo povod da ga ugostimo na našim stranicama.

Prvo je bila Pekinška Patka kao band koji je doneo nešto sasvim drugo i meni tada neverovatno da neko u kod nas svira takvu muziku. Tu je naravno prvi album The Clash i naravno London Calling. Tada sam bio u JNA i javlja mi se kum iz KG Dule i kaže: Brale izašao dupli album The Clash i zvuči neverovatno, to moraš da nabaviš kad dođeš iz vojske. Pomenuo bih i The Stranglers koji su takodje neverovatni, muzički jedan od najjačih na svetskoj sceni. Od domaćih da ne zaboravim Azru  koja je najbolji band koji se ovde pojavio od 80ih na ovamo. Da ne zaboravim i Partibrejkerse koji su posle Azre naš najznačajniji band a pored toga još traju. I na kraju album Paket aranžman i čitavu Riječku punk scenu 80-tih, kao i prvi album Prljavog kazališta.

Od naših neverovatan je Živko Nikolić i njegovi filmovi Smrt gosp. Goluže, U ime naroda, Lepota poroka i Čudo Nevidjeno. Zatim Goran Marković: Majstori,majstori. Saša Peterović: Skupljači perja. Kad budem mrtav i beo Žike Pavlovića. O Balkanskom špijunu i Ko to tamo peva ne treba trošiti riječi, to je za sva vremena. Takodje Dečko koji obećava Miše Radivojevića i onda naravno Kusturica koji je zaista neverovatan. Od novijie generacije odličan je Srdjan Dragojević sa Andjelima, Ranama. I vrlo mi je zanimljiv Djordje Milosavljević sa svojim filmovima. Od stranih Bilo jednom na divljem zapadu i Dobar, loš, zao, Bilo jednom u Americi - Leonea; Lovac na jelene Majkla Ćimina.

Naravno Alan Ford. Imam  tih prvih 70-tak brojeva originala. Torpedo, Abulija i Berneta. Da ne zaboravim Taličnog Toma i Asteriksa.

To je Erskin Koldvel sa svojim Duvanskim putem, Probisvet, Neredi u julu. Bukovski: Priče o običnom ludilu, Zabeleške starog pokvarenjaka, Bećković: O medjuvremenu. Lovac u raži Selindžera. Hamsun - Glad, Ivo Andrić – Na Drini ćuprija i naravno Markes -100 godina samoće i Pukovniku nema ko da piše. Ćekajući Godoa Beketa, Ćelavu pevačicu Joneska i Stranac Kamija.

Prvi koncert Azre u Kninu tamo početkom 81 godine, promocija njihovog prvog albuma. Kao klinac koncert Atomskog Skloništa u bašti doma JNA u Puli kada je snimana Trilogija i kada  mi se fotka našla na omotu albuma. Tamo negde 1984. sa tadašnjim bandom bili smo u Kg predgrupa Zabranjenom Pušenju i to je bilo neverovatno iskustvo a oni na vrhuncu slave posle afere Maršal. Nele je strašan frontmen. Nastupi na prvom i drugom ŠRAFU u Kg kada se okupila kompletna nova srpska scena na jednom mestu. Prvi nastup  u Banja Luci u nekom atomskom skloništu gde su nas na kraju bukvalno iscepali i poskidali majice sa nas. Takodje prvi nastup u Kosovskoj Mitrovici kada smo mislili da će sa neke strane da doleti bomba.
Od stranih bandova da ne zaboravim koncert Toy Dollsa u Domu omladine u Bg – najbolji punk koncert koji sam gledao.