Radiohead - A Moon Shaped Pool: Falset i melanholija u čudnom pakovanju
Helly Cherry
Mnogi smatraju Radiohead nekakvim čudnjikavim bendom, te snime slušljiv album, te potpunu elektronsku psihodeliju, ne znaš ko pije ko plaća, mudro ćute, 'anuliraju' sadržaj na sajtu i društvenim mrežama, a neki obožavaoci se zakuju za prva dva-tri albuma i ne mrdaju odatle, tobože, mnogo su komplikovani od "Kid A"-a. I jesu. Nisam stručnjak, niti nešto posebno pratim Radiohead, ali, kao što je rekao Velibor iz benda Brigand, da parafraziram, sad hipsteri i oni koji se preterano "lože" mogu samo da sede i plaču, a mi ostali da uživamo u muzici ovog vrlog britanskog benda, koji uvek pomera sopstvene granice ili ih bar krive do besvesti.
"A Moon Shaped Pool" se čekao od 2011. godine, kada su izdali "King of the Limbs", mutnjikav, mračan i prepun ezoterične elektronike, u jednom spotu pevač Jorke i igra nekako 'retardirano', da ne blatim čoveka, u cveću lotosa.
Oni su svakako poznati po tome da se zatvore kao monasi u studio i vanserijski urade celokupni posao oko albuma. Takav je slučaj i sa novim, gde se nalaze prilično "pitke" numere (iznenadio sam se), a vokalista, peva li peva. Dopada mi se Jorkov falset, toliko škripavo grubo i nežno zvuči, u isto vreme, ne umem da pojasnim. Pesme su, začudo, mirne, slojevite taman toliko da ste sigurni da su u pitanju oni, tako da je ovo i album za one koji više vole njihove "gitarske" albume, mada, sve je tu relativno, pogotovo zbog osetnih synth-elemenata, eteričnih koliko bi valjalo. Ono što je bitno za napomenuti jeste da poneke pesme na albumu datiraju od 1995. godine (!), sve do današnjih datuma, iako se to, zbog smišljenosti njihovog izraza, i ne primećuje. Sve je obavijeno vrcavom melanholijom, uz prisustvo nekakvih neofolk elemenata, prisutni su i gudači, koji svakako daju notu ozbiljnosti i kompleksnosti. Na sve to, u tekstovima se oseti lirička oštrica, čak i društvena kritika, dobro zapečaćena metaforama. Odakle mi to? Uverite se sami.
Zainteresovalo me je to što su izdali album, ali sam bio sumnjičav u početku da će opet biti hermetika a la "Limbs". Dovoljno je bilo preslušati nekoliko puta, javiti prijateljima da je izašao album i dan je bio... Ispunjen. Euforičan.
Moji favoriti su "Daydreaming", "Identikit" i zatvarajuća "True Love Waits", dodao bih i "The Numbers". Naravno, ne propustite priliku da se okupate u mesečastom jezercetu, njegovim plićacima i dubinama.
Desya Lovorov