Konačno je došao i taj 8. februar, koji su fanovi hevi metalaca iz Faluna željno iščekivali.


Prva predgrupa, predstavnici domaće scene, novosadski Armageddon, bili su pravi izbor za ovaj događaj. Iskreno, nisam očekivala da bend zvuči onoliko dobro koliko zvuči. Ostavili su me bez teksta već tokom prve pesme. Ceo nastup sam ispratila hipnotisana njihovom muzikom. Kombinacija pet vokala zvuči kao da je pevaju sami bogovi Olimpa. Nikako mi ne ide u glavu kako ovoliko kvalitetan bend sa višedecenijskim stažem u muzici do sada nije održao koncert u Beogradu. Najveće ovacije publike izazvane su kada je poziciju glavnog vokala zauzeo jedini ženski član benda. Većina koja nije osluškivala bek vokale tokom prethodnih pesama verovatno nije očekivala sjajan mecosopran. Malo je reći da je Vanda Marijanski izazvala oduševljenje publike. Da su mi posle nastupa ovog benda rekli da je kraj, da pakujem prnje i idem kući, otišla bih zadovoljna.


Mađarski Wisdom bio je prava eksplozija energije. Za razliku od nešto statičnijeg Armageddon-a (što nikako nije zamerka s obzirom na manjak mesta i broj ljudi na bini) ovaj bend odlikuje izrazita dinamičnost. Jako cenim ovaj tip bendova koji i u najmanjem koncertnom prostoru odaju utisak kao da sviraju pred desetinama hiljada duša. Nažalost, publika je bez obzira na dinamičnost benda i dalje bila poprilično uspavana. Najviše pažnje privukao mi je basista ovog benda, Mate Molnar, koji me neodoljvo podseća na Steve Harris-a - koliko izgledom, toliko i ponašanjem. Priredili su odličan heavy - power spektakl i, za razliku od dela publike, dali sve od sebe.


Čuveni Hannes-ov tenk konačno je stigao i do nas. Nastup Sabaton-a je od samog starta bio buran. Već tokom prve pesme, ljudi su toliko pohrlili napred da se ograda rastavila na većini spojeva i svi smo, zajedno sa njom pali na fotografe. Moram priznati da nije bilo ni najmanje prijatno. S obzirom na to da ljudi nisu imali nameru da se primire na kratko, nameštanje ograde je potrajalo, pa je čak i Joakim govorio da se publika strpi dok obezbeđenje obavi svoj posao i napomenuo da ga podsete da nikada ne kreće u rat protiv Srba. Sećam se kako mi je kroz glavu prošla misao da bi bolje bilo da je masa utrošila višak energije na podršku prethodnih bendova. Ceo koncert ispraćen je uz ovacije i hiljadu grla pevalo je kao jedno. Unutra je bilo kao u sauni, ali su ljudi neumorno skakali (barem oni koji su imali mesta da se pomere). Naravno, koncert Sabatona ne može proći bez super zabavnog međudobnog „podbadanja” članova benda, te je ovaj put Joakim bio oteran sa bine da pije pivo, dok je nešto kasnije to pivo proradilo, pa smo pevušili „Wind of change” dok je on išao na piš pauzu. Bez preterivanja mogu da kažem da se na licima članova benda primetilo da su oduševljeni reakcijama publike. Nekako već postaje tradicija da u Srbiji publika peva „Swedish Pagans” i da bend zbog toga izvodi ovu pesmu, bila ona na setlisti ili ne. Pred sam kraj, ispunili su publici još jednu želju, odsviravši „Panzerkampf” obećan tokom njihovog koncerta na Exit festivalu 2014. godine. Kako to i dolikuje, koncert je završen gromoglasnim pevanjem ode metalu pod nazivom „Metal Crue”.

Nakon ovog koncerta ostala sam izlomljena i srećna. Koliko god mi gomila stvari donosila ogromnu količinu nervoze, posle prisustvovanja ovakvom događaju na kom sam imala priliku da slušam vrhunske bendove, nikako ne mogu da se prepustim negativnim emocijama.

Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

txt: Jelena Ostojić
foto: Jovan Mihajlović