Posno Prase: Ne pripadamo ni jednoj od ponuđenih opcija
Helly Cherry
Bend Posno prase su formirali članovi raznih punk i rock obrenovačkih sastava da bi čisto iz zabave obrađivali pop-rock pesmice domaćih autora u punk-rock fazonu. Svirke su u početku bile dosta retke i članovi bendova su bili orijentisani više ka svojim maticnim bendovima. Ipak u nekom trenutku, tokom 2007. godine, Bogdan, gitarista benda, uz veliki hit Ramonesa, pesmu "Blitzkrieg Bop", dobija inspiraciju da napiše pesmu "Moj ćale je postao panker" koja kasnije, zahvaljujući pojedinim fanovima, postaje veliki You Tube hit. Nakon te pesme, ređaju se polako i druge, a smatrajući da one nisu ipak u fazonu njegovog matičnog benda, pada mu na pamet da kao Posno prase bend uz obrade počne svirati i autorske stvari. Prvi demo sa 4 pesme pod nazivom S.N.O.B. (Svi naduvani od bronze) snimaju 2008. godine, a kako je inspiracija nadolazila sve više bataljujemo obrade i kreću sa snimanjem još nekoliko demo snimaka. Pevač benda odlučuje da napusti bend i do tada veliki fan, Zlatko Rakonjac, uz veliki pritisak članova benda, odlučuje da se priključi. Već 2011. godine izlazi singl "Džoni je skejter", a 2012. demo sa novih 6 pesama "Demo država". 2014. godine konačno prave veliki korak napred i zahvaljujući Mascomu izbacuju album pod nazivom "Mrtvi Uživo". Album je sniman u studiju "Wild Cat" u Kragujevcu. Bend odlikuje mix raznih punk-rock zvukova američkih bendova - Ramones, The Queers, Screeching Weasel, Bad Religion, NOFX, Pennywise i sličnih. Posno prase svira brzi i melodični HC punk koji smo nekada zvali kalifornijskim HC pankom. Ovo je perfektan miks jer na ovo uvek svi rado skaču i sa ovim se svi uvek dobro zabavljaju.
HC: Za početak, bend Posno prase su formirali članovi raznih punk i rock obrenovačkih sastava…
Boša: Pa da, ja i tadašnji vokal benda Cze smo još uvek svirali u Tehnološkom višku, on je bio bubnjar, a ja basista benda, da bi u Posnom prasetu on postao vokal, a ja gitarista benda. Hteli smo da vidimo, kako bi nam nove uloge stajale u malko drugačijem pravcu muzike u odnosu na ono što smo do tada svirali.
Bendu su se priključili gitarista Dilber i bubnjar Vaske iz Kliničkog otpada, dok je bas gitaru počeo svirati Vukša, čovek koji je promenio na desetine raznoraznih obrenovačkih bendova ali nažalost više nijedan od ovih bendova više ne svira. Ja i bubnjar Vaske sviramo zajedno u alternativnom rock bendu "The singles" koji uskoro treba da izbaci album prvenac.
HC: To me zapravo dovodi do pitanja o obrenovačkoj rock sceni, šta se tu dešava?
Boša: Imao sam sreće da uhvatim taj talas kraja 90-ih, kada je u Obrenovcu bilo stalno svirke, gomile bendova, puno ljudi na koncertima i odlične atmosfere. Iz nekog razloga je to polako počelo da bledi zadnjih 15 godina. Od 2000. pa do danas se pojavilo dosta bendova raznih žanrova, ali nažalost niko od njih nije uspeo da ostavi neki dublji trag na srpskoj sceni, pa većina njih više ni ne svira. I do dan danas su Oslobodioci ostali najpoznatiji obrenovački bend. Trenutno obrenovačku scenu održavaju uglavnom "pankeri": U zmajevom gnezdu, Incomplete, Posno prase... Jako mi je teško da iz ove pozicije govorim o tome gde je mesto našeg benda u istoriji obrenovačke scene, ali mislim da mi tu nismo preterano bitan bend, mi smo samo momci koji su se pojavili tu da bi se dobro zabavili, što i radimo, uživamo na probama, sviranju i druženju zajedno, a ako nas se sete, sete se …
HC: Vaša pesma Bez tebe je zapravo prepev pesme Surrender od Cheap Trick, koji su bendovi još uticali na vaš rad?
Boša: Negde sam već radije pomenuo da su na mene upravo dva "domaća" benda izvršila najveći uticaj u stvaranju Praseta, a to su Prljavi dripci i Pasi, njih sam najviše slušao u periodu dok sam većinu stvari za bend napravio. Naravno, The Ramones, The Queers, Screeching Weasel, Bad Religion, NOFX, Pennywise i KBO! su za mene legendarni i imaju ogroman uticaj na naš pravac, a nikada nisam prestao slušati i voleti i bendove kao što su Hladno pivo, KUD idijoti, Trula koalicija, Six Pack ... To su sve bendovi od kojih sam počeo. Mislim da je u Srbiji pank u krizi što se tiče publike, jer kad čujete koliko u okruženju ljudi dolaze na svirke, a kako je to kod nas, nije mi dobro... Ja ne osećam da smo mi neki važan deo današnje scene. Mi smo bend za koji su mnogi čuli više zbog čudnog naziva - manje zbog pesama, ali se ne opterećujemo time, sasvim nam je i ovako OK.
HC: Od zezanja do albuma za Mascom, kako ti iz današnje perspektive izgleda vaš razvojni put?
Boša: Uh, ne znam... Ne znam baš da li smo imali ikakav razvoj jer nam je najpopularnija pesma i dalje prva koju smo napisali Moj ćale je postao panker koju je neki lik okačio na YouTube i koja ima popriličan broj pregleda. Ali, bez obzira na to, mi smo ostali na margini, retko ko nas zove na svirke, niti su nam one bog zna koliko posećene, niti ljudi znaju nešto previše naše pesme… A to sa Mascomom je iz čisto drugarskih razloga, jer Zlaja, naš vokal u bendu, ima tamo poznanstva. Mi smo ipak nastali i postojimo iz totalno drugih razloga.
HC: Kakav je vaš odnos prema poruci koju pokušavate da prenesete vašim tekstovima? Ima tu pomalo satire – kao na primer u pesmi Clubbing – a i političkih komentara kao u pesmi Demo država …
Boša: Tekstovi prenose moju emociju u određenim životnim situacijama na neki moj sarkastični i satirični način. Nisam pesnik koji ume gomilu stihova da stvori, moje pesme su kratke i jasne, a nekima opet i potpuno nejasne, što sve zavisi od sklopa ličnosti. Ne želim da se ulizujem publici i da stvaram ono što je popularno, mislim da većina poznatijih pank bendova kod nas upravo to radi, namerno piše o tematici koja će da privuče masu, razumem ih, ali ja jednostavno ne funkcionišem tako.
HC: Kako bendovi – poput vas - koji sviraju originalnu muziku mogu da se probiju do slušalaca a da opstanu finansijski?
Boša: Pa trudimo se da ugovorimo svirke tako da ne puknemo previše. To bukvalno mislim! Ne može, teška je ovde situacija i za mnogo poznatije bendove, a ne za nas. Treba ljudi da se cimaju što više, jer internet može zaista da pruži dobru promociju, ljudi koji slušaju alternativnu muziku internet koriste mnogo više od ostalih medija, tako da nema više vađenja tipa "nema nas na televiziji, nema nas na radiju." Problem kod nas u bendu je to što smo previše lenji, a to postaje sve gore kako starimo …
HC: Imate odličan album, jednosatni repertoar a ipak vas nema na ovim malo većim manifestacijama … Da li vas takve stvari ne zanimaju ili vas ti ljudi ne zovu?
Boša: Ne zovu nas ni na manje svirke, a kamo li na veće festivale. Organizatorima takvih manifestacija mi sigurno nismo interesantni. Te stvari završavaš preko političkih linija, poznanstava ili te zovu jer možeš da prikupiš masu. Mi ne pripadamo ni jednoj od ponuđenih opcija i to je OK. Meni bi bilo potpuno bezveze da se ližem sa nekim likovima da mi završe neku dojajnu svirku i onda se pojavimo pred publikom, a ona nas gleda kao da smo pali sa Marsa. Nemoj pogrešno da me razumeš, pristao bih da nastupam na tim festivalima da me neko pozove, jer bi imao jak razlog, publika nas želi, ali na neki drugi način mi je bezveze.
HC: Sa kojim bendovima i sa kojim gradskim scenama-sredinama najbolje sarađujete?
Boša: Pa to mislim da bi svi trebalo da radimo, ne vidim razlog zašto ne bi pomagali jedni drugima. Momci iz grupe HUND su zaista sjajni... Upoznao sam dosta ljudi sa scene, ali nisam ulazio u neku saradnju ozbiljniju sa njima, nekako nisam hteo da se namećem, nemam pojma, takav sam skrojen valjda. U svim sredinama se mogu naći OK ljudi, ali ja nekako volim više da sviram van Beograda, tu mi je uvek bolja i iskrenija atmosfera.
HC: Vaša muzika se može naći i kupiti preko interneta - pominjete Amazon i Itunes - kakva su vaša iskustva sa time?
Boša: Ja još uvek nisam nikakvog 'leba tu video, inače sam više za varijante besplatnog download-a, tako smo uvek i radili ranije, ali ovoga puta je i ovako ispalo …
HC: Koji su vam planovi za budućnost?
Boša: Pa već neko vreme pokušavamo da krenemo u stvaranje novih pesama, ali nam slabo ide … Nemamo ugovorenih svirki, ali ko zna, može uvek nešto da iskrsne, tako da je najbolje da nas pratite preko naše Facebook stranice.
HC: Za početak, bend Posno prase su formirali članovi raznih punk i rock obrenovačkih sastava…
Boša: Pa da, ja i tadašnji vokal benda Cze smo još uvek svirali u Tehnološkom višku, on je bio bubnjar, a ja basista benda, da bi u Posnom prasetu on postao vokal, a ja gitarista benda. Hteli smo da vidimo, kako bi nam nove uloge stajale u malko drugačijem pravcu muzike u odnosu na ono što smo do tada svirali.
Bendu su se priključili gitarista Dilber i bubnjar Vaske iz Kliničkog otpada, dok je bas gitaru počeo svirati Vukša, čovek koji je promenio na desetine raznoraznih obrenovačkih bendova ali nažalost više nijedan od ovih bendova više ne svira. Ja i bubnjar Vaske sviramo zajedno u alternativnom rock bendu "The singles" koji uskoro treba da izbaci album prvenac.
HC: To me zapravo dovodi do pitanja o obrenovačkoj rock sceni, šta se tu dešava?
Boša: Imao sam sreće da uhvatim taj talas kraja 90-ih, kada je u Obrenovcu bilo stalno svirke, gomile bendova, puno ljudi na koncertima i odlične atmosfere. Iz nekog razloga je to polako počelo da bledi zadnjih 15 godina. Od 2000. pa do danas se pojavilo dosta bendova raznih žanrova, ali nažalost niko od njih nije uspeo da ostavi neki dublji trag na srpskoj sceni, pa većina njih više ni ne svira. I do dan danas su Oslobodioci ostali najpoznatiji obrenovački bend. Trenutno obrenovačku scenu održavaju uglavnom "pankeri": U zmajevom gnezdu, Incomplete, Posno prase... Jako mi je teško da iz ove pozicije govorim o tome gde je mesto našeg benda u istoriji obrenovačke scene, ali mislim da mi tu nismo preterano bitan bend, mi smo samo momci koji su se pojavili tu da bi se dobro zabavili, što i radimo, uživamo na probama, sviranju i druženju zajedno, a ako nas se sete, sete se …
HC: Vaša pesma Bez tebe je zapravo prepev pesme Surrender od Cheap Trick, koji su bendovi još uticali na vaš rad?
Boša: Negde sam već radije pomenuo da su na mene upravo dva "domaća" benda izvršila najveći uticaj u stvaranju Praseta, a to su Prljavi dripci i Pasi, njih sam najviše slušao u periodu dok sam većinu stvari za bend napravio. Naravno, The Ramones, The Queers, Screeching Weasel, Bad Religion, NOFX, Pennywise i KBO! su za mene legendarni i imaju ogroman uticaj na naš pravac, a nikada nisam prestao slušati i voleti i bendove kao što su Hladno pivo, KUD idijoti, Trula koalicija, Six Pack ... To su sve bendovi od kojih sam počeo. Mislim da je u Srbiji pank u krizi što se tiče publike, jer kad čujete koliko u okruženju ljudi dolaze na svirke, a kako je to kod nas, nije mi dobro... Ja ne osećam da smo mi neki važan deo današnje scene. Mi smo bend za koji su mnogi čuli više zbog čudnog naziva - manje zbog pesama, ali se ne opterećujemo time, sasvim nam je i ovako OK.
HC: Od zezanja do albuma za Mascom, kako ti iz današnje perspektive izgleda vaš razvojni put?
Boša: Uh, ne znam... Ne znam baš da li smo imali ikakav razvoj jer nam je najpopularnija pesma i dalje prva koju smo napisali Moj ćale je postao panker koju je neki lik okačio na YouTube i koja ima popriličan broj pregleda. Ali, bez obzira na to, mi smo ostali na margini, retko ko nas zove na svirke, niti su nam one bog zna koliko posećene, niti ljudi znaju nešto previše naše pesme… A to sa Mascomom je iz čisto drugarskih razloga, jer Zlaja, naš vokal u bendu, ima tamo poznanstva. Mi smo ipak nastali i postojimo iz totalno drugih razloga.
HC: Kakav je vaš odnos prema poruci koju pokušavate da prenesete vašim tekstovima? Ima tu pomalo satire – kao na primer u pesmi Clubbing – a i političkih komentara kao u pesmi Demo država …
Boša: Tekstovi prenose moju emociju u određenim životnim situacijama na neki moj sarkastični i satirični način. Nisam pesnik koji ume gomilu stihova da stvori, moje pesme su kratke i jasne, a nekima opet i potpuno nejasne, što sve zavisi od sklopa ličnosti. Ne želim da se ulizujem publici i da stvaram ono što je popularno, mislim da većina poznatijih pank bendova kod nas upravo to radi, namerno piše o tematici koja će da privuče masu, razumem ih, ali ja jednostavno ne funkcionišem tako.
HC: Kako bendovi – poput vas - koji sviraju originalnu muziku mogu da se probiju do slušalaca a da opstanu finansijski?
Boša: Pa trudimo se da ugovorimo svirke tako da ne puknemo previše. To bukvalno mislim! Ne može, teška je ovde situacija i za mnogo poznatije bendove, a ne za nas. Treba ljudi da se cimaju što više, jer internet može zaista da pruži dobru promociju, ljudi koji slušaju alternativnu muziku internet koriste mnogo više od ostalih medija, tako da nema više vađenja tipa "nema nas na televiziji, nema nas na radiju." Problem kod nas u bendu je to što smo previše lenji, a to postaje sve gore kako starimo …
HC: Imate odličan album, jednosatni repertoar a ipak vas nema na ovim malo većim manifestacijama … Da li vas takve stvari ne zanimaju ili vas ti ljudi ne zovu?
Boša: Ne zovu nas ni na manje svirke, a kamo li na veće festivale. Organizatorima takvih manifestacija mi sigurno nismo interesantni. Te stvari završavaš preko političkih linija, poznanstava ili te zovu jer možeš da prikupiš masu. Mi ne pripadamo ni jednoj od ponuđenih opcija i to je OK. Meni bi bilo potpuno bezveze da se ližem sa nekim likovima da mi završe neku dojajnu svirku i onda se pojavimo pred publikom, a ona nas gleda kao da smo pali sa Marsa. Nemoj pogrešno da me razumeš, pristao bih da nastupam na tim festivalima da me neko pozove, jer bi imao jak razlog, publika nas želi, ali na neki drugi način mi je bezveze.
HC: Sa kojim bendovima i sa kojim gradskim scenama-sredinama najbolje sarađujete?
Boša: Pa to mislim da bi svi trebalo da radimo, ne vidim razlog zašto ne bi pomagali jedni drugima. Momci iz grupe HUND su zaista sjajni... Upoznao sam dosta ljudi sa scene, ali nisam ulazio u neku saradnju ozbiljniju sa njima, nekako nisam hteo da se namećem, nemam pojma, takav sam skrojen valjda. U svim sredinama se mogu naći OK ljudi, ali ja nekako volim više da sviram van Beograda, tu mi je uvek bolja i iskrenija atmosfera.
HC: Vaša muzika se može naći i kupiti preko interneta - pominjete Amazon i Itunes - kakva su vaša iskustva sa time?
Boša: Ja još uvek nisam nikakvog 'leba tu video, inače sam više za varijante besplatnog download-a, tako smo uvek i radili ranije, ali ovoga puta je i ovako ispalo …
HC: Koji su vam planovi za budućnost?
Boša: Pa već neko vreme pokušavamo da krenemo u stvaranje novih pesama, ali nam slabo ide … Nemamo ugovorenih svirki, ali ko zna, može uvek nešto da iskrsne, tako da je najbolje da nas pratite preko naše Facebook stranice.
Intervju pripremio Janko Takač