U okviru promocije materijala sa albuma prvenca “Grad”, ali i novih pesama koje zasigurno najavljuju novo izdanje, niški bend „Kontras“ je bio prilično koncertno aktivan u prethodnom periodu. Nišlije su postale redovni gosti koncertnih dvorana u Bugarskoj, što potvrđuje da njihove pesme nailaze na odličan odziv kako kod domaće, tako i kod strane publike. Iskoristio sam priliku da popričam sa drugarima iz ovog benda – Milanom Stevanovićem i Aleksandrom Mitićem nakon odličnog nastupa u požarevačkom klubu „KB“, gde je „Kontras“ nastupio već drugi put. Uživajte u intervjuu sa ovom zaista veselom ekipom!!!


HC: Pozdrav, drugari! Kakve su impresije nakon završene svirke? Zaista odlično zvučite!
K: Pozdrav i Helly Chery ekipi i tebi druze. Pre svega hteo bih da istaknem da se mi u Požarevcu osećamo kao kod kuće, zahvaljujući bratskom odnosu sa bendom Čvrge, koje pozdravljamo ovom prilikom, a zatim i dobrim odnosima sa Batom iz „KB“-a kao i sa Neletom iz „Press“-a. Posebno interesantan i pomalo emotivan momenat za nas, što se tiče ovog nastupa, je bilo i prisustvo par „južnjaka“ na svirci. Na žalost, nije bilo onoliko ljudi koliko smo mi očekivali, ali Bože moj, biće nekom sledećom prilikom. Sama atmosfera je bila super, drugarska i opuštena, a to je, kod ska-pank svirke ipak najbitnije.

HC: Predstavite nam postavu „Kontrasa“...
K: Tu je Nikola Mitrovski za bubnjevima, Aleksandar Mitić – Mav (i još mnogo nadimaka) na basu, Pera Milosević na gitari, Laza na trubi i Ilija na trombonu. Na kraju, tu je i moja malenkost na gitari i vokalu (Milan Stevanović Crni).

HC: Podelite sa nama iskustva iz Bugarske! Ima li publike za Ska-Punk zvuk u Bugarskoj?
K: U Bugarskoj ljudi sjajno rade svoj posao. Tamo je situacija što se tiče celokupnog roka drastično bolja nego kod nas, od organizacije unutar klubova do scene i publike. Gotovo svaki klub ima posebnog čoveka koji se bavi organizacijom dogadjaja, koji je potpuno nezavistan od gazde lokala... Podjimo samo od toga, i da ne dužim, da završimo sa pričom da su tamo ljudi spremni da plate i ozbiljnu cenu karte za bend, što se jos više ističe kada se radi o nekom sastavu koji je relativno nepoznat. Kada pričamo o ska-pank priči, čini mi se da je ovaj pravac u usponu u Bugarskoj, i da će tamo u narednim godinama biti samo još više publike nego do sada, što naravno ne znači da publike sada nema, naprotiv. 

HC: U repertoaru sam primetio i par novih pesama koje se ne nalaze na albumu „Grad“. Spremate li nam novo izdanje?
K: Tako je, ima novih pesama. „Ajfon 6“ je bila svojevrsna uvertira u nastupajući rad benda. Za sada je tu 7 novih stvari, nadamo se da ćemo u januaru imati gotov album koji bi, prema našim procenama, trebalo da se pojavi na proleće. Naravno, sve to zavisi od raznih subjektivnih i objektivnih okolnosti. Znaš i sam da je ovde samo finansijski minus objavljivanje albuma, to je više neki dokaz da bend i dalje stvara nove pesme i nastavlja nekim svojim putem. Situacija je utoliko komplikovanija ukoliko se radi o bendu koji je još uvek relativno nepoznat, a mi svakako spadamo u tu kategoriju. Sledeći album će biti znatno zreliji u odnosu na predhodni, pre svega tekstualno a onda i muzički, pa se nadamo da će dopreti do šireg kruga ljudi koji prate ovu vrstu muzike. Nastavljamo sa prozivanjem i kritikom raznih negativnih društvenih i političkih pojava, kojih, nažalost, ima sve više, sa tim što će biti i nekih pesama koje govore o ličnim iskustvima, kao i par „opuštenih“ pesama. Album ce, u suštini, predstavljati neki naš pogled na svet i posebno na ovu našu zemlju.

HC: Jeste li zadovoljni reakcijama na spot za pesmu „Ajfon 6“ kojim ste nas skoro obradovali?K: Izuzetno smo zadovoljni prijemom te pesme kod ljudi sa kojima smo razgovarali. To nam mnogo znači zato što pokazuje da je dobar pravac u kome se kreće naš dalji rad. Naravno, ima i onih kojima se ne svidja pesma, ali to su uglavnom hipsteri (hahahahha).

HC: Planirate li snimiti još koji spot za neku od novih pesama?
K: Spotova će svakako biti... U planu je jedan takozvani tekstualni spot (u našem narodu popularno nazvan lyrics video jer tako valjda ozbiljnije zvuči?) do nove godine za jednu veselu pesmicu pod nazivom Rakija, a onda i pred sam izlazak albuma spot i za jednu od pesmi za koju mislimo da će biti udarna na albumu. Ne bih još da otkrivam o kojoj se tematici i pesmi radi, neka to bude malo iznenadjenje.

 
HC: Otkrijte nam planove daljih koncertnih nastupa...
K: Što se tiče ove godine i samog početka naredne, koncerta neće biti najverovatnije, jer planiramo da uradimo nove pesme za album... Nakon toga, februara-marta, bi trebalo da krenemo na put. Plan je da se odsvira u Nišu, gde nismo svirali skoro godinu dana, pa nakon toga Srbija, gde god možemo da sviramo. Bugarska će ponovo biti gotovo sigurno, a probaćemo da ugovorimo i neki nastup u ostalim balkanskim zemljama, pa ćemo videti kako će to da ispadne.

HC: Kao jedni od glavnih organizatora „Naissus street fest“-a, možete li nam otkriti da li se ponovo planira njegovo održavanje?
K: Planirano je da se ovaj fest održi i sledeće godine. Ovaj put nam je cilj da organizaciju dignemo na jedan nivo više. Festival će sigurno biti održan, a što se tiče nekih konkretnijih informacija, to trenutno nismo u mogućnosti da iznesemo, jer se još uvek vode pregovori oko gotovo svih stvari vezano za organizaciju. „Koliko para, toliko muzike“ je stara poslovica, koja se odnosi i na ovu našu priču – tek kada zaokružimo finansijski aspekt priče moćićemo da govorimo o tome kakav će biti naredni festival.

HC: Recite nam Vaše mišljenje o današnjoj R’N’R sceni u Srbiji, regionu... Kakva je scena danas, publika?
K: Na žalost, mislim da je kod nas u Srbiji, možda i najgora situacija što se tiče rokenrola. To se posebno odnosi na neafirmisane bendove, sa akcentom na muziku kojom se mi bavimo. Dok je u evropskim i balkanskim zemljama i pank i ska zvuk tražen i relativno popularan, kod nas je, pogotovo ako pričamo o ska muzici, situacija izuzetno teška... Čini mi se kao da je ovde sve ili u povoju ili potpuno zamrlo... Izuzetak od ovog pravila kod nas je jedino hevi metal ja mislim. Hipsterske bendove ne ubrajam u rokenrol, oni su neka lažna pop-alternativa, u stvari vrlo korisno orudje sistema, sa ciljem da se ljudi odvoje od realnog života i problema. Tako je to, uostalom, i u drugim krajevima sveta, sa tim što je to, kako mi se čini, kod nas izraženije.

HC: Otkrijte nam koju anegdotu sa nekog od nastupa...
K: Uf, ima tu svega i svačega, nešto i nije za otkrivanje (hahahahaha). Ajde, sad ću da ispričam nešto što je najsvežije... Kad smo svirali u Bugarskoj, u gradu Ruse na granici sa Rumunijom, jedna sredovečna, mogu slobodno da kazem, ružna Bugarka obratila se nasem gitaristi Peri, za koga je greškom mislila da se zove Ivan sledećim rečima: „Ivan, Ivan, dodji da razgovaramo u četiri oči, lično. Ljubav da praimo!“. Drugari iz Bugarske i mi smo vrištali od smeha, a naš gitarista se usrao ko grlica... Nadali smo se da će ipak da se rodi neka ljubav izmedju njih pa da dolazimo u Ruse da kuliramo na Dunavu, ali se to na žalost, nije desilo (hahahhaha). Ima mnogo tih interesantnih dogodovština, zbog kojih, uostalom, i vredi da se nastavi sa sviranjem.

HC: Čujem da se neko iz benda uskoro ženi. Laž ili proverena informacija?
K: Da, ženi se naš trubač Laza. Ovom prilikom želim da mu čestitam i poželim mnogo dece u budućem braku, a snajki bih poručio... To neću da kažem da se Laza ne naljuti (hahahahaha).

HC: Vaša poruka za naše čitaoce?
K: Držite se rokenrola. Jedino je još pravi rokenrol, a pre svega pank i ska, ostao oaza mislećih ljudi, ljudi koji imaju stav i koji se ne boje da ga iznesu. Ostala muzika je „šarena laža“ čiji je cilj samo da zatupi i da bude deo sistemske priče „hleba i igara“ ili što bi rekao Prljavi inspektor Blaža, „daj igara, ne treba nam hleba“.  Verujte u Boga i gajite iskreno prijateljstvo sa ljudima koji vas okružuju jer su oni najveće bogatstvo koje čovek može da poseduje. U ovim teškim vremenima najteže je biti čovek, pa se trudite da budete što bolji ljudi jer „ako želiš promeniti svet, prvo moraš promeniti sebe“.  Napred do pobede!
Intervju pripremio Danijel Zveky Panić