Six Pack i Čovek bez sluha godinama postoje zajedno pričajući donekle sličnu, a opet drugačiju priču. Bendovi povezani kao sijamski blizanci, a opet svaki sa svojim identitetom, značajem i specifičnošću. Ono što ih povezuje je svakako Miki Radojević, čovek sa toliko ideja da može da vodi ove dve uspešne muzičke priče. 
Događaj iz ranog detinjstva sa kraja Mikijevog teksta možda upravo otkriva odakle toliko ljubavi kao inspiracije u njegovim tekstovima.

foto: Dlight photography, izvor: FB

Bendovi, muzičari i albumi 


U mojoj kući se uvek slušala dobra muzika. Nisam bio medju decom koja crvene zbog muzičkog (ne)uskusa svojih roditelja. Rastao sam uz Bajagu koji je i dan danas moj veliki uzor, a negde oko šestog – sedmog  razreda u moj život su ušli Ramonsi. Četiri akorda i jednostavni tekstovi bili su veliko ohrabrenje za nas koji još uvek nismo znali da sviramo, ohrabrenje da zapravo svako može da pokuša da osnuje bend. Jednog trenutka poželeo sam da na svetu postoji bend koji bi svirao isto tako emotivno, melodično i moćno, ali po mogućstvu duplo brže nego moji Ramonsi. Onda mi je neko dao kasetu benda BAD RELIGION sa albumom „Suffer“. Od tada moj, ne samo muzički, već moj čitav svet nije bio isti. Mislim da sam zbog tog benda ovde gde sam sad i mislim da sam zahvaljujući njemu ovakav kakav sam.

Reditelji i filmovi 


Srašno volim filmove. Zimi sam u stanju da gledam i 3 komada za redom. Volim SF, volim drame, trilere, dugometražne crtaće... Horore ne podnosim i nikad nisam shvatao nečiju potrebu da samom sebi napravi frku da posle filma ne sme sam da sidje u podrum. Stvar ukusa....
Mene nije „oblikovao“ ni jedan reditelj, ali izdvojiću par filmova koji su mi najdraži u životu, bez obzira što to možda nisu neki „Oskarovci“: RAT ZVEZDA se nekako podrazumeva, tu je negde i LOTR trilogija, ali na mestu broj jedan zauvek ostaje film DEŽURNI KRIVCI sa brilijantnim Kevinom Spejsijem u glavnoj ulozi.

Stripovi


Čitao sam sve. Gutao sam stripove. I Zagora, i Mr. No-a, i Konana, i Alan Ford-a, i Dilan Dog-a.
Ipak,  jedan junak i superheroj neprikosnoveno vlada mojom top listom, a to je gospodin Brus Vejn koji nema super-moći, ali je sve svoje resurse uložio da tako izgleda dok se pod štitom noći bori za svaki komadić pravde. Jedan jedini: BETMEN!

Pisci i knjige


Mogao bih da se razmećem i kažem kako ne mogu da izaberem, pa ću zato da ispričam kako sam zavoleo knjige... Upisao sam se u Gradsku biblioteku i naravno odmah našao neki kaubojski roman. Zen Grej – „Tajanstveni jahač“. Bio sam neki šesti razred osnovne. Ja mali, a knjiga debela. Razvlačio sam prvih 13 stranica dve nedelje dok me majka nije provalila i rekla mi da mogu da izadjem iz sobe tek  kad pročitam knjigu.
Kako je radnja knjige odmicala, sve manje sam mrzeo rodjenu majku (hahaha), a kada sam stigao do zadnje korice, otkrio sam jedan novi vid duhovnog napajanja i bio srećan kao pas.
Te godine su me pozvali iz biblioteke i uručili mi nagradu kao klincu koji je te godine pročitao najviše knjiga u našem gradu. Familija u šoku! :)

Događaji


Radio sam i u pozorištu i u likovnoj galeriji, nagledao se svega, od cirkusa, preko opere, pa do najboljih i najgorih bendova.
Dogadjaj „bilo koje prirode“ koji je na mene ostavio nejveći životni pečat je kada sam kao jako mali prvi put video kako moji roditelji plešu u jednoj staroj gradskoj kafani uz neki evergreen. I dan danas se toga setim kao nekog lepog sna i nikad ne zaboravim da devojci pridžim kaput. :)