Midgard - Malo je vremena
Helly Cherry
Midgard je šabački heavy/power metal bend, nastao davne 1995. Prvi album, Slike proteklih godina izašao je 2004, a drugi, Malo je vremena, tri godine kasnije. Oba albuma objavili su za izdavačku kuću One records. Nakon kraće pauze, vraćaju se na scenu u malo izmenjenoj postavi, i tako obeležavaju dvadesetogodišnjicu postojanja.
Album Malo je vremena mogao bi se okarakterisati kao soft metal, jer i one žešće elemente iznosi na vrlo lep i uprošćen način. Time želim reći da ga može slušati i onaj koji nije ljubitelj ove vrste muzike. Pesme se nižu od baladnih do bržih sa režućim solažama i duplim bas pedalama, javljaju se ženski vokali, čak i cela pesma na guslama, koja zatim prelazi u svoju metalsku verziju.
Romantične teme se vrlo lepo obrađuju i provlače kroz istorijske motive, a istorija je velikim delom zastupljena u tekstovima. Arhaičan zvuk koji prati reči postignut je dodavanjem gudačkih instrumenata, kao i povremenih orijentalnih gitarskih deonica. Gitarski rifovi su više nego odlični, distorzije su oštrije i oseti se veliki uticaj thrash bendova, kroz upotrebu čestih harmonics tonova (ili squeal, kako ko zove). Možda to povremeno zvuči kao preveliko ukrašavanje, ali zaista bi bez takvih sitnih detalja zvuk bio mnogo manje zanimljiv i ne bi nosio taj staromodni stil. Pesme su molske, sa jednostavnim melodijskim i ritmičnim formama, mada sve je uklopljeno na jedan vrlo zanimljiv način, da čak i taj šablon ne zvuči šablonski. Koliko primetim, bubnjevi su kucani, ali je vrlo mnogo truda uloženo u njih, jer su apsolutno sjajni i teško se primećuje razlika u odnosu na prave.
Vokal je najveći adut ovog albuma. Prirodan je, i skoro potpuno sirov. Ono što mu fali su neki dodatni efekti koji su izostavljeni u miksu, a ne bi bilo loše da su se našli. Danas se praktikuje mnogo toga po pitanju vokala, kako bi dobio širinu i lepši eho, što bi ovde sasvim lepo leglo. Zadovoljava činjenica da vokal nije „peglan“, tako da se povremeno osete blagi gubici snage i podrhtavanje glasa.
Da je ovaj album izašao dosta ranije, i da su ga Osvajači slušali, ne im palo na pamet da se pojavljuju u Grandu niti da za isti izdaju dva albuma. Čudna je činjenica da je bend nepoznat, slabo promovisan, a iza sebe ima dva i više nego odlična albuma. "Malo je vremena" je apsolutno neprikosnoven album u svom žanru, koji je kod nas vrlo razvijen, poštovan i izvođen, ali je zbog nekih nepoznatih faktora ipak ostao zapostavljen. Ovaj album može da posluži kao bukvar svim bendovima koji sviraju isto koliko i Midgard, koji iza sebe imaju mnogo više izdanja nego Midgard, a ipak i dalje prave početničke greške.
Tihomir Škara
Album Malo je vremena mogao bi se okarakterisati kao soft metal, jer i one žešće elemente iznosi na vrlo lep i uprošćen način. Time želim reći da ga može slušati i onaj koji nije ljubitelj ove vrste muzike. Pesme se nižu od baladnih do bržih sa režućim solažama i duplim bas pedalama, javljaju se ženski vokali, čak i cela pesma na guslama, koja zatim prelazi u svoju metalsku verziju.
Romantične teme se vrlo lepo obrađuju i provlače kroz istorijske motive, a istorija je velikim delom zastupljena u tekstovima. Arhaičan zvuk koji prati reči postignut je dodavanjem gudačkih instrumenata, kao i povremenih orijentalnih gitarskih deonica. Gitarski rifovi su više nego odlični, distorzije su oštrije i oseti se veliki uticaj thrash bendova, kroz upotrebu čestih harmonics tonova (ili squeal, kako ko zove). Možda to povremeno zvuči kao preveliko ukrašavanje, ali zaista bi bez takvih sitnih detalja zvuk bio mnogo manje zanimljiv i ne bi nosio taj staromodni stil. Pesme su molske, sa jednostavnim melodijskim i ritmičnim formama, mada sve je uklopljeno na jedan vrlo zanimljiv način, da čak i taj šablon ne zvuči šablonski. Koliko primetim, bubnjevi su kucani, ali je vrlo mnogo truda uloženo u njih, jer su apsolutno sjajni i teško se primećuje razlika u odnosu na prave.
Vokal je najveći adut ovog albuma. Prirodan je, i skoro potpuno sirov. Ono što mu fali su neki dodatni efekti koji su izostavljeni u miksu, a ne bi bilo loše da su se našli. Danas se praktikuje mnogo toga po pitanju vokala, kako bi dobio širinu i lepši eho, što bi ovde sasvim lepo leglo. Zadovoljava činjenica da vokal nije „peglan“, tako da se povremeno osete blagi gubici snage i podrhtavanje glasa.
Da je ovaj album izašao dosta ranije, i da su ga Osvajači slušali, ne im palo na pamet da se pojavljuju u Grandu niti da za isti izdaju dva albuma. Čudna je činjenica da je bend nepoznat, slabo promovisan, a iza sebe ima dva i više nego odlična albuma. "Malo je vremena" je apsolutno neprikosnoven album u svom žanru, koji je kod nas vrlo razvijen, poštovan i izvođen, ali je zbog nekih nepoznatih faktora ipak ostao zapostavljen. Ovaj album može da posluži kao bukvar svim bendovima koji sviraju isto koliko i Midgard, koji iza sebe imaju mnogo više izdanja nego Midgard, a ipak i dalje prave početničke greške.
Tihomir Škara