Napad sa Ostrva: The Colony i Other Eyes Wise kao dve strane novčića
Helly Cherry
Ova jesen je u požarevačkom klubu "KB" veoma zanimljiva: toku septembra i oktobra je bilo dosta dobrih svirki, pogotovo inostranih bendova. Sinoć (24.10.) su nastupila dva benda benda sa ostrva – "The Colony" iz Glazgova (Škotska) i "Other Eyes Wise" iz Londona (Engleska). Kao domaća podrška je trebalo da nastupi bend "Grobdanište" no, zbog spleta okolnosti i privatnih obaveza članova benda, do toga nije došlo.
Posle kratke tonske probe, oko pola 11 su na binu prvi izašli Škotlađani. Generalno se mogu klasifikovati kao moderni, alternativni metal sa uplivima metalkora, a sam zvuk je kao mešavina novijeg "In Flames-a" i "Sturch-a" (alternativni rok bend iz Nemačke). Kada već pominjem švedske legende, Pit (pevač "The Colony-ja") ima mnogo bolji glas od Andersa i mnogo više leže uz taj moderni metal zvuk, tako da je to već jedan plus za bend. Što se same muzike i sviranja tiče – apsolutan pogodak je dovođenje ovog benda u Požarevac. Bilo je pravo uživanje gledati jedan takav bend, maksimalno pozitivan, veseo, uigran i slušati melodičnu, a opet "tešku" muziku, odlično ukombinovanu sa veoma jakim vokalom, odličnim solažama, upotpunjenu sa pokojim elektro semplom sa matrice. Iako nije bilo baš puno posetilaca (a većina istih je bila manje-više statična tokom skoro celog njihovog nastupa), bend je uspevao izmami i više nego zaslužene aplauze i skandiranja posle svake pesme. Čak i pored toga nisu dobili odgovarajuć odziv na ono što su prezentovali, to ih nimalo nije omelo, te su svaku pesmu odsvirali sa istim elenom, veoma energično i maksimalno predano. Mislim da bi isto bilo i da je bilo tri puta manje ljudi, pošto je delovalo da je momcima najbitnije samo to da sviraju, da se pritom zabavalju, makar smak sveta kucao na vrata. Uz takav šou, teško je ostati statičan i ne hedbengovati. Poslednji deo njihove set-liste je bio veoma zanimljiv: pretposlednja pesma svojim uvodom dosta podseća na "Deliver Us" od već spominjanih "In Flames-a", tako da se malo više ljudi aktiviralo ispred bine. Ispostavilo se da je to bila pesma "Paradox of Life" koja otvara njihov drugi album "Time of Wolves" (koji oni i promovišu na ovoj turneji) i koja je, kao i sve one koje su joj prethodile, veoma dinamična, sa odličnim refrenom koji jednostavno prosto diže adrenalim. Njihov frontmen je pre poslednje pesme postavio dva pitanja publici: "Da li volite (Ronnie James) Dio-a?" i "Da li volite "Killswitch Engage"?" Odmah potom su zasvirali "Holy Diver", metal klasik koji je razbudio i onaj pospaniji deo publike. Nikakvih zamerki na obradu nemam, pošto su je skroz prilagodili svom stilu. Efektna završnica, sa gromoglasnim aplauzom i još jednim nazdravljanjem posetiocima od strane benda.
Posle petnaestominutne pauze je sa svojim nastupom započela engleska trojka, koja je delovala kao da je umesto na metal svirku krenula na plažu. Veoma veliki kontrast u odnosu kako na sam klub, tako i na ono što sviraju. (Njihov basista mi je posle nastupa rekao da je to neki njihov trip, da se u tom izdanju osećaju najopuštenije. On sam je nosio neke naočare sa zelenim diodama, kao da je krenuo na neku tehno žurku). Stilski, muzika im je miks progresivnog roka, sludge-a, death i doom metala, tako da su "teški" i "masni" rifovi uklopljeni kako sa čistim, tako i sa growl vokalima. Zanimljivo je da se broj posetilaca ispred bine smanjio, ali da su ni koji su ostali bili mnogo aktivniji nego za prethodnike ekipe iz Londona. Ako uzmemo u obzir da su im pesme u nekim delovima dosta spore, prošarane još sporijim brejkovima, onda celokupna slika deluje nestvarno. Uvodni taktovi su delovali nekako traljavo, krš pomalo. No, nemojte sumnjati da je bend naporan za slušanje – kako je koji minut odmicao, tako je sve zvučalo sve bolje i bolje. Jednostavno, šok efekat sa početka je tu da privuče pažnju, dok se posle sve samo kaže onim što dopire iz zvučnika. Bilo je simpatično gledati pevača/gitaristu kako otpeva par stihova preko mikrofona sa jedne strane bine, a potom gotovo trčećim korakom to odradi putem mikrofona sa druge strane. Veoma uigrano i veoma efektno, jer je takav nastup tu da natera ljude da pogledaju u njihovom pravcu i da izmame koji osmeh ili komentar na ono što rade. "Other Eyes Wise" su kao druga strana novčića na kome su i "The Colony": stilski posve različiti, ali opet daleko od toga da ne idu zajedno, tako da se upotpunjuju i svojim pojavama i svojom muzikom. Ne mogu reći da me je neka pesma posebno oduševila - sve su stvarno perfektno odsvirane, te je jasno da je bend uigran i tehnički potkovan. Mislim da je najjači utisak na mene ostavio njihov bubnjar, koji je bukvalno zver! Perfektna, precizna i ubistvena zver.
Za odličan zvuk oba benda moram pohvaliti vlasnika kluba Batu, koji je u suštini dežurni tonac na svirkama. Nije lako odraditi pošten miks i za jedan, a kamoli za dva potpuno nepoznata benda. Sa te, audio strane, sve su se kockice složile što zbog odličnih bendova, što zbog tonca.
E, sada – najveći minus večeri je bilo to što je posećenost bila kriminalno loša. Verujem da mnogi ne mogu ili ne žele da izdvoje 250 dinara za bendove koje nikada nisu čuli i to razumem, ali ne razumem to što će posle isti ti fanovi pričati kako se eto ništa dešava, a ako se i dešava, onda to nešto njih ne interesuje. Pa, 21. vek je, na netu se može gotovo sve naći, nije teško potražiti "YouTube" linkove, poslušati nešto novo i ne zadržavati se samo na onome što se stalno vrti na kompu. Isto tako mi nije jasno da ljudi stoje statično, kao na školskoj priredbi, te da nimalo ne zaklimaju glavama i da makar jedan milioniti deo enegrije vrate izvođačima. Jedno je puko uživanje u muzici, nekome godi to da samo upija to što do njega dopire, ali je sasvim druga stvar kada se stane uz zid i samo se bledo gleda ka bini. Zbijte se, ljudi, oko bine – makar ni ruku jednu ne digli u znak podrške. Kada vidim da je bend oduševljen i onom šačicom entuzijasta koji su ih udarnički ispratili i da se konstantno, sa osmehom na licu zahvaljuje za prikazanu ljubav i podršku, šta bi i kako bi tek bilo da se i tih tridesetak duša makar malo više aktiviralo?
Posle nastupa sam se pošteno ispričao sa momcima iz oba benda koji su bili više nego raspoloženi za priču, spremni za svako moguće pitanje uz pivo i rakiju. Njihovo oduševljenje samim klubom, ljudima i samom atmosferom je bilo ogromno (o šljivovici da i ne govorimo). Sama konverzacije se granala u desetine pravaca, od tema vezanih za muziku, svirke, turneju, preko sportskih, dnevnopolitičkih i kulturoloških, pa do nekih potpuno nasumičnih, ali svakako zanimljivih. Malo pre dva sata nakon ponoći su se momci iz oba benda oprostili od nas pošto su morali na zasluženi odmor, s obzirom da ih čeka još dosta svirki i po Srbiji i po regionu.
Stvarno mi je puno srce posle neke ovakve svirke na domaćem terenu. Prisnost koja se sa ljudima koje prvi srećemo i koje možda nikada više nećemo videti, a sa kojima provedeno vreme bude maksimalno pozitivno i veselo, jednostavno nema cenu. Ko nije bio – mnogo je propustio. A, ko je bio – taj je mnogo, mnogo dobio.
Antonio Jovanović
Posle kratke tonske probe, oko pola 11 su na binu prvi izašli Škotlađani. Generalno se mogu klasifikovati kao moderni, alternativni metal sa uplivima metalkora, a sam zvuk je kao mešavina novijeg "In Flames-a" i "Sturch-a" (alternativni rok bend iz Nemačke). Kada već pominjem švedske legende, Pit (pevač "The Colony-ja") ima mnogo bolji glas od Andersa i mnogo više leže uz taj moderni metal zvuk, tako da je to već jedan plus za bend. Što se same muzike i sviranja tiče – apsolutan pogodak je dovođenje ovog benda u Požarevac. Bilo je pravo uživanje gledati jedan takav bend, maksimalno pozitivan, veseo, uigran i slušati melodičnu, a opet "tešku" muziku, odlično ukombinovanu sa veoma jakim vokalom, odličnim solažama, upotpunjenu sa pokojim elektro semplom sa matrice. Iako nije bilo baš puno posetilaca (a većina istih je bila manje-više statična tokom skoro celog njihovog nastupa), bend je uspevao izmami i više nego zaslužene aplauze i skandiranja posle svake pesme. Čak i pored toga nisu dobili odgovarajuć odziv na ono što su prezentovali, to ih nimalo nije omelo, te su svaku pesmu odsvirali sa istim elenom, veoma energično i maksimalno predano. Mislim da bi isto bilo i da je bilo tri puta manje ljudi, pošto je delovalo da je momcima najbitnije samo to da sviraju, da se pritom zabavalju, makar smak sveta kucao na vrata. Uz takav šou, teško je ostati statičan i ne hedbengovati. Poslednji deo njihove set-liste je bio veoma zanimljiv: pretposlednja pesma svojim uvodom dosta podseća na "Deliver Us" od već spominjanih "In Flames-a", tako da se malo više ljudi aktiviralo ispred bine. Ispostavilo se da je to bila pesma "Paradox of Life" koja otvara njihov drugi album "Time of Wolves" (koji oni i promovišu na ovoj turneji) i koja je, kao i sve one koje su joj prethodile, veoma dinamična, sa odličnim refrenom koji jednostavno prosto diže adrenalim. Njihov frontmen je pre poslednje pesme postavio dva pitanja publici: "Da li volite (Ronnie James) Dio-a?" i "Da li volite "Killswitch Engage"?" Odmah potom su zasvirali "Holy Diver", metal klasik koji je razbudio i onaj pospaniji deo publike. Nikakvih zamerki na obradu nemam, pošto su je skroz prilagodili svom stilu. Efektna završnica, sa gromoglasnim aplauzom i još jednim nazdravljanjem posetiocima od strane benda.
Posle petnaestominutne pauze je sa svojim nastupom započela engleska trojka, koja je delovala kao da je umesto na metal svirku krenula na plažu. Veoma veliki kontrast u odnosu kako na sam klub, tako i na ono što sviraju. (Njihov basista mi je posle nastupa rekao da je to neki njihov trip, da se u tom izdanju osećaju najopuštenije. On sam je nosio neke naočare sa zelenim diodama, kao da je krenuo na neku tehno žurku). Stilski, muzika im je miks progresivnog roka, sludge-a, death i doom metala, tako da su "teški" i "masni" rifovi uklopljeni kako sa čistim, tako i sa growl vokalima. Zanimljivo je da se broj posetilaca ispred bine smanjio, ali da su ni koji su ostali bili mnogo aktivniji nego za prethodnike ekipe iz Londona. Ako uzmemo u obzir da su im pesme u nekim delovima dosta spore, prošarane još sporijim brejkovima, onda celokupna slika deluje nestvarno. Uvodni taktovi su delovali nekako traljavo, krš pomalo. No, nemojte sumnjati da je bend naporan za slušanje – kako je koji minut odmicao, tako je sve zvučalo sve bolje i bolje. Jednostavno, šok efekat sa početka je tu da privuče pažnju, dok se posle sve samo kaže onim što dopire iz zvučnika. Bilo je simpatično gledati pevača/gitaristu kako otpeva par stihova preko mikrofona sa jedne strane bine, a potom gotovo trčećim korakom to odradi putem mikrofona sa druge strane. Veoma uigrano i veoma efektno, jer je takav nastup tu da natera ljude da pogledaju u njihovom pravcu i da izmame koji osmeh ili komentar na ono što rade. "Other Eyes Wise" su kao druga strana novčića na kome su i "The Colony": stilski posve različiti, ali opet daleko od toga da ne idu zajedno, tako da se upotpunjuju i svojim pojavama i svojom muzikom. Ne mogu reći da me je neka pesma posebno oduševila - sve su stvarno perfektno odsvirane, te je jasno da je bend uigran i tehnički potkovan. Mislim da je najjači utisak na mene ostavio njihov bubnjar, koji je bukvalno zver! Perfektna, precizna i ubistvena zver.
Za odličan zvuk oba benda moram pohvaliti vlasnika kluba Batu, koji je u suštini dežurni tonac na svirkama. Nije lako odraditi pošten miks i za jedan, a kamoli za dva potpuno nepoznata benda. Sa te, audio strane, sve su se kockice složile što zbog odličnih bendova, što zbog tonca.
E, sada – najveći minus večeri je bilo to što je posećenost bila kriminalno loša. Verujem da mnogi ne mogu ili ne žele da izdvoje 250 dinara za bendove koje nikada nisu čuli i to razumem, ali ne razumem to što će posle isti ti fanovi pričati kako se eto ništa dešava, a ako se i dešava, onda to nešto njih ne interesuje. Pa, 21. vek je, na netu se može gotovo sve naći, nije teško potražiti "YouTube" linkove, poslušati nešto novo i ne zadržavati se samo na onome što se stalno vrti na kompu. Isto tako mi nije jasno da ljudi stoje statično, kao na školskoj priredbi, te da nimalo ne zaklimaju glavama i da makar jedan milioniti deo enegrije vrate izvođačima. Jedno je puko uživanje u muzici, nekome godi to da samo upija to što do njega dopire, ali je sasvim druga stvar kada se stane uz zid i samo se bledo gleda ka bini. Zbijte se, ljudi, oko bine – makar ni ruku jednu ne digli u znak podrške. Kada vidim da je bend oduševljen i onom šačicom entuzijasta koji su ih udarnički ispratili i da se konstantno, sa osmehom na licu zahvaljuje za prikazanu ljubav i podršku, šta bi i kako bi tek bilo da se i tih tridesetak duša makar malo više aktiviralo?
Posle nastupa sam se pošteno ispričao sa momcima iz oba benda koji su bili više nego raspoloženi za priču, spremni za svako moguće pitanje uz pivo i rakiju. Njihovo oduševljenje samim klubom, ljudima i samom atmosferom je bilo ogromno (o šljivovici da i ne govorimo). Sama konverzacije se granala u desetine pravaca, od tema vezanih za muziku, svirke, turneju, preko sportskih, dnevnopolitičkih i kulturoloških, pa do nekih potpuno nasumičnih, ali svakako zanimljivih. Malo pre dva sata nakon ponoći su se momci iz oba benda oprostili od nas pošto su morali na zasluženi odmor, s obzirom da ih čeka još dosta svirki i po Srbiji i po regionu.
Stvarno mi je puno srce posle neke ovakve svirke na domaćem terenu. Prisnost koja se sa ljudima koje prvi srećemo i koje možda nikada više nećemo videti, a sa kojima provedeno vreme bude maksimalno pozitivno i veselo, jednostavno nema cenu. Ko nije bio – mnogo je propustio. A, ko je bio – taj je mnogo, mnogo dobio.
Antonio Jovanović