Asgard: Prognani ratnik
Helly Cherry
Uvek ti Vikinzi! Ne prestaju da nas fasciniraju još od srednjeg veka kad su harali celom Evropom dok su danas prisutni u svim oblastima popularne kulture pa i u stripu. Od superherojskih stripova inspirisanih nordijskim bogovima (Tor), humorističkih stripova kao što je Hogar do stripova koji u sebi kombinuju elemente epske fantastike i sf-a (Torgal).
Upravo na tragu popularnosti Torgala koja ne jenjava već 30-ak godina u Evropi nastao je i strip Asgard koji je prvobitno zamišljen kao spin-of ovog dugovečnog serijala Rosinskog i Jean Van Hamme-a. Ipak autori Xavier Dorison i Ralph Meyer su otišli u drugom pravcu i izbegli su povezivanje sa likovima iz Torgalovog sveta te tako Asgard čini potpuno posebnu priču.
Francuska strip produkcija nikad ne oskudeva u dobrim crtačima kojih ima bukvalno sa svih strana sveta, ali uvek je bilo malo pravih majstora pripovedanja medju scenaristima. Zato su majstori pripovedači uvek imali dosta posla i neretko se dešavalo da jedan isti scenarista piše za desetak serijala. U poslednjih 20-ak godina jedan od najplodnijih a i najboljih scenarista je rođeni Parižanin, Xavier Dorison. Prvi uspeh beleži serijalom “Treći zavet”, ređaju se uspešni serijali “Prorok” (najavljeno domaće izdanje), “WEST”, “Long John Silver” (kompletno objavljen i kod nas) ali nikad se u ovim svojim serijalima nije dotakao vikinškog sveta. I kad se počelo pričati o tome ko će nastaviti priču o Torgalu njegovo ime se nametalo kao jedno od rešenja, ali se uvek isticalo i pitanje da li će se Dorison snaći u svetu koji je potpuno drugačiji od sveta njegovih ranijih priča. Tako da je ovaj mini serijal od dva toma zapravo bio pravi test za njega i on je ispit uspesno položio.
“Asgard” je strip koji pripada takozvanoj “glavnoj struji” produkcije, dakle nema ništa revolucionarno, ne eksperimentiše sa formom, to je strip koji je namenjen svima i svi u njemu mogu da uživaju. Priča je smeštena u vikinški svet 800.g.n.e. i inspirisana je nordijskom mitologijom ali nema eksplicitnog pojavljivanja bogova iz njihovog panteona. Nenametljivo su prikazani vikinški običaji i verovanja, već na samom početku imamo odbijanje oca glavnog lika da ubije svog sina koji je rođen sa telesnom manom. Svog sina koji je rođen kao skreling on u inat bogovima koji su ga tim belegom na rođenju odbacili naziva Asgard po mestu njihovog boravišta. Posle tog uvoda zaplet počinje tek nekoliko decenija kasnije pojavom krakena, čudovišta koje ometa plovidbu i sprečava Vikinge da krenu u pohod na svojim drakarima. U lov na čudovište će krenuti mala družina sastavljena od Gozlina ratnika hilde (kraljeva telesna straža tj garda), Svena skalda tj vikinškog barda, i dve žene Kristen i Siglind, od kojih je ova druga “traell” tj rob.
Lov na krakena podseća pomalo na Mobi Dika, a glavni junaci se spore da li je kraken obično čudovište ili je mitska zmija sveta Jormundgand, koju je Odin poslao da kazni Vikinge zbog njihovih pljački, ubistava i otmica. Glavni scenaristički kvalitet je što neka pitanja na kraju ostaju nerešena tj neobjašnjena do kraja tako da se fanovi stripa mogu sporiti šta zapravo znači završetak priče, i ko je pobedio.
Što se tiče crteža Ralph Meyer je izuzetno i zanatski vešto predstavio prirodu Severa, kao i scene borbe između Asgarda „Gvozdene noge“ i krakena, vidi se da mu leže velike scene i široki planovi, dok izbegava preterano detaljisanje što je u ovakvoj epskoj priči potpuno opravdano. Kolor, zaslugom i Caroline Delabie, je zaista prelep i bogat, ne dominira samo jedna boja kao kod nekih francuskih strip albuma.
U Francuskoj je strip objavio Dargaud, a kod nas Phoenix Press, i naše izdanje zaista izgleda kvalitetno kao i originalno, prepoznaćete ga u knjižari po velikom formatu i dominantnoj crvenoj boji na koricama. Jedini nedostatak ovog integralnog izdanja iz 2014. je što unutra nema onih naslovnica koje su krasile prva posebna izdanja albuma „Gvozdena noga“ (2012) i „Zmija sveta“ (2013), gde je dominirala plava boja. Ako i ne možete da ga priuštite sebi bar ga prelistajte da se malo divite devetoj umetnosti u svom pravom obliku.
Upravo na tragu popularnosti Torgala koja ne jenjava već 30-ak godina u Evropi nastao je i strip Asgard koji je prvobitno zamišljen kao spin-of ovog dugovečnog serijala Rosinskog i Jean Van Hamme-a. Ipak autori Xavier Dorison i Ralph Meyer su otišli u drugom pravcu i izbegli su povezivanje sa likovima iz Torgalovog sveta te tako Asgard čini potpuno posebnu priču.
Francuska strip produkcija nikad ne oskudeva u dobrim crtačima kojih ima bukvalno sa svih strana sveta, ali uvek je bilo malo pravih majstora pripovedanja medju scenaristima. Zato su majstori pripovedači uvek imali dosta posla i neretko se dešavalo da jedan isti scenarista piše za desetak serijala. U poslednjih 20-ak godina jedan od najplodnijih a i najboljih scenarista je rođeni Parižanin, Xavier Dorison. Prvi uspeh beleži serijalom “Treći zavet”, ređaju se uspešni serijali “Prorok” (najavljeno domaće izdanje), “WEST”, “Long John Silver” (kompletno objavljen i kod nas) ali nikad se u ovim svojim serijalima nije dotakao vikinškog sveta. I kad se počelo pričati o tome ko će nastaviti priču o Torgalu njegovo ime se nametalo kao jedno od rešenja, ali se uvek isticalo i pitanje da li će se Dorison snaći u svetu koji je potpuno drugačiji od sveta njegovih ranijih priča. Tako da je ovaj mini serijal od dva toma zapravo bio pravi test za njega i on je ispit uspesno položio.
“Asgard” je strip koji pripada takozvanoj “glavnoj struji” produkcije, dakle nema ništa revolucionarno, ne eksperimentiše sa formom, to je strip koji je namenjen svima i svi u njemu mogu da uživaju. Priča je smeštena u vikinški svet 800.g.n.e. i inspirisana je nordijskom mitologijom ali nema eksplicitnog pojavljivanja bogova iz njihovog panteona. Nenametljivo su prikazani vikinški običaji i verovanja, već na samom početku imamo odbijanje oca glavnog lika da ubije svog sina koji je rođen sa telesnom manom. Svog sina koji je rođen kao skreling on u inat bogovima koji su ga tim belegom na rođenju odbacili naziva Asgard po mestu njihovog boravišta. Posle tog uvoda zaplet počinje tek nekoliko decenija kasnije pojavom krakena, čudovišta koje ometa plovidbu i sprečava Vikinge da krenu u pohod na svojim drakarima. U lov na čudovište će krenuti mala družina sastavljena od Gozlina ratnika hilde (kraljeva telesna straža tj garda), Svena skalda tj vikinškog barda, i dve žene Kristen i Siglind, od kojih je ova druga “traell” tj rob.
Lov na krakena podseća pomalo na Mobi Dika, a glavni junaci se spore da li je kraken obično čudovište ili je mitska zmija sveta Jormundgand, koju je Odin poslao da kazni Vikinge zbog njihovih pljački, ubistava i otmica. Glavni scenaristički kvalitet je što neka pitanja na kraju ostaju nerešena tj neobjašnjena do kraja tako da se fanovi stripa mogu sporiti šta zapravo znači završetak priče, i ko je pobedio.
Što se tiče crteža Ralph Meyer je izuzetno i zanatski vešto predstavio prirodu Severa, kao i scene borbe između Asgarda „Gvozdene noge“ i krakena, vidi se da mu leže velike scene i široki planovi, dok izbegava preterano detaljisanje što je u ovakvoj epskoj priči potpuno opravdano. Kolor, zaslugom i Caroline Delabie, je zaista prelep i bogat, ne dominira samo jedna boja kao kod nekih francuskih strip albuma.
U Francuskoj je strip objavio Dargaud, a kod nas Phoenix Press, i naše izdanje zaista izgleda kvalitetno kao i originalno, prepoznaćete ga u knjižari po velikom formatu i dominantnoj crvenoj boji na koricama. Jedini nedostatak ovog integralnog izdanja iz 2014. je što unutra nema onih naslovnica koje su krasile prva posebna izdanja albuma „Gvozdena noga“ (2012) i „Zmija sveta“ (2013), gde je dominirala plava boja. Ako i ne možete da ga priuštite sebi bar ga prelistajte da se malo divite devetoj umetnosti u svom pravom obliku.
Veran Miijatović