Ovo je jedan od onih bendova koji nije potrebno preterano predstavljati, jer su svojom muzikom već uspele da se u najboljem svetlu predstave široj publici. Iako iza sebe imaju tek jedan demo, ove devojke su za kratko vreme uspele da privuku pažnju ljubitelja heavy-thrash zvuka, a svojim nastupom na ovogodišnjoj gitarijadi u Zaječaru su definitivno potvrdile status benda koji obećava. Sa Aleksandrom, gitaristkinjom benda, sam imao prilike da porazgovaram o svemu onome što se dešavalo od kada su nastale, ali i o budućim planovima benda.


HC: Vi ste relativno mlad bend, pa zbog svih onih koji još uvek nisu čuli za vas, reci nešto više o samim počecima benda, uzorima i razlozima zbog kojih ste odlučili da u postavi imate samo pripadnice lepšeg pola?
A: Bend Jenner postoji od decembra 2013. godine, ali Marija (bubnjarka) i ja, kao sestre osnivači, smo imale ideju da oformimo ženski bend i pre nego što smo počele da učimo da sviramo, a to je bilo pre oko 4 godine. Ona se odmah zalepila za bubnjeve, a ja sam počela sa bas gitarom. Najteži deo posla tada je bio naći devojke koje dobro sviraju ili bar koje žele da nauče i napreduju, a dodatno nam je otežavalo to što ni mi same nismo imale svoje instrumente za vežbanje, i što smo samouke. Nekako smo okupile ženski hard rok bend, ali pune dve godine smo stalno imale problema sa članicama. U međuvremenu sam ja počela da vežbam da sviram gitaru. Ubrzo se taj bend raspao, a mi smo se i same uverile da su devojke slabije sa instrumentima od momaka. Nakon toga, stvorila se prva vizija benda Jenner - Marija bi i dalje bila bubnjarka, ja gitaristkinja i našle bismo pevača i basistu. Nažalost (ili na sreću), ta vizija nije stigla da ugleda svetlost dana, jer smo u tom periodu upoznale sadašnju pevačicu Anđelinu i bivšu basistkinju Janu, i odlučile da pokušamo još jednom kao četvoročlani ženski sastav, ali sa malo tvrđim zvukom, a ime benda je ostalo kratko i jasno - Jenner.

HC: Sećam se da ste na vašim prvim svirkama imali uglavnom obrade heavy metal bendova, pa sam očekivao da će i vaš prvi materijal biti više okrenut ka tom pravcu. Zbog čega ste odlučili da vaš autorski rad bude više okrenut ka thrash/speed zvuku?
A: Za razliku od moje sestre koja je više volela hard rock, ja sam uvek bila okrenuta malo čvršćem zvuku, pa je na moju inicijativu bend krenuo sa oldschool heavy metalom. Najviše sam slušala Judas Priest, Warlock, Saxon, Grim Reaper, Angel Witch i kompaniju, čije smo obrade na početku svirale. Moja mama je u mladosti obožavala Anthrax, Metallicu, Motorhead i ostale, pa smo delom zahvaljujući njoj, slušajući njene kasete, dobile želju da proširimo svoje vidike i istražimo i druge pravce u metalu. Kako smo sazrevale i počele da slušamo Agent Steel, Overkill, Exodus itd. dobijale smo sve veću potrebu da unesemo malo žestine i brzine u sam zvuk benda, a na to su uticali aktuelni domaći thrash metal bendovi sadašnjice kao što su Space Eater, Alitor, Deadly Mosh... Mada, ništa čudno i ako se u budućnosti malo okrenem black metalu. (smeh)

HC: Kako ste se odlučile za ime benda, i da li iza njega stoji neka posebna simbolika?
A: To ime, zapravo postoji duže i od samog benda. Tačnije, ideja za osnivanje benda je postojala, ali tad je još sve bilo nerazrađeno. Dugo smo razmišljale i tražile odgovarajuće ime, ali nam se ništa nije svidelo. Jednom dok sam učila mikrobiologiju, naišla sam na podatak da je doktor Edward Jenner napravio prvu vakcinu protiv velikih boginja, i istog trenutka mi je sinulo kako bi izgledao logo ako se bend zove "Jenner". TO JE BILO TO! Brzo sam ga nacrtala i sve se savršeno uklopilo.

HC: Iza sebe imate jedan demo, koji je naišao na sjajne reakcije publike, bar po onome što sam ja imao prilike da vidim i čujem. Kako ste vi zadovoljne vašim prvim materijalom i da li planirate da uskoro snimite i prvi album?
A: Ako mene pitaš, demo je ispao bolje nego sto sam očekivala, a reakcija publike me je oduševila. Moram da priznam da sam bila malo skeptična na početku, jer ovde mnogi ljudi uopšte ne obraćaju pažnju na kvalitet muzike. Najviše me obraduje kada vidim da je neko zaista primetio naš talenat, trud i rad, jer mi smo, na kraju krajeva, bend kao i svi ostali bendovi, nema veze što smo sve devojke. Naravno, radimo na novim pesmama, materijal za prvi album je skoro gotov i nadam se da će ga publika prihvatiti bar kao demo, ako ne i bolje.

HC: Iako se vaš prvi materijal vodi kao demo, sam kvalitet pesama i produkcije je daleko iznad tog nivoa. Gde ste snimale demo, i ko stoji iza sjajne produkcije?
A: Da su bile drugačije okolnosti, verovatno bismo snimile i izdale ceo EP od 3 ili 4 pesama, ali na ovaj korak smo se odlučile, da bismo stigle da se prijavimo za 49. Gitarijadu, i uspele smo u tome. Demo je snimljen u "Citadela" studiju, za samo par sati, a za produkciju je bio zadužen Luka Matković, što već dovoljno govori o visokom kvalitetu snimaka.


HC: Vaša originalna basistkinja Jana više nije u bendu. Kako je došlo do promene u postavi, ko je snimao bas u studiju, i naravno reci mi nešto više o novoj članici benda?
A: Jana je sa nama svirala godinu dana. Nas četiri smo bile jako vezane, ali se uvek osećala neusaglašenost kada je u pitanju žanr muzike koju Jenner svira, kao i samo sviranje. Kako bend napreduje, očekuje se da i svaki član posebno napreduje, a budući da nijedna od nas nije muzički obrazovana, bilo je potrebno duplo više raditi, vežbati, dati sve od sebe, a Jana nije mogla da isprati taj tempo, zbog čega smo odlučile da je zamenimo. Sa njom smo idalje u dobrim odnosima, s tim što je ona odlučila da se više posveti pevanju, što joj je i prirodno jača strana. Zanimljiva činjenica je da je sadašnja basistkinja, Mina bila pozvana u bend još pre nego što je Jana ušla u isti, ali nije mogla da prihvati zbog obaveza i manjka vremena, pa smo posle ove situacije rešile da je pitamo opet. Jenner je za tih godinu dana postao malo ozbiljniji projekat, a ona privatno malo rasterećenija, te je na kraju prihvatila poziv da svira sa nama. Mina je, inače, bubnjarka doom/stoner metal benda Domus Occultis, takođe je i video montažer koncerata i muzičkih spotova, a radi pod imenom "drum // witch". Ušla je u Jenner neposredno pred snimanje demoa, tako da je ona snimila sve bas deonice.

HC: Vaš do sada najzapaženiji nastup je bio na ovogodišnjoj gitarijadi u Zaječaru. Kakvi su utisci sa gitarijade i  da li ste se nadale pobedi?
A: Iskreno, pobedi su se više nadali svi ostali, nego mi. Prolazak u prvih 12 od prijavljenih 233 bendova i samo učešće na tako velikom festivalu je jedan ogroman uspeh za nas. Bila nam je čast deliti binu sa tako velikim bendovima i svirati pred ogromnim brojem ljudi, i pritom ostati zapažen. Do sada sam čula samo dobre komentare o nama i našem nastupu i puno mi je srce zbog toga. Žao mi je samo što su mnogi ostali razočarani što nismo prošle u finale i što se digla tolika prašina oko svega toga, ali nećemo ovde stati, tek sad krećemo sa radom punom parom! Gitarijada je, svakako, jedno veliko i nezaboravno iskustvo za sve nas.

HC: Danas je prilično teško biti zapažen na prenatrpanoj svetskoj muzičkoj sceni. Da li mislite da će vam status ženskog benda pomoći u promociji istog, i koliko je devojkama danas teško da se probiju i dokažu na metal sceni kojom dominira muška populacija?
A: Ovo ću reći najiskrenije. Kad pričam o svom bendu, izbegavam da naglašavam da je ženski. A nije mi prijatno ni kada vidim da ljudi dok pričaju ili pišu o nama, u prvi plan stavljaju to da smo lepe i zgodne. Mi smo bend, sviramo thrash i speed metal, stvaramo muziku, na muzici je akcenat! Imidž je svakako bitan, ne kažem da nije, ali ja stojim iza toga da ako bend nije kvalitetan po sviranju i muzici koju stvara, sigurno neće dugo zaživeti, nebitno da li sviraju momci ili devojke. Generalno, u metalu su ženski svirači retki, pogotovo dobri, pa ima jako malo ženskih bendova, što je jako tužna činjenica. Zbog toga postoji predrasuda da devojke ne umeju da sviraju, koju polako pokušavamo da razbijemo. Za mene je uspeh kada mogu da stanem rame uz rame sa nekim dobrim gitaristom, i da znam da sam svojim radom i trudom zaslužila da budem tu gde jesam. A isti slučaj je i kad je u pitanju ceo bend. U suštini, kad imaš ženski metal bend nije teško probiti se na metal scenu, teško je probiti se na metal scenu na pravi način... Ali nije nemoguće.

HC: Da li već imate neke zakazane svirke gde će domaća publika moći da vas vidi, i da li ste planirale da uskoro svirate i van granica Srbije?
A: Trenutno nam je prioritet da snimimo debi album, tako da nismo planirale u skorije vreme da sviramo. Ukoliko dođe do nekih promena, biće svi obavešteni. Što se tiče sviranja van Srbije, još uvek nismo dobile neku ozbiljniju ponudu, ali polako.

HC: S kojim bendovima sa domaće scene bi volela da deliš binu, i kakvo je tvoje viđenje sadašnje metal scene u Srbiji?
A: Ja sam od onih ljudi koji jako podržavaju domaću metal scenu i pokušavam to da prenesem i na druge ljude, jer ako ti ne podržavaš svoje, ko će ih onda podržati? Ako ih, ipak neko sa strane podrži, onda oni više nisu tvoji, prodao si ih. Moram da priznam da smo za kratko vreme dosta napredovale i u smislu bendova sa kojima smo svirale, a to su, sada već, naše kolege Centurion, Alitor, Deadly Mosh, Space Eater, Prisoner i drugi. Žao mi je što u julu ove godine nismo mogli da prihvatimo poziv da sviramo sa Nadimačem, pa bih volela da se to nekad u skorijoj budućnosti dogodi.

HC: I za kraj, koji bi savet dala nekim novim klinkama koje planiraju da krenu vašim stopama?
A: Pa pošto sam i ja klinka (smeh) i čeka me mnogo vežbe i posla u bendu, mogu samo da poručim - Ako to volite, NE ZABUŠAVAJTE - VEŽBAJTE, uspeh će sam doći kad bude vreme!

HC: Drago mi je što sam imao prilike da porazgovaramo i nadam se ćemo uskoro imati povoda za još neki intervju.
A: Hvala ti na pozivu za intervju, čujemo se kad izađe album!

Intervju pripremio Miloš Stošić