Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Corbansick - Shattered skin recenzija



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Corbansick je bend iz Sarajeva koji u trenutnoj postavi funkcioniše skoro deset godina. Kroz protekle godine, pesme su se nizale u vidu jam session-a, da bi krajem 2014. godine krug bio zatvoren prvim albumom – Shattered skin.

Zvuk na albumu je uglavnom šaren, i obuhvata sve od novog talasa hevi metala, pa do modernih stoner i alternativnih prizvuka. Baš zbog tog širokog zvučnog opsega, kompletan album je veoma prijateljski nastrojen i slušljiv.
Neki od rifova zvuče kao da ih svira Iommi kroz kakav stari analogni fuzz, dok vokal povremeno podseti na samog Hetfielda. Ostatak pesama obiluje vrlo ukrašenim zvucima, i to ne može da podseti konkretno na nešto već slušano, već samostalno stvara svoj stil.

Suština ovog albuma je njegova slušljivost. Bez obzira što pesme prolaze kroz mnoge kompleksnije žanrove, kroz njih se izdvaja ono najbolje i najjednostavnije, tako da svaka pored blagog radijskog utiska, ipak nosi i dozu žestine i krupne ozbiljnosti. Gitare ne nose atmosferu klasičnim rastegnutim i glasnim rifovima, već se tu javlja dosta kraćih i manjih deonica popunjenih melodijskim rifovima. Bass pod blagom distorzijom odaje lep funky utisak koji se izuzetno dobro uklapa u ostatak zvuka, a povremeno i sam iznosi pesmu ispred gitara. Po mom mišljenju, moglo se malo više akcenta staviti na distorzije, koje su dosta odsečne i staromodne, i sa kojima zvuk izgleda dosta prazno i izvetreno. Ovakvom albumu fale mnogo snažnije i produbljene, režuće distorzije, koje bi pesmama dale punoću i još veću snagu koja je kroz down-tempo stil dosta stavljena u zadnji plan.

Što se tiče tehničke strane, miks je svakako slušljiv, ali je dosta loš. U kratkim pauzama se oseti zujanje i sitne greške kao i spoljni zvuci koji se stvaraju tokom blagom pomeranja i sviranja instrumenta – udarci ruke ili trzalice po žicama, magnetima ili gitari. Na nekim mestima su rifovi „seckani“ pa lepljeni na odgovarajuća mesta, pa se prelazi između njih osete pažljivim slušanjem, i nakon par slušanja to ume jače da zasmeta, jer kad smo naišli na grešku, narednim slušanjem je nesvesno, ali ipak s namerom, očekujemo opet. Kako god, sve ovo ne predstavlja veliki problem za obično slušanje, čak verujem da mnogi ovo neće ni primetiti.

Album je malo kraći, ali opet sasvim zadovoljavajući. Nosi lepu energiju i prikazuje muzičku retrospektivu najboljeg oplemenjenu modernim elementima koji tek treba da zablistaju. Fali mu malo više agresivnosti i punoće, ali se nadam da će sledeći biti mnogostruko jači i mnogo lepše realizovan.

Tihomir Škara



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva