Kako je bilo u zemlji Džek Danijelsa uz Stone Temple Pilots, 3 Doors Down i druge na Riverbend festivalu (3. deo)
Helly Cherry
Poslednji dan - Vidi mama, Stone Temple Pilots! Kakav Stone Temple Pilots sine, slušaj Dead Deads kako gruvaju!
Ako ste se tek sada uključili i ne mrzi vas, pročitajte prvi i drugi deo ove reportaže, čisto da vidite šta ste propustili.
Elem, opet kasnimo i propuštamo Here Comes The Mummies, zanimljivu funk zajebanciju, gdje su svi u bendu umotani u zavoje dok sviraju. Po pregledima live nastupa na Youtube, mogao bih reći da mi je žao što ih propustih, ali dok smo se nas petero (ja, banditi i žena) nakanili da odemo, već je bilo kasno.
Usput smo naletili na neki gistro hip hop na prvoj bini, no nešto baš nisam fan napadnih pedera što stalno jure konobarice i mirišu na berbera. Ipak ako moram da biram, čak i takvi su mi draži od TRAPpera. Imam veliko poštovanje kako za rep osamdesetih tako i za east/west coast rap devedesetih, posebno za G Funk zvuk... ali od pojave Trepa, nešto se nisam naslušao onoga što danas zovu hip hop, samo provjerene stare izvođače mogu da preslušam.
Onda se dešava još jedna eksplozija na sad već legendarnoj bini gdje sam izvalio Jakubi i Unsatisfied. The Dead Deads, još jedan Chattanooga born and bread bend. All girls band, na osnovu preslušavanja na Youtube ja i žena smo zaključili da će biti fino odgledati njihov koncert kao zagrijavanje za STP jer, kao, eto - malo vuku na Elasticu.
Kakva Elastika kakvi bakrači! Snimci s
Youtube nemaju veze s tim!!! Ne znam jesu li od skora promijenili
muzički pravac i dopustili mudima da izrastu ispod suknji, ali u
pojedinim momentima, cure (klinke jebo te!!!) su zvučale masno kao
rifovi Mastodona. Stoner metal na momente, uz pank energiju i neki
žanrovski miks sa sve klavijaturama su me natjerali da se probijem u
prvi red i skačem kao životinja.
Još jednu stvar da napomenem - njihova bubnjarka lupa snagom nadrogiranog Dejva Lombarda!!! Ok, pretjerujem ali cura jedva ima 20-ak godina a jede bubnjeve. Sa lakoćom mijenja ritmove, lupa triole, upada u neparne ritmove... nevjerovatno!!!
Nije ni čudo što su pozvani na Motorhead-Motorboat, vjerovatno najveći metal događaj ove decenije - četiri dana krstarenja na brodu od Majamija do Bahama, na brodu gdje učestvuju Motorhead, Slayer, Anthrax, Corrosion of Conformity, Suicidal Tendencies, Hatebreed, Exodus itd. Sam poziv za svirku među takvim njuškama znači mnogo. Drago mi je da će ekipa iz Čatanuge dobiti priliku da svira s njima, cure to stvarno zaslužuju. Sledeći vikend imaju solo koncert opet ovde, eto prilike za opštenarodno veselje ;)
Koncert je gotov. Cijedim Exploited majicu i krećemo da nađemo dobro mjesto pred STP svirku.
Da sam režimski novinar (ma, da sam novinar uopšte!), vjerovatno bih reportažu sa STP počeo uobičajenom frazom tipa STP su sa prvom pjesmom digli na noge festivalsku publiku i ostavili je u tom položaju do poslednje note na bisu koju su odsvirali. Svirali su sve velike hitove kao i novije numere (čuj "numere"? meni se uvijek povraćalo kad prošitam tu riječ) i tako predstavili odličan presjek svog višedecenijskog postojanja.
Istina nije daleko od ove fraze gore. STP su raz-mamojebalo-valili!!!! Usudiću se da kažem jednu jeres za sve hardkor fanove ovog benda - Zvuče kompaktnije sa Česterom nego što su zvučali sa Skotom!!! Provalio sam da je u stvari Čester odličan za onu Idol emisiju. Sudeći po njgovim bendovima, od Linkin' Park do onog benda koji je osnovao kao side project (mrzi me da guglam na YT, nemojte ni vi ako već ne znate, ništa to ne valja), vidi se da čovjek n.e. z.n.a. da napravi dobar rokenrol...
...ali što zna da otpjeva dobar rokenrol, majkutijebem! Njegov potez karijere je uloga vokala u STP. Kad hoće, ima takvu rokersku glasčinu kojom zasjenjuje Skota. To je to, ista ta boja vokala ali sa više energije i usudio bih se reći - više bezobrazluka. Možda dobro odglumljenog, ali ko te pita! Da ne zaboravim mali ali važan plus - Čester u majici Dee Dee Ramonea. Realno, te stvari se prestale da me oduševljavaju još otkad sam vidio čini mi se Mariju Šerifović sa majicom istog benda, ali bilo je lijepo za vidjeti.
Vasoline, Sex TYpe Thing, Plush, Pilots...kao na traci idu hitovi redom. Jebo te, malo staneš pa se zapitaš koliko oni imaju hitčina u karijeri?! Čini mi se da je publika najbolje odreagovala na Interstate love Song, i na Creep. Ja sam uživao podjednako na svakoj, ali sam čekao nešto sa poslednjeg EP-ja da vidim kako zvuče stvari koje su radili sa Česterom, jer tu Čester nije mogao da kopira Scotta nego da pjeva na svoj način.
I dočekao sam! Out of Time zvuči prejako uživo. A kako braća cjepaju gitare, to je za posebnu priču. Ne, nema tu ne znam kakve virtuoznosti, ali i sa distance gotovo da možeš da čuješ zvuk kapi znoja dok im pada po žicama.
Bis, još malo prašenja i kraj. Nisam novinar, pa se nisam trudio da ispratim koncert u novinarskom stilu, da zapisujem redoslijed pjesama i fusnote koje će mi posle pomoći da napravim članak... jednostavno sam se prepustio transu. Kad su bili gotovi, trans je završio. Da me ubiješ, ne znam kojim su redom svirali pjesme, šta je sve tu i bilo, šta je Čester dobacivao publici... bio sam u transu, priznajem.
Za kraj, vatromet kakav samo Ameri znaju da naprave. Doviđenja do sledećeg Riverbenda.
Teodor Tozza Radović
Elem, opet kasnimo i propuštamo Here Comes The Mummies, zanimljivu funk zajebanciju, gdje su svi u bendu umotani u zavoje dok sviraju. Po pregledima live nastupa na Youtube, mogao bih reći da mi je žao što ih propustih, ali dok smo se nas petero (ja, banditi i žena) nakanili da odemo, već je bilo kasno.
Usput smo naletili na neki gistro hip hop na prvoj bini, no nešto baš nisam fan napadnih pedera što stalno jure konobarice i mirišu na berbera. Ipak ako moram da biram, čak i takvi su mi draži od TRAPpera. Imam veliko poštovanje kako za rep osamdesetih tako i za east/west coast rap devedesetih, posebno za G Funk zvuk... ali od pojave Trepa, nešto se nisam naslušao onoga što danas zovu hip hop, samo provjerene stare izvođače mogu da preslušam.
Onda se dešava još jedna eksplozija na sad već legendarnoj bini gdje sam izvalio Jakubi i Unsatisfied. The Dead Deads, još jedan Chattanooga born and bread bend. All girls band, na osnovu preslušavanja na Youtube ja i žena smo zaključili da će biti fino odgledati njihov koncert kao zagrijavanje za STP jer, kao, eto - malo vuku na Elasticu.
 |
| The Dead Deads |
Još jednu stvar da napomenem - njihova bubnjarka lupa snagom nadrogiranog Dejva Lombarda!!! Ok, pretjerujem ali cura jedva ima 20-ak godina a jede bubnjeve. Sa lakoćom mijenja ritmove, lupa triole, upada u neparne ritmove... nevjerovatno!!!
Nije ni čudo što su pozvani na Motorhead-Motorboat, vjerovatno najveći metal događaj ove decenije - četiri dana krstarenja na brodu od Majamija do Bahama, na brodu gdje učestvuju Motorhead, Slayer, Anthrax, Corrosion of Conformity, Suicidal Tendencies, Hatebreed, Exodus itd. Sam poziv za svirku među takvim njuškama znači mnogo. Drago mi je da će ekipa iz Čatanuge dobiti priliku da svira s njima, cure to stvarno zaslužuju. Sledeći vikend imaju solo koncert opet ovde, eto prilike za opštenarodno veselje ;)
Da sam režimski novinar (ma, da sam novinar uopšte!), vjerovatno bih reportažu sa STP počeo uobičajenom frazom tipa STP su sa prvom pjesmom digli na noge festivalsku publiku i ostavili je u tom položaju do poslednje note na bisu koju su odsvirali. Svirali su sve velike hitove kao i novije numere (čuj "numere"? meni se uvijek povraćalo kad prošitam tu riječ) i tako predstavili odličan presjek svog višedecenijskog postojanja.
Istina nije daleko od ove fraze gore. STP su raz-mamojebalo-valili!!!! Usudiću se da kažem jednu jeres za sve hardkor fanove ovog benda - Zvuče kompaktnije sa Česterom nego što su zvučali sa Skotom!!! Provalio sam da je u stvari Čester odličan za onu Idol emisiju. Sudeći po njgovim bendovima, od Linkin' Park do onog benda koji je osnovao kao side project (mrzi me da guglam na YT, nemojte ni vi ako već ne znate, ništa to ne valja), vidi se da čovjek n.e. z.n.a. da napravi dobar rokenrol...
...ali što zna da otpjeva dobar rokenrol, majkutijebem! Njegov potez karijere je uloga vokala u STP. Kad hoće, ima takvu rokersku glasčinu kojom zasjenjuje Skota. To je to, ista ta boja vokala ali sa više energije i usudio bih se reći - više bezobrazluka. Možda dobro odglumljenog, ali ko te pita! Da ne zaboravim mali ali važan plus - Čester u majici Dee Dee Ramonea. Realno, te stvari se prestale da me oduševljavaju još otkad sam vidio čini mi se Mariju Šerifović sa majicom istog benda, ali bilo je lijepo za vidjeti.
Vasoline, Sex TYpe Thing, Plush, Pilots...kao na traci idu hitovi redom. Jebo te, malo staneš pa se zapitaš koliko oni imaju hitčina u karijeri?! Čini mi se da je publika najbolje odreagovala na Interstate love Song, i na Creep. Ja sam uživao podjednako na svakoj, ali sam čekao nešto sa poslednjeg EP-ja da vidim kako zvuče stvari koje su radili sa Česterom, jer tu Čester nije mogao da kopira Scotta nego da pjeva na svoj način.
I dočekao sam! Out of Time zvuči prejako uživo. A kako braća cjepaju gitare, to je za posebnu priču. Ne, nema tu ne znam kakve virtuoznosti, ali i sa distance gotovo da možeš da čuješ zvuk kapi znoja dok im pada po žicama.
Bis, još malo prašenja i kraj. Nisam novinar, pa se nisam trudio da ispratim koncert u novinarskom stilu, da zapisujem redoslijed pjesama i fusnote koje će mi posle pomoći da napravim članak... jednostavno sam se prepustio transu. Kad su bili gotovi, trans je završio. Da me ubiješ, ne znam kojim su redom svirali pjesme, šta je sve tu i bilo, šta je Čester dobacivao publici... bio sam u transu, priznajem.
Za kraj, vatromet kakav samo Ameri znaju da naprave. Doviđenja do sledećeg Riverbenda.
Teodor Tozza Radović