Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

To Be Punk, ili zašto je Novi Sad najpankerskiji grad u Srbiji



Sviđa ti se? Javi ostalima!

To Be Punk Festival – Prvi dan 5.6.2015

Novi Sad – SKC Fabrika

Prvi dan To Be Punk festivala je već par godina zadužen za hardcore subžanr punk rock muzike. Kao i prethodnih godina mnoga zvučna imena su upriličila ovogodišnji festival u najvećem gradu AP Vojvodine, Novom Sadu. 

Čast da ovogodišnji TBP festival otvori, pripala je beogradskom thrash hc punk bendu Cigla in D Vugla. Bend je sastavljen od dva člana mlađe hc punk generacije i dvojice punk veterana od kojih je jedan uzeo učešće u kultnom beogradskom punk bendu Ex-cess. Momci su u svojih pola sata repertoara prikazali kako se svira brzo, koncizno i energično. Među pesmama koje su izveli, izdvojio bih hitove ’’Kontraevolucija’’, sa istoimenog albuma uz pesme ’’Koreni Zla’’ i ’’Metak u vugla’’. Posebno bih pohvalio bubnjara (bivšeg člana Ex-Cess) koji je ostavio neverovatan utisak preciznošću i energičnim sviranjem.

Nakon begešara (što bi novosađani rekli), na binu, još uvek prilično praznog prostora SKC Fabrike, se penju Banjalučani Gloves Off. Prostor je još uvek bio nedovoljno pun iz razloga što je te večeri nastupalo osam bendova i program je počeo oko 20:15. Gloves Off su poznati hc punk publici Srbije, jer su u par navrata posetili, kako Novi Sad, tako i Beograd, i ostavili pozitivan utisak prisutnima. To se desilo i prve festivalske večeri. Difuzija metaliziranog hardcore zvuka se raspršio po prostoru i dao fenomenalnu uvertiru za ono što je sledilo tokom večeri. Momci su odsvirali većinu stvari sa svog albuma ’’Storms of our lives’’. Mene su iskreno najviše podsetili na Sick Of It All, ali neka ih slušaoci i slušateljke sami definišu, odnosno preslušaju, ako nisu. 

The Socks je bend iz Velike Plane, koji je sledeći izašao na binu. Sestre bliznakinje za gitarom i bubnjevima, srpski HR za mikrofonom i basista za basom, hehe. Devojke i momci sviraju rasta punk, što bi oni rekli, a ja bih rekao reggae/hc/punk na tragu Bad Brains-a. Uticaj gorepomenutih se mogao videti i u izboru obrade za to veče – Sailin’ On. Pored same činjenice da je super stvar što su sestre bliznakinje u bendu, odnosno da je bend rodno ravnopravan (po svim merilima), mimo toga, najveći utisak na mene je ostavio pevač. Dosta me je podsetio, kao što rekoh, na HR-a, frontmena Bad Brainsa, što zbog izgleda, što zbog scenskog nastupa i vokalnog prikaza. Pritom mislim na HR-a iz perioda prvih Bad Brains albuma i boljeg psiho-fizičkog stanja. Suma sumarum, bend zavređuje veliku pažnju i definitivno bih voleo da su pristuni na više DIY hc punk manifestacija. 

Klub se tokom ’’Čarapa’’ fino popunio, pa su idući First Flame, imali finu masu ispred bine tokom svog nastupa. Novi bend, stare sXe hc punk novosadske kuke, Milomira. Tokom nastupa sam prokomentarisao drugaru pored mene da Milomir koji god bend napravi, taj bend bude dobar na svim poljima. Sam pristup benda, odnosno pevača Milomira, instrumentalna ekspresija, reakcija publike... mnogo toga što je učinilo ovaj nastup nezaboravnim. Inače bend je sastavljen od bivših članova Groud Zero-a, Strive For More-a, Conviction-a, subotičke (R)evolucije itd. Bilo je i stejdždajvovanja i singalong deonica... Slika kakva treba da bude naslikana na hc punk priredbama, na svakom delu koncertnog ’’platna’’.

My Turn se sledeći penju na binu. Rado viđeni gosti u Srbiji, momci iz Grčke su oko 23h pokazali šta umeju, a umeju puno. Pored energije, koju imaju u nemerljivim količinama, i pristupa koji je onaj osnovni PMA, kao nasleđe 80-ih, ovaj bend ima i nešto što mnogim hc punk bendovima manjka u diskursu, a to je antifašistički stav. Ovaj stav su pokazali prilikom pauze između pesama kada su bili jasni i glasni povodom fašističkog balasta na hc punk sceni i uopšte. Za ovaj ’’govor’’ su dobili gromoglasan aplauz. Momci inače sviraju metalizirani novoškolski hardcore zvuk na tragu američkih bendova današnjice i 90-ih. 

Posle 30 minuta new school hc zvuka, binu “uzurpiraju” old school hardcore punkeri iz Engleske, The Stupids. Bend zbog kojih se u publici moglo videti puno hc punk veterana iz Srbije i inostranstva. Za one koji ne znaju, frontmen ovog kultnog hc punk benda, je Tommy (Stupid) Withers, koji je pored hardcore punka, majstor i drum’n’bass zanata, gde je u svojstvu DJ-a obišao čitavu planetu. U Stjupidsima se latio bubnja i vokala, i te hardcore večeri festivala udeli publici, koja se nalazila u totalnoj ekstazi, oko 40 minuta sirovog, brzog i energičnogoldschool hc punk zvuka. Sa prvim taktovima, prve pesme ’’Elephant Man’’, krenuo je pogo i opšte ludilo u publici. Zatim se ređaju hitovi ’’Heard it all’’, ’’Memory Burns’’ (gde je po meni najveća ludnica nastala), ’’Terrordome’’, ’’Hate Hate’’... Pesma za pesmom, hit za hitom. Nastup su ovi, sad već, vremešni pankeri završili pesmama sa ’’Peruvian Vacation’’ – ’’The Pit’’ i ’’Wipe Out’’. Pokazali šta znaju, ostavili ljude nasmejane i sa uspešnom misijom za leđima, napustili binu, pune Fabrike.

Sledeći bend su bili Doghouse. Ne treba o njima puno pričati. Svako ko je malo, ali vrlo malo, dublje zašao u hc ili punk priču i muziku, mora znati o kakvom je bendu reč. Bend koji je svoje uzore nalazio u američkih melodičnim punk rock bendovima, ali pre svega Descendents-ima, uspeo je da postane jedan od kultnih beogradskih i ex-yu punk rock bendova. Te večeri je dao omaž svim svojim prošli i sadašnjim hitovima. Tako da su se iz zvučnih kutija po Fabrici raspršile pesme ’’Better off this way’’, (trenutna verzija pesme) ’’Breaking’’, ’’As one’’, obrada The Cure-a ’’Love Song’’ itd. Publika je u par navrata zdušno i horski otpevala ove hitove. 

Doghouse su bili pretposlednji bend večeri, a za kraj poslastica večeri. Bend koji me je definitivno najviše oduševio i koji je ostavio najbolji utisak na mene, No Turning Back iz Holandije. Iako nisam preterani fan ovog zvuka, ovi momci su objasnili šta znače muzički termini hard core punk u društvenom kontekstu. Preumorni, što je i pevač napomenuo u par navrata, ostavili su utisak najenergičnijeg uragana na planeti. Dakle, ovo je jedan od onih bendova koji je u poslednijh 10 godina puno toga pozitivnog uradio i ostavio na hc punk sceni, i po meni, jedan od bendova čije se ime koristi kod deskripcije zvuka nekog drugog, novijeg, benda.Veče su započeli hitčinom ’’Destination Unknown’’, gde na studijskoj verziji gostuje Andrew iz Comeback Kid-a, pa zatim se išlo dalje sa ’’Can’t keep me down’’, ’’Take The World’’, ’’Rise Up’’, ’’Take your guilt’’... Još jedan prelep gest i dokaz da je hardcore više od muzike, su ponovo uputili novoškolski hardcore bendovi, tačnije, No Turning Back u ovom slučaju. Kaže pevač Martin da ’’nacističkom šljamu nije mesto na hardcore punk sceni’’, a publika, opet, burnim aplauzom pozdravlja ovu notornu činjenicu! Ovo ujedno beše i verbalni uvod u pesmu ’’In your maze’’, pa onda još par hita poput ’’True Love’’ i ’’Fight to survive’’. Htedoše Nizozemci da završe nastup, međutim jedan momak iz publike ih je podsetio na neko obećanje od ranije, pa su njemu za ljubav za kraj izveli ’’Bitter Forever’’, gde se taj isti dečko iz publike latio mikrofona i od pola pesme do kraja iste, odradio vokalne deonice. Fenomenalna završinica, fenomenalne festivalske večeri. Bez problema desetka organizaciji, bendovima i publici.


To Be Punk Festival – Drugi dan 6.6.2015

Novi Sad – SKC Fabrika

S’ obzirom na činjenicu da je prvo festivalsko veče pripalo hardcore sestri, nešto starijoj sestri punk je pripalo, po logici stvari, drugo, što je postalo i neka tradicija od ranije. Kao i prve festivalske večeri, i ovo je počelo pre zalaska sunca, tj. u 20:15.

Umesto najavljenih pankera Eksodus iz Zagreba, nastupili su CPR iz Novog Sada. Ovo je po svoj prilici, trenutno, najmlađi punk bend u Srbiji, a i šire, najverovatnije. Mališani sviraju klasični punk rock. Uzore po svoj prilici nalaze u srpskim punk bendovima, sudeći po obradi Džukela, i nešto starijih bazičnih punk rock bendova, poput Misfits-a (ponovo, sudeći po obradi). Autorske stvari su išle od klasičnih anti-protivnih punk tema (na momente i po malo konfuznih), do ljubavnih i onih o ljubavi (prema pivu, recimo). CPR, nažalost, nije gledalo puno ljudi. U Fabrici je bilo svega 20-ak ljudi.

Nakon CPR-a, na binu se penju Po Kratkom Postupku iz Beške. Momci svirajupunk rock sa garažnim finesama. Publika je polako krenula da dolazi, ali su i PKP imali svoje diehard fanove među njima, koji su im doneli dobru atmosferu u prostoru Fabrike. Ekipa je doslovno sve vreme, u svih pola sata nastupa, skakala i plesala pogo. Još od 2002. godine ova ekipa iz Beške svira i mislim da je ovakav zvuk mogao, čak i neposredno pred zvezde ove večeri. 

I onda, pošto su PKP otišli sa stejdža, na isti se penju, po meni najsvetlija zvezda tog punk večernjeg neba, Mašinko iz Zagreba. Kakav bend, kakav nastup, kakve pesme. Toliko pozitivne energije i najzdravije zabave je metastaziralo sa prvim udarcem bubnja, od prvog, do poslednjeg čoveka u tada, već punoj Fabrici. Mašinko je trenutno i jedan od najslušanijih bendova u Hrvatskoj, ali i šire. To govori i sama činjenica da ih na koncertima prati ekipa iz Kumroveca, Osijeka (...) koje je pevač Šulc i pozdravio sa bine u nekom trenutku. Hitovi su se ko u fliperu, od pesme, do pesme odbijali i leteli po prostoru. Išlo se od ’’Sude mi’’, ’’Erupcija sreće’’, ’’Oči pune suzavca’’, ’’Kad idemo van’’, pa do obrada Brkova (’’Cvjetalo je meni cveće’’) i Mikrofonije (’’Gotova stvar’’). Jedan fan iz publike je sve vreme duvao balončiće iz neke naprave, pa je i taj čin doneo novu notu ovoj veseloj ’’pesmi’’ koja se je trajala. Momci su se i na bini ludo zabavljali i zbijali šale, pa na kraju i menjali instrumente. Naravno, najpoznatiji i najveći hitovi su ostali za kraj, a to bejahu ’’Kako je Potjeh tražio rakiju’’, ’’Bumerang’’ i ’’Kada vjetar kaže stani’’. Moju omiljenu ’’Dolje na dnu’’ su takođe odsvirali, tako da je torta bila upriličena i trešnjom na vrhu. Definitivno najbolja zabava i pun pogodak organizacije. 

Pošto nas je Mašinko napustio, nastavilo se u maniru melodičnog panka, pa su domaći, novosadski, Shoplifters nastavili dalje. Bend koji je svojevrsna lektira novosadskog i srpskog melodičnog pank roka, sastavljen od članova koji su svoju muzičku karijeru gradili i po ostalim novosadskim bendovima poput Red Union-a, Bajonetsa, Mitisersa itd. Na tragu D.C. melodičnih hc/punk bendova i kasnijih Desendents-a, ovi momci u svojoj dugogodišnjoj karijeri iza sebe ostavljaju puno koncerata i nekoliko izdanja. Dosta ljudi se skupilo, što sa lokala, što iz drugih gradova i zemalja, da im pruži podršku. Momci su svirali oko pola sata, do 40 minuta i u pozitivnom duhu, napustili binu, da bi štafetu predali gostima iz Rusije. 

The Riots, su nam došli iz Moskve, sa nešto staro-novim, ali svakako interesantnim, soničnim vibracijama. Drugovi sviraju new wave, punk rock u smeru The Jam-a, sa subkulturnom pozadinom mods, odnosno revival mods subkulture. Našli su nezanemarljivu fan bazu u Novom Sadu, pa se po publici moglo videti, kako pored totalnog užitka koju pojedini fanovi apsorbuju, i tekstovi pesama se znaju i pevaju. Pored svojih, autorskih stvari, prelomila se i jedna obrada kroz gitare i bubanj Rajotsa, a to je, ni manje, ni više, bio punk rock klasik ’’London Calling’’ od The Clash-a. Tom pesmom su se, nakoh 40 minuta kvalitetnog zvuka ovih momaka iz Moskve, oprostili od isto tako zahvalne novosadske publike. 

I onda na binu izlaze The Vibrators, zvezde festivala i najstariji bend istog. Publika je popunila one praznine kojih je bilo po Fabrici i žurka je mogla da počne. Inače u sadašnjim Vibratorsima jedini originalni član je bubnjar Edi, ali to nije zaustavilo dobar provod i horsko pevanje hitova. Krenulo se sa ’’London girls’’, ’’Automatic lover’’ i ’’Troops of tomorrow’’, preko ’’Bad Times’’, do najvećeg hita ’’Baby, Baby’’ koji su bukvalno svi pevali u Fabrici, od najmlađih, do najstarijih pankera i pankerki. Uglavno su svirali pesme sa prva dva albuma, ’’Pure Mania’’ i ’’V2’’. Vremešni pankeri su se super snašli i potvrdili da i onaj bazični 77 punk rock zvuk, može da zabavi, i natera na ples, i udeli energetsku injekciju. Vratili su se i na bis i onda nas definitivno napustili, bar za ovu festivalsku večer. 

Poslednji bend ovogodišnjeg TBP festivala su bili puljani, Fak Of Bolan. Još jedan od ex-yu punk klasika. Kada se kaže pulski pank, prvo idu Kud Idijoti, pa onda, meni, Fak Of Bolan, a verujem da nisam jedini. Dakle, Pula street punk. Svirali su par novih, ali smo svi verno iščekivali stare dobre hitove. Pa je išlo tako sa ’’Pietas Julia’’, ’’Došli ste tačno u podne’’, ’’Pepsi-Nike generacija’’... Pošto je sat lagano otkucavao, bližio se fajront, počastili su nas ’’poslednjom’’ pesmom, himnom, ’’Ulica’’ (na muziku Cock Sparrer-a ’’England belongs to me’’) i da, umalo da zaboravim još jednu, po mom skromnom i subjektivnom mišljenju, himnu i to onu antifašističku ’’Neznani junaci’’ . Što se obrada tiče, tu su još bila i Gola Jaja (’’Pula ratuje’’), Defektno Efektni (’’D’’), koja je zaista bila poslednja pesma i 2 Minuta Mržnje – Terorizam, na kojoj je nastao pravi haos, jer su, jelte, 2MM novosadski bend, ali i jedan od prvih i najboljih oi bendova na prostoru bivše Jugoslavije.

Fak of bolan su zvanično zatvorili kapije ovogodišnjeg To Be Punk festivala. Moram pomenuti još da je na festivalu bio prisutan i fanzin pod istim imenom, Rebuild i AFANS distribucije oba dana (+ distribucije bendova) i naravno, tone i hektolitri pozitivne energije, zavisno od agregatnog stanja iste. Da sumiram i izvršim evaluaciju. Prvi dan desetka, drugi dan jaka osmica. Svaka čast organizaciji na trudu, publici na dizanju atmosfere, a benovima, što nam prave predobru muziku, zahvaljujući kojoj milionski auditorijumi sastavljeni od klinaca i matoraca, postaju jedno, makar u tih par sati koncerta i, konkretno, To Be Punk festivala. Do sledeće godine...!

Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva