Gde ste vile i čarobnjaci?
Helly Cherry
Koncert povodom meseca turizma u Nišu
Niš još jednom dokazuje svima da je prestonica dosade i nezainteresovanosti da podrži nešto novo i ugleda se na ostale „provincije“, na čijim se kulturnim programima može samo zavideti i rezervisati karta za bus kako bi se čuo neki dobar koncert ovog leta. Radi se o mesecu turizma koji organizuje Turistička organizacija grada u toku juna, a povod ovog teksta je koncert u okviru iste 6. juna u Dušanovoj.
Naime, za one koji ne znaju, ta ulica je nekada bila glavno korzo gde se noću znalo sjatiti sve urbano ovog grada u kafićima koji su tu radili, kao i po asfaltu. Sve se tu dešavalo. I koncerti i ljubavi i tuče i novi modni trendovi. Ali to je bilo nekad. Prvo što mi smeta je zašto imamo u sebi taj poriv da se stalno vraćamo unazad i uzdišemo za prošlim vremenima kad nam je kao bilo dobro. To kao lakše nego da izmislimo nešto novo, je l'? Ljudi koji su nekada tamo izlazili treba da se sa nostalgijom opet prošetaju tom ulicom i pogledaju neki sadržaj koji će im biti prezentovan, a mladi koji nemaju pojma o čemu se radi da vide isto neki sadržaj koji će ih privući.
Ne bih da sam mešorečka i da pričam o programu u celosti, a nije mi nešto gušt. Ono što mi je zapalo za oko i lično i profesionalno je: muzički program. Odmah da se ogradim, kritikovaću princip, ne bendove lično. Jer protiv njih zaista nemam ništa protiv. Naročito protiv Kerbera. Oni su naša institucija.
Ali, brate! Da li je Kerber i cover bend ono čime ovaj grad muzički može da se pohvali u mesecu turizma? Mislim, šta ja pričam, imamo Konstantina pa ga ne koristimo. Ali da ne dubim priču. Da se držim teme. Koliko smo se bunili za Bregovića i cela frka nastade za Novu godinu. Pa park Svetog Save isto preko leta. Evo i ova „manifestacija“. Ponavlja se opet ista priča. Sve institucije gradske. Nisomnija koja je šit od festivala, ne isplaćuje honorare niškim bendovima. Honorare u ukupnoj vrednosti trodnevnog kafanskog računa jednog gradskog političara. Mislim, ako jedan Aleksinac ima u kulturnom centru pare da finansira koncert Obojenog programa ili Kojota, onda o čemu pričamo. Ako pogledam šta sve preko leta drugi gradovi organizuju dođe mi da plačem. Od besa, ne od tuge. Zato što mi nećemo, ne znamo. I oni koji su u prilici da odlučuju o nekom višem dobru, kad dođe taj trenutak odluče dosadno. Namerno ne kažem pogrešno, jer ne mislim da greše. Samo su dosadni. Zato će neko da dođe da nas opet „provetri“ iz prestonice nekim mini festivalom ili tako nešto slično. I da komercijalno zadovolji neku potrebu publike jer ista postoji.
Za mene pojam turizma nije da izvedete jedno veče ljude da prošetaju nostalgično ulicom Cara Dušana, nego da organizujete program koji će nekog iz okolinih gradova da natera da zaprti put Niša, plati kartu, jede, spava u nekom hostelu, vozi se taksijem i tako dalje. Ostavi neke pare ovde. Kao što će vaši sugrađani to da urade za Arsenal Fest u Kragujevcu. Pogledajte kakav program je tamo. Love Fest Vrnjačka Banja. Ne znam, da ne tražim sad po fejsu, ovo mi prvo palo na pamet. Sami od sebe pravimo vašar i palanku. Sa nečim što je bilo, sa sklepanim programom, bez mnogo udubljivanja, kao što i radite sve drugo. A barem što se muzike tiče Niš ima mnogo toga dobrog da ponudi. Uz neke zanimljive goste, malo ulaganja, posvećenosti i stvarne želje da se ovaj grad promoviše na pravi način.
I samo da se zna na kraju, i meni je Niš u srcu. Više nego vama. Žao mi je samo što ovo ispade stvarno prepoznatljiva gradska atmosfera, kako ste napisali u najavi ovog koncerta. Na gradsku veliku žalost.
Olja Wagner
Niš još jednom dokazuje svima da je prestonica dosade i nezainteresovanosti da podrži nešto novo i ugleda se na ostale „provincije“, na čijim se kulturnim programima može samo zavideti i rezervisati karta za bus kako bi se čuo neki dobar koncert ovog leta. Radi se o mesecu turizma koji organizuje Turistička organizacija grada u toku juna, a povod ovog teksta je koncert u okviru iste 6. juna u Dušanovoj.
Naime, za one koji ne znaju, ta ulica je nekada bila glavno korzo gde se noću znalo sjatiti sve urbano ovog grada u kafićima koji su tu radili, kao i po asfaltu. Sve se tu dešavalo. I koncerti i ljubavi i tuče i novi modni trendovi. Ali to je bilo nekad. Prvo što mi smeta je zašto imamo u sebi taj poriv da se stalno vraćamo unazad i uzdišemo za prošlim vremenima kad nam je kao bilo dobro. To kao lakše nego da izmislimo nešto novo, je l'? Ljudi koji su nekada tamo izlazili treba da se sa nostalgijom opet prošetaju tom ulicom i pogledaju neki sadržaj koji će im biti prezentovan, a mladi koji nemaju pojma o čemu se radi da vide isto neki sadržaj koji će ih privući.
Ne bih da sam mešorečka i da pričam o programu u celosti, a nije mi nešto gušt. Ono što mi je zapalo za oko i lično i profesionalno je: muzički program. Odmah da se ogradim, kritikovaću princip, ne bendove lično. Jer protiv njih zaista nemam ništa protiv. Naročito protiv Kerbera. Oni su naša institucija.
Ali, brate! Da li je Kerber i cover bend ono čime ovaj grad muzički može da se pohvali u mesecu turizma? Mislim, šta ja pričam, imamo Konstantina pa ga ne koristimo. Ali da ne dubim priču. Da se držim teme. Koliko smo se bunili za Bregovića i cela frka nastade za Novu godinu. Pa park Svetog Save isto preko leta. Evo i ova „manifestacija“. Ponavlja se opet ista priča. Sve institucije gradske. Nisomnija koja je šit od festivala, ne isplaćuje honorare niškim bendovima. Honorare u ukupnoj vrednosti trodnevnog kafanskog računa jednog gradskog političara. Mislim, ako jedan Aleksinac ima u kulturnom centru pare da finansira koncert Obojenog programa ili Kojota, onda o čemu pričamo. Ako pogledam šta sve preko leta drugi gradovi organizuju dođe mi da plačem. Od besa, ne od tuge. Zato što mi nećemo, ne znamo. I oni koji su u prilici da odlučuju o nekom višem dobru, kad dođe taj trenutak odluče dosadno. Namerno ne kažem pogrešno, jer ne mislim da greše. Samo su dosadni. Zato će neko da dođe da nas opet „provetri“ iz prestonice nekim mini festivalom ili tako nešto slično. I da komercijalno zadovolji neku potrebu publike jer ista postoji.
Za mene pojam turizma nije da izvedete jedno veče ljude da prošetaju nostalgično ulicom Cara Dušana, nego da organizujete program koji će nekog iz okolinih gradova da natera da zaprti put Niša, plati kartu, jede, spava u nekom hostelu, vozi se taksijem i tako dalje. Ostavi neke pare ovde. Kao što će vaši sugrađani to da urade za Arsenal Fest u Kragujevcu. Pogledajte kakav program je tamo. Love Fest Vrnjačka Banja. Ne znam, da ne tražim sad po fejsu, ovo mi prvo palo na pamet. Sami od sebe pravimo vašar i palanku. Sa nečim što je bilo, sa sklepanim programom, bez mnogo udubljivanja, kao što i radite sve drugo. A barem što se muzike tiče Niš ima mnogo toga dobrog da ponudi. Uz neke zanimljive goste, malo ulaganja, posvećenosti i stvarne želje da se ovaj grad promoviše na pravi način.
I samo da se zna na kraju, i meni je Niš u srcu. Više nego vama. Žao mi je samo što ovo ispade stvarno prepoznatljiva gradska atmosfera, kako ste napisali u najavi ovog koncerta. Na gradsku veliku žalost.
Olja Wagner