Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Ponovo u gostima, Vrane Kamene



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Beogradski bend, Vrane Kamene nam je već bio gost i rešili smo da vidimo šta ima novo kod njih. Opisaćemo ih kao jak rok bend koji se bori svojim zvukom i sprema se da pokori termin zvan budućnost.


HC: Koliko toga se promenilo od prošlog intervju sa našim vebzinom?
Vrane Kamene:
Puno toga. Bend je prevalio interesantan deo puta i već stekao dosta ljudi koji ga svim srcem podržavaju i prate. Osim toga svakako smo bogatiji za priličan broj novih svirki koje su nam prešle preko prstiju i samim tim još više dodatnih  sjajnih iskustava koja smo stekli. U minulom periodu dosta smo naučili kako o ljudima i sceni tako i o sebi što je po meni zapravo i najbitnije ako iole imate nameru da vam  bend dobro funkcioniše i nadasve bude ozbiljan.

HC: Svirke su vam posećene i aktivne. Da li ste profilisali kako sami naglašavate „pažljive slušaoce“?
Vrane Kamene:
Verujem da jesmo jer sve je više ljudi koji se ne libe da priđu i otvoreno kažu da su prepoznali deo sebe ili svoga života u našim pesmama, a za mene je to najveća pohvala i ultimativna nagrada za ovo što radimo. Uostalom ne treba previše razvlačiti priču, dovoljno je samo doći na svirku i uhvatiti im taj pogled u očima,osetiti to jedinstvo prisutnih  i biće ti potpuno jasno sve. Mi smo jedna velika porodica, jedan totem, jedno pleme.

HC: U vašim pesmama se oseti snažan rok zvuk. Ko vas je više/ jače inspirisao? Strani izvođači ili dobri stari Ex Yu?
Vrane kamene:
Podjednako i Ex Yu i strana scena ali na prvom mestu domaći izvođači s obzirom da smo rođeni tu gde jesmo i to je naprosto činjenica. Ja sam im svakako beskrajno zahvalan na tome. Inače da odmah raščistim nismo rasli na Belom Dugmetu i sličnim produktima nalik njima i aposlutno nas ne fascinira taj trip. Naravno s vremenom iliti na vreme ako mogu tako da se izrazim strani izvođači su svakako uzeli sasvim dovoljno učešća u kreiranju našeg sadašnjeg zvuka, a moguće i primat u nekom budućem zvuku Vrana Kamenih. Na ličnom planu ja samo mogu da kažem da smo sad već učvrstili svoj stil  ili bolje reći izdefinisali tu baštinu koji smo gajili od samog početka savršeno svesno je preuzevši od pojedinih genijalnih stvaralaca sa ovih prostora na staranje. Ne vidim razlog zašto ne bismo nastavili gajiti taj izvorni sirov garažni rok zvuk i tu je za nas kraj ikakve dalje polemike. Ljudi sa ovih prostora itekako imaju s čim,a  i s kim da se ponose po pitanju muzike. Gledamo mnoge  kako  se foliraju  kako su im neki bendovi odavde tobože bez veze i kako im je loš trip da navodno budu kopije tih, a ovamo im je sasvim sjajno da budu očajne kopije nekih američkih, engleskih i šta ti ja znam već kojih bendova. Meni lično je to smešno ali mi je još smešnije kad gledam tribute ili cover bend koji pobrka lončiće i stvarno se uživi u trip da su pesme koje izvode uistinu njihove. Ako je nekom krajnji domet da sebe ostvari kao copy-paste nekog  stranog izvođača šta mogu osim da slegnem ramenima i nasmejem se. Realno našu današnju  novu rok scenu  jedino mogu spasiti AUTORSKI  bendovi  i tu je kraj priče, a sve ostalo su čiste iluzije.

HC: Kada možemo očekivati album i šta nas na njemu čeka?
Vrane Kamene:
Eto i taj već duže vremena najavljivani album napokon bi trebao ugledati svetlost dana. Istina, trebao  je  izaći dosta ranije ali smo odlučili sačekati iz minimum tri razloga. Prvi je taj da nismo hipsterska deca čiji su roditelji puni novca te nas je to zapravo najviše i sprečavalo da brzo snimimo željene numere. Uporedo s time stalno su nam iskakale neke akcije i svirke i nikako nismo mogli uklopiti dovoljno vremena s obzirom da je to jako ozbiljan rad, a ne samo sjajno provedeno vreme po pitanju energije i stvaralaštva.  Drugi razlog je takođe jako bitan i odnosio se na izdavače. Svi znamo kakva je situacija u domaćem rock and roll-u i  koliko je danas teško mladim bendovima da uopšte izbore svoj put od prve probe do albuma. Bilo je naprosto potrebno vremena i sredstava da se sve kockice napokon poklope i sada smo na pragu ostvarenja da album postane stvarnost. Sada već imamo par zainteresovanih izdavača i puno je lakše tako da ćemo jako brzo videti konkretno koje su najbolje ponude, a svakako imamo i rezervnih solucija. Treći razlog, a po meni zapravo i najbitniji, je taj da nikako nismo želeli sitničariti na albumu sa bilo koje, a posebno naše kreativne strane. Naime, želeli smo ljudima pružiti što je više moguće pesama i sve to je moralo naravno biti upakovano i u što kvalitetniji zvuk, a to svakako iziskuje prilično vremena. Mislim da bi bilo jako nepravedno od nas da smo to učinili samo reda radi, a ovako će na albumu biti 10 numera plus jedna bonus što je za današnje vreme u kome prevashodno vladaju singlovi, sasvim korektno. Album je u završnoj fazi miksanja i zvaće se „Svih ovih godina“ budući da je dobio naziv po jednoj našoj istoimenoj numeri koja će se naći na njemu, a biće dostupan zainteresovanima za nekih mesec dana najduže.

HC: Koji su dalji planovi za budućnost?
Vrane Kamene:
Predviđanje je loš putokaz za putnike na duge staze  tako da ume biti prilično nezahvalno  gledati previše napred jer ovaj put je pun krivina, uspona i padova. Nama je zapravo najbitniji ovaj trenutak u kom se nalazimo, ovde i sada jer upravo to što nas zanima. Od naših akcija u ovom trenu zavisi i ta budućnost. Jedino izvesno je samo to da idemo do kraja i ostaje nadanje da će nas što veći broj duša pratiti na našem putu.

HC: Da li se neke pesme izdvajaju na vašim nastupima kao favoriti publike?
Vrane Kamene:
Pa svakako su tu „Pet minuta pažnje“, “Svih ovih godina“, “Idemo do kraja, “Oslobodi se“ i zaista ne bih preterivao ako kažem da ima još dobrih pesama koje su ljudi odlično prihvatili. Sve zavisi u kojoj pesmi neko pronađe sebe. Sjajno je što imamo i više nego pozitivnu reakciju od publike, a posebno uživo što se već uveliko da videti na svirkama.

HC: Razmišljate li nekada o karijeri preko „grane“ pošto ste već Vrane?
Vrane Kamene:
Naravno, a ko ne razmišlja? Za sada ima ljudi od preko  iz sveta muzike koji su nam prišli i prate naš rad. Nije tajna da smo već ostvarili neke kontakte sa strancima i svakako ćemo se u neko dogledno vreme pozabaviti time. Iskreno, mi smo za sada  najviše skoncentrisani na ovaj region ovde budući da radimo na maternjem jeziku, ali nam engleski svakako ne predstavalja nikakav problem. Već smo učestvovali na nekim kompilacijama, a i takmičenjima  preko, snimivši numere za te potrebe i imamo i više nego pozitivne reakcije, a i ostvarene rezultate.

HC: Gde još niste nastupali, a želeli biste?
Vrane Kamene:
Svud gde još nismo, a da se mogu se steći korektni uslovi sa organizatorima. Mi nismo bend koji će svirati za dva piva i to nećemo nikada ni biti. Ko smatra da bend makar na neki način ne treba biti plaćen i putni troškovi pokriveni nek uzme akustičnu  gitaru u ruke da sam zabavlja ljude i nek prekine da kmeči da su bendovi nezainteresovani. O budalama koje su spremne same da plate samo da bi negde svirali ne želim čak ni pričati. Čast izuzecima naravno jer ima ih na obe strane. Ne gajimo nikakve iluzije i nismo nerealni niti imamo neko prenadrkano  mišljenje o sebi, i ako postoji  obostrani  respekt svakako je moguć i dogovor. Lično smatram da nije problem nedostatak festivala i mesta za svirke već samo odnos nekih ljudi spram današnjih bendova i samih bendova spram samih sebe no to je već njihova lična stvar u koju ne želim ulaziti. Vrane su tu i otvorene su za svaki vid obostrane saradnje s ciljem da svima bude sjajno i da pružimo potpuno sebe na svakoj svirci ma gde ona bila.

HC: Šta vas motiviše da nastavite dalje? Mnogi su na ovom put pali.
Vrane Kamene:
Za mrvu milosti tuđe, za gram ljubavi, znam. Motiviše nas ono što nas je u samom startu pokrenulo, a to je da dobra muzika pobedi loše ljude i da vratimo zdrav zvuk u umove i srca ljudi. Mi svakako nećemo nestati i idemo do kraja svidelo se to nekom ili ne jer na kraju krajeva ljudi se pitaju, a ne pojedinci. Naše snage jačaju sa svakim novim danom i to nam je najbolji pokazatelj da smo na dobrom putu u svom naumu. Mi pokušavamo na što prostiji način preneti poruku do svakog ko je ume i želi čuti. Gajimo zvuk koji je od određenih struktura već duže vreme namenski gušen i gledamo na njega kao na nešto što treba po svaku cenu odnegovati i ne dopustiti da utihne i nestane u vremenima kojekakvih gluposti, hipsteraja i šunda.

HC: Sve više mladih bendova se vraća merchu. Kako vi gledate na takav vid reklame?
Vrane kamene:
Totalno podržavamo to što rade jer svaki bend to treba i da čini. Krucijalno je da ljudi shvate da kupovinom majice, bedža ili bilo kakvog drugog merch-a direktno pomažu svom omiljenom bendu da opstane. Uostalom i sami uskoro izbacujemo sopstveni merch jer to jeste jedan od načina ne samo da damo priliku ljudima da otvoreno istupe sa svojim stavom već i da uzmu direktnog učešća u radu samog benda. Na taj način  oni zaista pomažu da opstanemo u ovim sumanutim vremenima po domaći rock and roll. Iskoristiću ovo pitanje da se obratim samim ljudima i sjajno je što si ga postavila. Naime, najbitnije je da ljudi shvate da novac od mercha-a ne ide na nikakvo zezanje već da ga većina bendova zapravo ulaže u nova snimanja i projekte. To što mnogi  recimo traže majice za džabe ili svakodnevno besplatno skidaju albume te dolaze sa onom čuvenom „Jel’mogu na spisak“  svakako ih ne čini velikim rokerima već jebanim lenjivcima koji bi pre dali pare za hamburger i neku glupost, a potom seli za komp da drže lekcije o spasenju scene. Takvim ponašanjem direktno sami rušite svoje priče, principe i sav taj rock and roll o kome tako zdušno kenjate na svakom koraku. Ako vas je blam da podržite lokalni bend ili to i ne želite onda ste najblaže rečeno licemeri i kad se dovučete na svirku ijednog benda. Dragi ljudi, da li uopšte nakon takvog stava i razmišljanja imate prava ikom reći  išta i kukati kako nam je scena ništa i kako se većina dobrih bendova svakodnevno gasi? Vi itekako imate tu moć da promenite sadašnju situaciju na bolje samo je pitanje da li će lokalni ćevabdžija  Žika prosperirati ili bend koji volite ili pak rock klub u koji vas mrzi da odete na svirku. Jedno je sigurno. Kad za godinu dana budete videli ispred ćevabdžinice, Žikin novi mercedes, a iz njega tutnji Sinan, a dečko il’devojka vam to isto veče kaže da se klub zatvorio, a bend koji gotivite raspao i utihnuo, možda vam se eventualno i upale lampice. Mislite o tome ljudi, trgnite se  jer mi postojimo zbog vas ali i vi takođe postojite zbog nas. Jedni bez drugih nikud’ nećemo stići verujte mi. Ogroman broj ljudi u bendovima nisu buržujska deca i mi nemamo kojekakve Saše Popoviće i ružičaste mašinerije koje nas guraju već sve ovo što dajemo dajemo bukvalno iz sopstvenog džepa da bi ste upravo vi mogli biti ono što danas i jeste. Zapitajte se i da li prosečni šaban i šabanka izbegavaju da dođu na koncert kojekakvih Ceca, Stoji i njima sličnih moralnih nakaza i kupe njihovu majicu, album ili sl? Vrlo brzo ćete shvatiti zašto nam je muzika tu gde danas i jeste.

HC: Poruka za čitaoce Helly Cherry-a?
Vrane Kamene:
Ovo zaista jesu vremena kad možemo skupa svi promeniti sve i zaista učiniti da stanje u našoj muzici bude bolje. Vrane kamene se trude i upiru na svoj način da daju direktan  doprinos tome i da autorska rok muzika opstane i pobedi ružičastu glupost ali to svakako ne možemo bez vas. Stoga vi koji ovo čitate ostanite i dalje slobodnog uma, čistog srca. Slušaj dobro-slušaj jako!

GRA!

Sa Aleksandrom Pejčićem razgovarala Tamara Maksimović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva