Therapy? - Disquiet
Helly Cherry
U karijeri koja traje preko dvadesetpet godina Therapy? svojim četrnaestim albumom kao da su uspeli da resetuju svoju karijeru. Najavljen kao svojevrstan nastavak čuvenog ’Troublegum’ (iz 1994). ’Disquiet’ je prijatno osvežanje posle niza teških i kompleksnih, pomalo haotičnih izdanja koje su Therapy? objavljivali u protekloj deceniji.
Značaj koji Therapy? imaju na rock sceni je prevelik, od njih ste mogli da naučite kako napraviti hit ali i kako totalno zabrljati album. Druga sredina devedestih je bilo vreme njihovog komercijalnog uspeha ali publika posle Kurt Cobain-ove smrti nije bila raspoložena za punk, rock, metal kombinaciju koju oni sviraju. ’Troublegum’ je važan u istoj meri kao i ’Nevermind’. To je album koji ne bledi. Dokaz tome su bili koncerti povodom dvadeset godina od objavljivanje kada se i rodila ideja da sledeći Therapy? album bude inspirisan likovima i pričama koje su bile tema tih pesama. ’Disquiet’ nije kopija i samo na momente muzički podseća na ’Troublegum’.
Prvi singl i prva na albumu, „Still Hurts“ vas vraća u 1994. Neodoljivo podseća na „Knives“ (koja je otvorila ’Troublegum’). Klasičan Therapy?: brz ritam, snažni rifovi, kratka solaža...
’Disquiet’ na dalje ipak ide u drugačijem smeru. „Tides“ je mnogo laganija i jednostavna, čak je i pevanje drugačije sa refrenom koji se ponavlja više puta nego što je to potrebno. Još sporije nastavljaju sa „Good News Is No News“ koja je prava pop rock numera, predvidljiva sa odvratnim refrenom ali sa možda najoriginalnijom solažom, ikada! Sa „Fall Behind“ je povratak u nešto teže rifove, ne preterano. „Idiot Cousin“ je možda i jedina koja bi se savršeno uklopila sa pesmama koje su objavili ’94. „Helpless Still Lost“ zvuči previše poznato, ne kao kopija neke numere već je samo rađena po šablonu koji su Therapy? Iskoristili previše puta.“ Insecurity“ idejno jeste iskopiran „Isolation“ (Joy Division obrada) možda im je to i bila namera? „Vulgar Display of Powder“ je klasičan Therapy? kakav volimo, kakav očekujemo! Zanimljiva je i „Words Fail Me“, pomalo uvrnuta, ništa novo u njihovom repertoaru ali se ovde baš lepo uklopila sa ostalim pesmama. Pred kraj odličan energični punk-rock „Torment Sorrow Misery Strife“. Sedam minuta spore „Deathstimate“, poslednje numere, je definitivno najlošiji deo ovog albuma.
Činjenica je da Therapy? odavno nisu bili ovako kompaktni ali i melodični. Po zvuku možda nije baš ’Troublegum’ nastavak, muzički dosta bliže ’Semi-Detached’ (1998)albumu. ’Disquiet’ je iznenađujuće blag i miran u odnosu na neke prošle. Ako vam je ’Troublegum’ jedan od omiljen albuma svih vremena primetićete i na ovom novom sitne delove, ideje koje su možda i preslikane sa starih i implementirane u nove pesme. To nije izrabljivanje stare slave već je više kao posveta tom vremenu i nama koji smo odrasli na toj ploči, zapravo kaseti.
Mike Stankovich
Značaj koji Therapy? imaju na rock sceni je prevelik, od njih ste mogli da naučite kako napraviti hit ali i kako totalno zabrljati album. Druga sredina devedestih je bilo vreme njihovog komercijalnog uspeha ali publika posle Kurt Cobain-ove smrti nije bila raspoložena za punk, rock, metal kombinaciju koju oni sviraju. ’Troublegum’ je važan u istoj meri kao i ’Nevermind’. To je album koji ne bledi. Dokaz tome su bili koncerti povodom dvadeset godina od objavljivanje kada se i rodila ideja da sledeći Therapy? album bude inspirisan likovima i pričama koje su bile tema tih pesama. ’Disquiet’ nije kopija i samo na momente muzički podseća na ’Troublegum’.
Prvi singl i prva na albumu, „Still Hurts“ vas vraća u 1994. Neodoljivo podseća na „Knives“ (koja je otvorila ’Troublegum’). Klasičan Therapy?: brz ritam, snažni rifovi, kratka solaža...
’Disquiet’ na dalje ipak ide u drugačijem smeru. „Tides“ je mnogo laganija i jednostavna, čak je i pevanje drugačije sa refrenom koji se ponavlja više puta nego što je to potrebno. Još sporije nastavljaju sa „Good News Is No News“ koja je prava pop rock numera, predvidljiva sa odvratnim refrenom ali sa možda najoriginalnijom solažom, ikada! Sa „Fall Behind“ je povratak u nešto teže rifove, ne preterano. „Idiot Cousin“ je možda i jedina koja bi se savršeno uklopila sa pesmama koje su objavili ’94. „Helpless Still Lost“ zvuči previše poznato, ne kao kopija neke numere već je samo rađena po šablonu koji su Therapy? Iskoristili previše puta.“ Insecurity“ idejno jeste iskopiran „Isolation“ (Joy Division obrada) možda im je to i bila namera? „Vulgar Display of Powder“ je klasičan Therapy? kakav volimo, kakav očekujemo! Zanimljiva je i „Words Fail Me“, pomalo uvrnuta, ništa novo u njihovom repertoaru ali se ovde baš lepo uklopila sa ostalim pesmama. Pred kraj odličan energični punk-rock „Torment Sorrow Misery Strife“. Sedam minuta spore „Deathstimate“, poslednje numere, je definitivno najlošiji deo ovog albuma.
Činjenica je da Therapy? odavno nisu bili ovako kompaktni ali i melodični. Po zvuku možda nije baš ’Troublegum’ nastavak, muzički dosta bliže ’Semi-Detached’ (1998)albumu. ’Disquiet’ je iznenađujuće blag i miran u odnosu na neke prošle. Ako vam je ’Troublegum’ jedan od omiljen albuma svih vremena primetićete i na ovom novom sitne delove, ideje koje su možda i preslikane sa starih i implementirane u nove pesme. To nije izrabljivanje stare slave već je više kao posveta tom vremenu i nama koji smo odrasli na toj ploči, zapravo kaseti.
Mike Stankovich