Početak nedelje u Kruševcu obeležila je prava poslastica za punk rock sladokusce. Reč je o nastupu bendova Lunch iz Marseja, Replicunts iz Beograda i Progres iz Kraljeva održanom 23. februara u klubu Zamajac. 


Iako je u publici (uključujući i moju malenkost) bilo i onih (pomalo) skeptičnih, u vezi nastupa kraljevačkog Progresa koji se prvi našao na bini, njihova izvedba ove večeri opovrgla je svaku tvrdnju da njihova svirka i neće biti neka velika stvar. Zašto? Zato što me nisu osvojili na ono prvo slušanje, ali sam shvatila da im nisam ni dala šansu, i da se nisam dovoljno posvetila bendu. Kako sam propustila njihove početke (još devdesetih), ovo je bila prilika da ih prvi put čujem uživo.

Početni utisak tj stav koji sam imala pre koncerta je već na samom početku bio poljuljan upravo zbog činjenice da zvuk koji neguju i dalje dolazi iz jugoslovenskog punk zvuka, uz ska uplive. Progres budi ona osećanja koja ste imali dok ste slušali recimo Paraf, Termite, pa i Petar i Zli Vuci, možda i neke prve radove Prljavog Kazališta (Neka te ništa ne brine) i slične stvari. Pored starih stvari Progres su izveli i stvar nešto novijeg datuma “Stvarnost”, a imali smo prilike da čujemo i intresantu numeru “Direktor” i još nekolicinu pesama koje su izazvale blaga pomeranja u publici koja je na početku bila više statična, a tako je nekako bilo i na bini. Članovi benda ostali su svako na svom mestu i nije bilo neke veće interakcije sa publikom,  pa je to možda jedina stvar koja je nedostajala tokom njihovog dela svirke.
“Odlično je bilo, klub je super  i ljudi su super. Ja sam pre jedno dve godine gledao Cepene Ćunke u ovom klubu, tako da mi je poznat.”- o nastupu za Helly Cherry rekao je gitarista i pevač Goran Stanisavljević.
Po svemu sudeći  sada je pravo vreme da se neki od bendova koji su bili aktivni još devedestih vrate na scenu, a isto je učinila i ekipa iz Kraljeva koja nakon određene pauze od prošle godine ponovo nastupa.
“Mi smo imali dosta problema sa bubnjarima, promenili smo sigurno njih desetoricu. Najveći problem nam je bio oko 2007. kada smo spremili stvari za drugi album, pošto smo objavili jedan album 2000. “Podigni glas”. Bubnjar nam je tada završio fakultet i zaposlio se kao veterinar i otišao. Jednostavno nismo mogli da nađemo tako brzo bubnjara. Pored toga, tu su bili i neki porodični problemi, već smo bili stari i tako da smo zapostavili svirku. Prošle godine na leto, u junu, jedan naš stari drug koji je nekada davno svirao sa nama i naš trenutni bubnjar nabavio je neki bubanj i počeli smo malo da se zezamo, onda je to preraslo u nešto ozbiljnije i tada smo počeli opet sa radom. Otvorile su se i neke nove svirke, a krenuli smo da radimo i drugi album. Snimili smo dve pesme u Kragujevcu u Češnjaku kod Vuje “Ti” i “Stvarnost”. Nadamo se da ćemo uspeti da drugi album objavimo u toku ove godine. “- na temu njihovog prekida u radu i novom albumu nastavlja Goran.
Progres će se tokom aprila naći i na jednoj od beogradksih bina i tom prilikom nastupiće na festivalu Živana Pujića “Provincija udara III”. 
“Moguće je da će biti i nekog spota. Uglavnom, sada nam je prioritet da završimo album zato što smo baš napravili veliku pauzu. Od prvog albuma je prošlo već petaest godina.” 
Kako je Goran u nastavku istakao vremena kada su počinjali bila su zlatana za rokenrol. “Zlatna za nas za uopšte celu rokenrol scenu u Srbiji, ali lepo je čuti i ove mlade bendove i  kvalitetne. Iz našeg iskustva bitna je samo upornosti i ta ljubav prema muzici.”


Upravo pomenutu ljubav prema muzici gaje i momci iz sastava Lunch, koji su se nakon Progresa našli na bini. Nastup su otpočeli pozivom publici da im se približe, i to na srpskom, dok su se tokom večeri u još nekoliko navrata obraćali publici na našem jeziku. Ali nećemo ih pamtiti samo po tome već i po naletu energije. Pevač je sve vreme pod nekim naletom energije, non stop je u pokretu, a nekoliko puta se našao i u publici nastojeći da ih pokrene da još jednom ulete u šutku. Iako pevaju na francuskom, kao da to nikom nije bilo bitno, pa je i meni taj detalj ove večeri bio potpuno nevažan. Tokom svog prvog nastupa pred kruševačkom publikom izveli su i “Appuie là où ça fait mal”, “Tes Blessures, tes cicatrices”, “Mon sac de sel” i druge.


“Mislim da su ljudi iz Srbije uopšte luda publika, pozitivna luda publika. Mi ne moramo da budemo poznati da bismo svirali ovde. Nije kao u Francuskoj, zato što tamo imamo istu (stalnu) publiku. Tamo je publika luda kao ovde samo kada svira neki poznati bend, ali dobro je biti u Srbiji i u Kruševcu i nastup je bio odličan.”- naveo je pevač i gitarista sastava Lunch - Will. 


Onda su na red došle i devojke iz benda Replicunts, a u publici - muk. Ista ta publika koja je tokom izvođenja Marsejskog Luncha bila u prvim redovima odjednom se povukla korak nazad verovatno pomao iznenađea "all girl" postavom koja je, priznaćete, danas retkost. Naravno, to nije potrajalo dugo i ubrzo su se mnogi vratili tik do bine. Moja očekivanja su bila u potpunosti ispunjena, te sam uživala u dobroj dozi punk rocka koje su nam devoje isporučile. Replicunts su uspele da razbiju i po neku predrasudu ne samo dobrim odnosom već i komunikacijom sa publikom.
“Mislim da se ljudi nisu uplašili od nas, već jednostavno nisu znali naše pesme, ne znam zašto bi se uplašili”- o prvobitnoj reakciji publike govori bubnjarka Replicunts-a Sanja, a Katarina (gitaristkinja i vokal) dodaje: “Mada ima istine u tome, gledali su nas onako čudno.”


Kako je Barbara (bas gitaristkinja i vokal) u nastavku istakla dešava im se često da se susretnu sa ovom vrstom predrasuda, te i da im nakon svirke prilaze i govore “super, svirate kao muškarci”. 
“Mislim, kao... hvala,... trudimo se. Možda na početku ljudi svašta nešto imaju u glavi, ali posle toga smo mi bend kao i svaki drugi, i ja mislim da zaborave da smo žene. Prosto kome se sviđa on će skakati, kome se ne sviđa neće i ok.”
U nastavku devojke su pričale i o njihovoj prvoj turneji, o tome zašto bendovi iz Srbije retko odlaze na iste, ali i otkrile kako to izgleda kada naziv njihovog benda prevedu Rumuni. O svemu tome i još po nečemu čitajte narednih dana u inervjuu a u nastavku pogledajte još fotografija.


txt: Ivana Grujić
foto: Aleksandar Ristić