Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

“Važno je da nađeš pravi način borbe” - Blues Rezervata



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Da li u većim gradovima postoji doza “dikriminacije” prema manjim sredinama i zašto je ponekad bendovima iz manjih gradova lakše da svirku zakažu u inostranstvu, nego u Beogradu, pričali smo sa Vladicom Radojevićem, frontmenom i gitaristom sastava Blues Rezervata nakon nastupa održanog u Kruševcu, 6. decembra. Nakon jedanaest godina postojanja, Vladica nam je ovom prilikom otkrio i šta bi to, kada bi mogli, sada uradili drugačije. 


HC:  Najavljujući večerašnji koncert napomenuli ste da će ovo biti jedna od prilika da vas sugrađani čuju uživo i da nakon toga planirate malu pauzu, što se kruševačkih live nastupa tiče.
Vladica: Pa, malo nas je sve ovo iznenadilo. Nešto se očigledno menja. Očekivali smo nešto potpuno drugačije. Na nekim prethodnim svirkama ljudi su bili potpuno mrtvi. Atmosfera je bila takva. Sada se nešto očigledno mnogo promenilo, tako da ko zna. Ali, to je više bio neki moj stav, neka moja razočaranost i nekim drugim stvarima. Nije nemoguće da sviramo, ali u svakom slučaju ćemo napraviti malu pauzu, jer uveliko radimo na drugom albumu za koji imamo već izdavača. To su zapravo dobre prilike koje nam je stvori prvi album. Radimo na tome, instalirali smo studio, uveliko vežbamo i jedna pesma će se sigurno pojaviti do nove godine.

HC:  Prvi zvanični album Bluesa Rezervata pojavio se tokom predhodne godine. Međutim i pre toga je bilo nekih izdanja, ali ona nikada zvanično nisu objavljena, kao što je slučaj sa albumom “Naftne Platforme”?
Vladica:
Iz ove perspektive  to je više bio neki demo snimak, jer su uslovi za snimanje bili drugačiji. Mi to, u onom trenutku, nismo mogli da odradimo ni približno onako kako smo želeli. Imali smo jednostavno premalo vremena i to sad, u ovom trenutku smatramo nekim demo snimkom. Pre toga smo imali još jedan demo snimak. Nismo se tada ovako zvali, ali taj snimak nam je otvorio neka vrata za prvu svirku koju smo imali 2003. godine u Zenici. Onda, 2006. smo snimili taj materijal, ali tada nije bilo nikakvog odziva. Jako je bilo teško i svirati i menjalo se puno toga u izdavaštvu. U to vreme su se još uvek štampali diskovi u hiljadu primeraka  i odjednom toga nije bilo. Niko to nije kupovao zbog interneta. Mi smo jednostavno to snimili, odsvirali nekoliko svirki i stali. Ali, ni u jednom trenutku nismo prestali da sviramo, nadajući se da će se nešto dogoditi. Nakon toga smo ovde, 2012. godine na Ajde festu upoznali Zdenka Franjića i on je rekao “izdaću vam to bez problema”. Mi smo izdali taj album i tada se sve preokrenulo u svakom smislu.

HC: U pitanju je album “Kamen, Duša, Žica” i isti je nedavno reizdala izdavačka kuća TimeBomb records. Kako je došlo do toga?
Vladica:
Na neki način Zdenko nam je za to otvorio put. Preko njega i nekih drugih ljuid smo upozali osobu, tačnije nekog ko je povukao sve konce. U pitanju je osoba koja je odvela Goribor u London, znači oni su svoje svirke u Velikoj Britaniji svirali posredstvom te osobe. Ona želi da ostane anonimna. U svakom slučaju ona je stupila u kontakt sa nama. Ona nas je mnogo pomogla u svakom smislu. Čula je naš rad i rekla to je to, ja želim takav bend, želim da radim sa vama i mi smo rekli nema problema. Onda smo nekako zajedno došli do toga da se ta izdavačka kuća zove TimeBomb records. Nedavno smo izdali Cd Evokers-a, hrvatskog benda, koji je baš dobro prihvaćen i radimo dalje. TimeBomb poziva sve bendove sličnog usmerenja , jer zapravo želi da na neki nači okupi bendove koji sviraju ovu vrstu muzike. Preferiramo takav zvuk, ali bilo koji alternativni žanr dolazi u obzir. Ljudi možda ne mogu tako lako da sviraju u Beogradu, mislim na ljude iz Kruševca, Valjeva ili ne znam odakle, ali možda mogu u Londonu. Neka se jave svakako na TimeBomb adresu. 
HC: Bend postoji od 2003. godine, pa kako sada, sa ove vremenske distance vama to izgleda? Tačnije, da li biste nešto menjali, nešto radili više ili, pak, manje?
Vladica:
Ono što je kod ovog benda jako bitno, to je da smo nas trojica zajedno već skoro petnaest godina. Nikada nismo svirali u nekim drugim bendovima, zajedno smo rasli, zajedno smo stasavali. Možda, kada bih nešto mogao da promenim, to bi bilo to da smo malo više nastupali. Mogli smo, ali nismo hteli, jer smo stvarno imali neke standard od početka i nismo hteli da sviramo baš po svaku cenu. Ali sa druge strane mi non-stop učimo i stalno napredujemo i to je možda najveći kvalitet ovog benda. Naš novi album će sigurno biti mnogo bolji od prvog i to ne samo u produkcijskom smislu, nego što se i pesama tiče. Kažem, mnogo smo naučili, jer se mnogo toga promenilo, a neke stvari nam baš i nisu išle u prilog. Inače, to moram opet da naglasim, bendu koji je iz unutrašnjosti je veoma teško da nastupa, jer na sceni vladaju neki nepotistički odnosi. 
HC:  I pored toga što iza sebe imate i album i spotove postoji ta , uslovno rečeno, diskriminacija prema bendovima koji dolaze iz manjih sredina, manjih gradova?
Vladica: 
Apsolutno. To se vidi, to se oseća u bilo kom kontaktu. Mi nemamo predrasuda prema bilo kome, ali jednostavno, bilo koji naš pokušaj je bio nemoguć iz razloga što se tačno zna ko gde svira i to je to. Ali, ono što je važno, mi smo shvatili da sa tim ne treba čovek da ima bilo kakav problem. Ima još mesta na kojima može da se svira i mi ćemo to tek pokazati. Vreme je svemu najbolji sudija.

HC:  U intervjuu, koji si dao za portal Remix Press navodiš da Kruševac zapravo nema muzičku scenu, odnosno  da ne postoji veliki broj bendova iz ovog grada koji su trenutno aktivni. Ipak, kako stvari stoje po pitanju međusobne saradnje. Da li bendovi sarađuju i da li postoji takav vid podrške?
Vladica:
  Saradnja svakako postoji. Nama je album snimao Zoran iz grupe ZAA. Sa većinom se poznajemo i uglavnom smo sa svima u dobrim odnosima. Uvek smo spremni da pomognemo. Ono što je dobro je to da su nove generacije takve da su otvorenije za saradnju, a i oni stariji su se promenili. Nema više te zatvorenosti kao što je bilo ranije. To je ono što je dobro. Nije dobro to da je publike sve manje i da se raslojila. Pre je svako dolazio na svirke i nije bio problem ni da se plati ulaz, a sad se to  promenilo. Prosto, vreme menja mnoge stvari, sa jedne strane je dobro, sa jedne nije. Kruševac, ja sam rekao da možda nema scenu, ali oni koj i sviraju su baš dobri i stvarno se trude da to rade profesionalno. Stvarno vidim napredak u svemu. U produciji, u pesmama, u pristupu svirkama, tako da sa te strane nema šta da se kaže. U svakom slučaju, ko dođe u Kš na neku svirku imaće šta da čuje.

HC:  Dokaz je upravo ovo što smo imali večeras. Bilo je puno energije, ljudi su igrali.
Vladica: 
Da, da, fenomenalno veče. Ovo je jedan od boljih nastupa koje smo imali u Kruševcu. Drago mi je da smo večeras imali jedan bend koji je nama sličan. To nama mnogo znači i onda se skupi ekipa koja to može da razume. Obično sviraju dva različita benda i onda se ljudi podvoje. Jedni su za jedan bend, drugi za drugi, a večeras je sve bilo kako treba.


HC:  Pomenuo si da spremate novi materijal, možeš li nam u ovom trenutku otkriti nešto više o novom albumu?
Vladica:
Mi smo instalirali studio, iako još uvek nismo odlučili kako će se zvati. Ovo će biti prvi snimak u ovom studiju, prva stvar koju radimo, ali smo dosta dobro ovladali time. Nemanja, naš bubnjar je zadužen za produkciju, on to poznaje, zna kako da postavi instrumente da sve to zvuči kako treba. Uradili smo probni snimak i spremni smo za snimanje albuma. Radimo sami. Takva je situacija sad i u svetu da bendovi uglavnom sve rade sami iz razloga što imaš najviše vremena. Možeš da sprovedeš sve ideje koje imaš. Mi smo tu uložili malo više vremena i novca, ali to će se svakako isplatiti. Ovakav bend mora da ima dovoljno vremena. Obično na kraju ispadne da nešto fali i onda kada slušaš album razmišljaš o tome,  e ovo smo mogli bolje, ovako sad smo odgovorni sami. Album će biti ubrzo snimljen. Mi te pesme već dugo sviramo, uvežbani smo i znamo šta hoćemo. Ono što moram da kažem, u vezi novog albuma, prvi album je bio više artistički, sa nekim pesničkim slikama koje ljudi nisu baš mogli na prvu da razumeju. Ovde imamo nešto drugo, pesme će biti mnogo direktinije, ali sa druge strane nikako neće biti prazne. Itekako će izazvati zapitanost. Kada je svirka sama u pitanju, vratili smo se bazičnom garažnom roku, ali, naravno, opet na svoj nači.

HC:  Ukoliko još uvek niste zaokružili priču sa prehodnim albumom, da li će možda biti urađen još neki spot za neku od pesama sa prvog albuma “Kamen, Duša, Žica”?
Vladica:
Priča sa starim albumom, što se spotova tiče je završena. Za razliku od prvog albuma, sa koga je mogla da se snimi još jedna pesma, na novom albumu imamo bar četiri, pet favorita koji bi mogli da budu spotovi. Videćemo, ako nađemo nekog ko to može da isprati i ako mi budemo mogli. Moram da pomenem da smo mi spot za pesmu “U potrazi za Nenom” u tom trenutku snimili nešto između parodije i ozbiljnosti. Ali, ispostavilo se da sada, oko godinu dana nakon toga svi snimaju spotove u tom maniru, svi žele filmsku priču, pa žele vezivanje, pa uzimaju ambijente koji su onako više rustični. Drago mi je  da smo u tome, takoreći bili neki pioniri.

HC:  Imate li planova za nove svirke u nekim drugim gradovima?
Vladica:
Imamo neku ponudu za Hrvatsku za početak 2015. Nije nemoguće da sviramo tamo, u pitanju je grad iz koga je i sastav Evokers, ali to još nije finiširano.

HC:  Za kraj, imaš li neku poruku za naše čitaoce?
Vladica:
Prvo, zahvalio bih se tebi i Helly Cherry webzinu zato što smo u vama imali prijatelje od početka i pravu podršku. A što se ostalih tiče, svako vreme je teško na svoj način. Važno je da nađeš pravi način borbe . Nikako ne smeš da odustaneš, da padneš, a iako padneš, digni se što pre i idi dalje. Nadam se da se vidimo u drugim gradovima sa ljudima koji vole ovu vrstu muzike.

Sa Vladicom razgovarala Ivana Grujić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva