Pedja Živanović (Figurative Theatre, Third I, Black Planet Records) otkriva koji su albumi obeležili 2014.

Svaki kraj godine, pa tako i ove, donosi sa sobom retrospektive onog što smo slušali, gledali, ili radili tokom protekle godine. Dosta se radilo na ličnim projektima i promocijama, ali neizostavan deo svakog dana je slušanje muzike i novih albuma. Evo moje liste, redosled nemojte uzimati zdravo za gotovo, svaki od navedenih albuma me je rastuživao, radovao, činio besnim ili mi davao neku novu snagu i radost u životu.

Lista stranih albuma

1. Einsturzende Neubauten – Lament
Album posvećen mračnim temama i prvom svetskom ratu, sniman totalno analognom tehnikom, angažovan i pri tom jasno sveden na smernice koje se od EN ocekuju. Pravi industrial za nas okorele old school fanove kojima industrial nije industrial ako nema čekić i nakovanj.

2. Borhesia - And Man created God
Nova Borghesia donela nam je iznenadjenje i mnogo toga neočekivanog u pogledu muzičkog izraza. Ipak, tekstovi su jako britki i pogadjaju metu. Sve u svemu, ne možemo očekivati da Borghesia zvuči kao osamdesetih. Ovo je jedna jako prihvatljiva evolucija i ove godine sam svim srcem bio uz njih!

3. James - La petite mort
Cistokrvni mančesterski zvuk, za sve nas što nikada nismo prežalili Haciendu, veoma znacajno štivo u trenucima opuštanja, kada želite da muzika jednostavno klizi i ne morate previše razmišljati o njoj.

4. Leonard Cohen - Popular Problems
Jedan od poslednjih velikih pesnika rock and rolla ne posustaje ni sa 80. godina. Pravo uživanje. Svaka  njegova reč, svaki stih, lepe se duboko za naša srca, snove i nadanja.

5. Pixies -Indie Cindy
Drago nam je da su ponovo sa nama i imaju novo izdanje. Pristojan indi album koji više liči na Franck Black solo, ali nema se tu šta preterano zameriti, nove generacije treba da ih upoznaju, a mi stariji ih i dalje neizmerno poštujemo.

6. Laibach – Spectre
Laibach je modernizovao zvuk, baš kao i Borghesia. Krenuli su nekim novim putevima, mi i dalje zviždućemo Whistleblowers, i ozbiljno shvatamo poruku da se Evropa raspada.

7. Thurston Moore - The best day
Veoma podseća na Sonic Youth, a to je nama die hard fanovima verovatno sasvim dovoljno. Od samog početka rifovi iz najneverovatnijih štimova vode priču do samog kraja…

8. Inspiral Carpets - Inspiral Carpets
Još jedan dragulj sa mančesterske scene, povratnički album i par hitova kao što su Monochrome ili Spitfire, vraćaju nas u neka davna vremena slave mančesterske muzike.

9. Morrissey - World peace is none of your business
Odličan album propraćen turnejom koja nas nije zaobišla, britkim stihovima, neobičnim muzičkim izrazom protkanim španskim ukrasima, Mozz vlada ironijom i nastavlja gde je stao sa nekoliko prethodnih albuma. Nema tu šta da se kaze sto vec nije receno o Mozzu.

10. J.Marr - Playland
Gitarski Bog nastavlja gde je stao na prošlom albumu,  još jedan mančesterski uradak na mojoj listi. Šta cu kad toliko volim Mančester.

11. Echo and the Bunneyman – Meteorites
Liverpoolski veterani mračnog, melanholičnog su nam samo isporučili novu dozu istog. Jednom sam ih video uživo i pamtiću ih večno. Eto da ne kažete da forsiram samo Manćester, tu je i ljuti rival.

12. Liers – Mess
Mute nas još jednom obradovao spektakularnim synth punkom… ime koje dolazi na velika vrata, mada nisu ni ranije bili nepoznanica.

13,14,15….
+….Smashing pumpkins – Monuments to an elegy, Shellac - Dude incredible, pa onda Afghan Whighs – Do the beast... Manic Street Preachers - Futurology… a i Bowie se vratio, baš kao i Ferry… takva nam je bila 2014.

Lista domaćih albuma