Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Behind the scene... Helly Cherry



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Kao što i sami možete primetiti, Helly Cherry je jedan od retkih webzina koji opstaje već preko deset godina i koji nije promenio svoju glavnu srž. Poenta Helly Cherry je promocija kvalitetne kulture. Izlazimo svaki dan i trudimo se da Vam uvek predstavimo nove muzičare, albume, serije, filmove, knjige, autorske radove u vidu tekstova i stripova i još mnogo toga. Ovo podrazumeva održavanje kontakta sa ljudima iz raznih branši i nas novinara i kada se taj kontakt i ne ostvaruje direktno, reč vodi naš glavni tvorac, urednik i sjajan drugar Nenad Popović. Njegov glavni moto je da svi uživamo u ovome što radimo i da se ne osećamo kao da smo pod pritiskom. Možda je u tome tajna ovog uspeha i trajanja. Već neko vreme mi se ideja o ovom intervjuu provlačila kroz misli i vreme je bilo da je realizujemo.
 

HC: Nenade, kako si? Koliko mailova te čeka večeras?
Nenad:
Hvala na pitanju Tamara, dobro sam. Malo umorno ali raspoloženo. :) Danas je tu podnošljiv broj pisama. Bilo je čupavo poslednjih 10tak dana prethodne i par dana nove godine kada smo u redakciji sumirali godinu, sastavljali liste, pisali utiske i kada je to sve stizalo u sanduče pored redovnog sadržaja. Sada je čitava da gužva prošla i vratili smo se u normalan ritam.

HC: Kako je sve počelo? Pokrenuti webzine 2003. godine kada veliki broj ljudi jedva ima kompjuter, a internet je još diskutabilna kategorija je ozbiljan korak.
Nenad:
Pošto sam online od 1999., video sam koji su sve potencijali i prednosti interneta u odnosu na tradicionalne medije; da zahtevaju manje troškova, da je kao medij brz i efikasan, i da njegovo vreme tek dolazi. U tom periodu sam imao viška vremena i želeo sam nešto konstruktivno da radim. Muziku volim i pratim od kada znam za sebe, a ovo je bio jedan od načina da se direktno uključim u dešavanja i pomognem čitavu priču. Postoje i drugi načini da se bude deo scene ali je ovaj u tom trenutku bio najkonkretniji i najizvesniji.

HC: Šta te sada motiviše da nastaviš sa održavanjem Helly Cherry?
Nenad:
Nakon ovoliko godina HC je prosto postao deo mog života, moja svakodnevnica i kao takav nešto što se podrazumeva. Iako priznajem rad na webzine-u ume da bude opterećenje i ponekad stresan (jer se ni meni ne radi baš uvek), nekako se uvek nađe vremena u toku dana da se svi prilozi srede, urede i objave. Takođe, danas nisam sam u čitavoj priči. Redakcija je dovoljno velika da ja mogu da se posvetim samo poslu uređivanja, organizovanja i koordinisanja. Lepo smo podelili zaduženja i HC lepo funkcioniše kao dobro nauljana mašina. Kad god dođe onaj „ma šta će mi sve ovo“ momenat, samo pogledam arhivu i bude mi drago kada vidim šta smo sve stvorili i prosto bude mi žao da sve to stane. A tu su i ostali članovi redakcije koji svojim entuzijazmom guraju čitavu priču i pretpostavljam da smo jedni drugima na neki način inspiracija i motivacija.

HC: Imaš li omiljene rubrike i one manje omiljene koje održavaš samo zbog čitaoca?
Nenad:
Nekada mi prija više da čitam o stripu, nekada o muzici, nekada o filmu, ali sve rubrike su mi drage. Prosto, kada sam započinjao priču, želeo sam da napravim mesto na internetu koje bih i sam želeo da čitam. Mene sve ove sfere interesuju i privatno.

HC: Koji su problem u funkcionisanju elektronskog medija?
Nenad:
Nema nekih većih problema. Uglavnom su to isti oni sa kojima se suočava jedan bend, promoter, izdavačka kuća i svi oni koji rade volonterski i nesebično. Svi problemi se rešavaju u hodu. Možda bih najviše poželeo da imam malo više vremena da bih mogao na pravi način i u pravoj meri da se posvetim svim stvarima koje želim i volim.

HC: Misliš da smo u prednosti nad ostalim webzinima? Šta nas izdvaja od drugih po tvom skromnom mišljenju?
Nenad:
Ne mislim da smo u prednosti niti da smo iza bilo koga. Jednostavno, ostale sajtove slične tematike ne doživljavam kao neku konkurenciju već kao glasila koja se međusobno dopunjuju. Helly Cherry ne juri „tiraž“ tako da ne osećamo tu neku obavezu frke i jurnjave. Ono što nas možda izdvaja je verovatno to što ja na HC volim da gledam kao na fanzin, ali i istrajnost u odnosu na druga glasila koja su nastajala i nestajala.
Takođe ono što nas razlikuje od ostalih je verovatno to što smo „servisne“ informacije (vesti, najave koncerata i promocija isl) stavili u drugi plan. Centralno mesto na našem sajtu ipak smo odlučili da posvetimo nekom trajnijem i značajnijem sadržaju. Siguran sam da bismo sa vestima kao centralnim delom sajta uvećali i posećenost jer su to informacije koje se brzo dele i koje lako i brzo privlače posetioce ali smatramo da će čitaoci do tih informacija svakako lako doći (pogotovu u današnjoj eri Fejsbuka). Zato se trudimo da ponudimo nešto drugo i da taj, po nama značajniji deo sadržaja, stavimo u prvi plan kako ne bi bio „ugušen“ od strane vesti, najava isl.

HC: Možeš li nam dati primer neki smešnih situacija kroz koje prolaziš kao urednik?
Nenad:
Ima puno zanimljivosti i po neka anegdota. Jedno vreme čak nisam ni imao kompjuter ali je HC funkcionisao sve vreme. Bilo je to vreme kada sam čitav sadržaj i tekstove čuvao na disketama, kada sam koristio računarske centre, učionice i biblioteke nekih niških fakulteta (glumeći da sam njihov student). Profesori pojma nisu imali da sam u stvari tu kucao svoje tekstove, uređivao tuđe, sakupljao fotografije, komunicirao sa čitaocima i saradnicima.
Smešne situacije su recimo da su neki ljudi grešili oko imena, pa su nas tako zvali Holly Cherry, Hello Cherry, Cherry Berry,... Jednu članicu redakcije su u šali zvali u Cherry Kiss. :)

HC: Sa kim bi ti najradije uradio intervju?
Nenad:
Zanimljivo pitanje! Iskreno nikad nisam razmišljao na tu temu ali mi je ova tvoja inicijativa dala ideju i predlog da i ja uradim intervju sa nekim članom redakcije. Prosto, dopada mi se ta ideja da nas čitaoci upoznaju na jedan drugi i drugačiji način, i iz drugog ugla. Lepa je ideja i želja da im se približimo jer se tako stvara neki prisniji odnos između nas i publike.

HC:  Da li si imao neku priliku za saradnju koju si propustio? Da li ti je žao zbog toga?
Nenad:
Žao mi je što se u par navrata desilo da dobijemo akreditacije za neka dešavanja ali zbog više sile nismo bili u mogućnosti da prisustvujemo. U takvim slučajevima bih se javio organizatorima ili bendu i drago mi je što nam niko nije uzeo za zlo. Uglavnom sam uspeo da ostvarim korektnu saradnju sa svima, što sa članovima redakcije, što sa onima čiji smo rad podržali.

HC: Da li planiraš da uvedeš neke novine u Helly Cherry u 2014. godini?
Nenad:
Sigurno će biti nekih sitnih novina o kojima ne bih sada da govorim. Volim da pričam onda kada promene konkretno zažive i kada budu vidljive. Povremene novine se dešavaju i u smislu novih ljudi koji se pridruže našoj redakciji. Često se javljaju ljudi koji su zainteresovani ali vremenom se vidi ko je on njih zaista motivisan da ostane sa nama.

HC: Hvala ti puno što si pristao na ovaj intervju! Šta imaš da poručiš našim čitaocima?
Nenad:
Još jednom, hvala tebi na ovoj ideji. Moram da priznam da mi je pomalo bilo neobično razgovarati jer nisam navikao da govorim o sebi ovako javno. Nadam se da će čitaoci prepoznati naš rad i trud i da ćemo svi zajedno nastaviti da gradimo ovu lepu priču.

Intervju sa ogromni zadovoljstvom vodila Tamara Maksimović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva