Džejms i Đavo su sedeli za stolom u „Meku“ i prepirali se.

„Zašto bih učinio tako nešto?“ uzdahnuo je nesrećni mladić, ne podižući pogled.

Nije imao hrabrosti da se zagleda u lice sagovornika.

Bilo je lakše istraživati otisak zuba u hamburgeru, nego suočiti se sa stravičnim ožiljcima koji su se širili duž Đavolovih obraza. Džejmsu se činilo kao da su i sami bili živi. Bezobrazno su se izvijali nad svakom rečenicom koju bi ovaj izgovorio. I ta odeća, ta odvratna purpurna boja, koja je izbijala iz vlakana prašnjavog kaputa, nalik smrtnoj auri. Neuredna kosa. Žuti zubi. Prokletnik je izgledao potresno čak i za Nečastivog.

„Svaki novi dan ti nagriza šansu da dočekaš sledeći, dečko“, Đavolov glas bio je praskav i istanjen do niti vrcave histerije. „Zar očekuješ da ćeš večno izbegavati tumore, nepažljive vozače brzih automobila i partnere sa HIV-om?“

Mladić nije odgovorio. Oklevao je, iako mu se Đavolov predlog činio sve razumnijim.

„Pomozi sebi“, Đavo je oblizao usne. „Načni se, kao što si načeo taj hamburger. Dočekaj Smrt spreman, kao Neko. Ostavi pečat u postojanju!“

Paklene reči nisu se smele dovoditi u pitanje. Džejms je to znao. Uostalom, nije hteo da završi kao prosečni golja kojeg će pokositi nekakva boleština ili auto u prolazu. Želeo je da mu ime odjekne celim univerzumom... bar jednom.

„Na kraju krajeva, zašto tražiti razlog?“ Đavo se igrao novčićem koji je izvadio iz kaputa. „Ponekad je najjednostavnije samo se zavaliti i posmatrati svet u plamenu!“

Džejms je čak i u tim rečima uspeo da nađe smisao. Uostalom, zapetom pištolju nikada nije trebalo mnogo povoda da pronađe metu.

„Učiniću to“, rekao je, duboko izdahnuvši.

„Sada govorimo istim jezikom“, isplazio mu se sagovornik.

Dok su izlazili iz lokala, monstrum novčićem pogodi jednu od radnica u rame.

„Napojnica“, vrisnuo je pre nego što je utekao.

Radnica se zvala Aurora. Podigla je nagradu sa uglancanih pločica i shvatila da se radilo o novčiću sa dve glave. Jedan od ponosnih profila izgraviranih u metalu bio je unakažen površinskim oštećenjima.

Moj srećni novčić, pomislila je.

Nekoliko meseci kasnije, otišla je na premijeru filma koju je dugo iščekivala. Dok su se meci ispaljenih rafala rasipali svuda oko nje, skrivala se ispod sedišta u sali i stiskala amajliju sa dva lica. Tada je prvi put osetila mešavinu smrada baruta, gasa i nevino prolivene krvi.

„Neka igre počnu“, viknuo je napadač sa gas-maskom, dvadesetčetvorogodišnji mladić koji je otkrio moć oružja, straha i smrti i rešio da utisne svoj pečat u površinu sveta koji je goreo.

Njegovo ime je odjeknulo univerzumom mnogobrojnih žrtava i povređenih.

Istog dana, Đavo se probudio znajući da ga čekaju vesele novosti. Naručio je picu, naneo beli puder na lice, a preko usana i simetričnih ožiljaka na obrazima razmazao crveni karmin. Upalio je televizor. Bio je ponosan na Džejmsa, svog pulena, kada je čuo za bioskopski masakr. Glasno se cerekao, sve dok nije začuo zvono mobilnog telefona.

DESHI BASARA, odjeknula je mantra sa zvučnika aparata.

„Vreme je za uspon mračnog viteza“, obratio se praznini.

Trebalo je da pođe u Njutaun. Tamo ga je čekao sastanak sa izvesnim Adamom.

Napustio je mračnu prostoriju sa osmehom.


U znak sećanja na žrtve masakra u Aurori i Njutaunu.
***
Radoslav Slavnić rođen je 1985. godine u Sremskoj Mitrovici. Živi u Rumi. Apsolvent je Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, a u slobodno vreme bavi se pisanjem, muzikom, montažom i režijom.

Tektove objavljuje u „RU-Magazinu“, lokalnom rumskom časopisu; priče u fanzinu „Emitor“ i antologiji novogodišnjih horor priča „Nešto diše u mojoj torti“. Jedan je od urednika bloga „Rumski urbani magazin“ (www. rumski.in.rs). Prvu zbirku kratkih priča, „Svetlost na kraju ulice“, objavio je po završetku osnovne škole. Roman prvenac „Nemezis“ objavio je 2011. godine.

Režirao je kratkometražni, niskobudžetni film „Mute“, kao i dokumentarni film „Kad porastem biću...“ u saradnji sa studentima FASPER-a. Po svojoj priči „Bezimeni“, napisao je scenario i učestvovao u režiji filma „Drugi On“, koji je snimljen u okviru projekta „Novi pogledi“ u realizaciji Nezavine omladinske organizacije iz Rume, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Saradnik je portala SF-Serbia, za koji piše recenzije za filmove i knjige, i vesti iz sveta horor i NF žanra, kao i redakcije web magazina Remix Press.

Pevač je i tekstopisac benda „Vultures“.