From the olden Vault (41)

Ko se još seća sa nostalgijom vremena kad su alien/zombie/whatever invasion filmovi bili tanana metafora za probleme tadašnjeg sveta i podloga za preispitivanje moralnih vrednosti? Sve što ovaj film predstavlja jeste solidna popcorn zabava, i to je njegov glavni kvalitet, ili greška u koncepciji, kako god hoćete. Alieni su solidno dizajnirani, crni kao noć i sa jezivim flurescentnim čeljustima, a gluma je solidna, što je blago iznenađenje pošto osim Nick Frost-a nema poznatijih faca. Inače ovo je prvi ne-tv produkt režisera Joe Cornish-a. Sedmica pošto osim koncepcije malo toga ovde zaista iritira (a malo toga čitajte kao užasan south-London brittish accent većine protagonista). Za današnje vreme-solidno. 7/10

Pored šljaštećeg outlooka i Dizni pečata, ovo je fejl, a objasniću i zašto. Pre svega zbog neoriginalnosti. Ništa, baš ništa u ovoj animaciji ne odskače od predefinisanog šablona koji je D-u doneo sve te silne pare, što ne mora da bude nužno zlo, ali kad se uhvatite razmišljajući o tome da ste sve ovo gledali već sto puta, mora se zaključiti da nešto tu ne valja. Ovo je u suštini nekakava modernizacija priče o Pepeljuzi, uz dodir maznutog početka od Gejmenovog Stardust-a, glavnog muškog lika koji je nekakva kombinacija Aladina i prince charming-a i neizbežnu zlu maćehu. Priča je, da opet ponovim, stereotipna, i 100x do sada viđena i bavi se vraćanjem glavnog ženskog lika u okrilje svoje prave porodice. E, da, tu su i singalong pesmice, jedna na svakih 15ak minuta, da razbiju svaku koherentnost u radnji i iziritiraju sve nas koji nemamo 5 godina, i ne jedna, već DVE retardirane životinje sidekick-a. 2/10

Mogu da razumem razloge zašto se ovo smatra za kultni klasik, a to su pre svega samosvest i dalekovidost u posmatranju korporativnog ludila i fanatizma i njegovog uticaja na sferu medija. Da nije ovog filma, teško da bi gledali klasike kao što su Bulworth, The Truman Show, ili In The Loop, u kojima se, ukupno i pojedinačno, njegov uticaj najviše primećuje. Kao i svi kultni filmovi, ovde ima par anahronih setbackova, koji se ogledaju u iskusnoj, ali beznadežno matoroj glumačkoj ekipi, i nedostatku, osim Ned Beatty-ja u ulozi bigshota Jensena, zaista pamtljivog zloće koji vuče konce iz potaje. Takođe, emotivni impact je malo pomeren, iščašen čudnom perspektivom posmatranja stvarnosti kao medijske pojave, izražene kroz brojke indeksa gledanosti i reklamno-sponzorskog revenue-a. Ipak, ovo treba odgledati, ako se smatrate filmofilom. Btw. scenarista Paddy Chayefsky je odgovoran za još jedan dark&twisted klasik- lirijevski Altered States . 7.5/10

Kombinacija Altman/Gould me je privukla, ali ovo je smorilo boga i satanu u meni. Ovo je samo nominativno film o kockanju, a u stvari govori o besciljnosti, zbunjenosti i gadnom nedostatku perspective u kontaktu sa svemogućom silom slučajnosti. Uvodna scena je odlična, ali sve ide nizbrdo od tog dela pa nadalje. Jednostavno je dosadno gledati glavne likove kako se kockaju provaljujući jeftine seljačke štosove, a njihov razlaz na kraju je krajnje anti-klimaktičan. Učinite sebi uslugu, i odgledajte film Pokeraši aka Rounders umesto ovog borefesta. U njemu ima mnogo više života, drame, komedije i jednostavno svega što čini dobar film. 3.5/10

Kultni film braće Koen, možda i njihov najpopularniji. U suštini, ovo nije loše, ali mi se čini kao da je film namerno tupav na trenutke. Svejedno, samo slušati imitaciju mid-west dijalekta Frances McDormand vredi truda gledanja. I takođe, krvave scene su superiška, naročito ona zadnja, sa wood chiper-om. Solidno. 7/10

Šta volite? Light depresiju? Besmisleno nasilje ala Jackass? Metallica-u? Ove tri stvari su ovde iskombinovane na pitak, a opet grub i sirov način. Možda je ovaj film odgovor za one klince koji su ponekad pomislili da postoji nešto profano van tipičnog mtv stereotipa. I odgovor koji ovaj film daje jeste: ne, ne postoji. Ma koliko da ovaj film pravda to što je mind-dumbing self-indulgent stereotypical fun for anti-social american teenagers, ne mogu da pređem preko ideološke matrice koja je ovo proizvela. S druge strane, film kao film me je ostavio umereno zadovoljnim i ima skroz fin kraj koji daje neke naznake da možda postoji metod u svom tom Hesherovom haosu. Negde između 6 i 7, mada će većina ideološki neobeleženih ljudi koji ga odgledaju imati verovatno pozitivniji utisak. 6.5/10

Najzad jedan noviji film koji kvalitetom odskače od ostale ponude. Na ovo sam naleteo tražeći filmove koji imaju neke paralele u radnji sa kultnim Cube-om Vinćenca Natalija. U pitanju je britanski psihološki triler. Osnovni setup je tu-masivni konglomerat koji strpava grupu ljudi u ograničen prostor i testira njihov kapacitet za problem-solving što vodi do trijumfa ljudske pakosti, sebičnosti i nepoverenja. Ako ih poredimo, originalni

Cube je brutalniji, ali Exam je mučniji, sa jednakom dozom psihološkog terora. Kraj je nešto optimističniji, i u tome možda nudi više razrešenja i nade od Cube-a, što uz moderni i up-to-date filmmaking predstavlja glavnu preporuku za ovo. 9/10

Ovo glumi nekakav omaž Battle Royal-u, ali posle prvih pet minuta će vam sve biti jasno. Japanci su snimili još jednu jeftinu treš akcionu budalaštinu par ekselans. Ako ste ljubitelji „što gore to bolje“ filmova, odgledajte ovo, u suprotnom nema svrhe da se davite ovom paradom stereotipa i uvreda za zdrav razum. 1/10

Ok, moram da priznam da me je malo sramota što sam ovo odgledao. Da razjasnimo, tupave i stereotipne komedije mi nisu nikakav guilty pleasure, gledam ih isključivo i samo iz ličnog mazohizma. Ovde me je privukla glumačka postava, i ona je ono što ovaj projekat diže u granice gledljive podnošljivosti. Najbolje su se pokazali Charlie Day i, iznenađujuće, kao sasvim solidna morbidna seksualna predatorka...wait for it....... Jennifer Aniston. Uglavnom ovo je umereno prijatno gledalačko iskustvo. Novi Hangover ili Super Troopers this is not, ali ok je sve u svemu. Nema zastoja u radnji koja teče glatko, nema dosadnih momenata i sve kulminira na kraju, uz par pravih laugh out loud momenata. 7/10

S obziram da je ovo još jedan prikvel(drugi u seriji! omg! zar imaju duše?!), u pitanju je fin boost za X Men franšizu. Prvo sam se iznervirao zbog igranja alternativne istorije, ali za tipičan superhero movie, ovo pije vodu. Naravno, niko od Vaughna ne očekuje da bude novi Kurosava, i hvala bogu na tome. Ovome nikako ne treba dozvoliti da bude išta drugo od odlične popcorn zabave. Kavin Bejkon je odličan zlikovac, ali novi-stari Xavier mi pomalo ide na nerve. Well, can’t have it all. 7.5/10

Ok, ko god da je ovo nazvao chicks’s Hangoverom je ili moron ili advertajzing konsultant. Kapiram da će nekome ovo biti smart, witty, šokirajuće ili šta ti ja znam već, ali na nama ostalima koji smo odgledali više od stotinak ne-američkih filmova bilo kog žanra je zadatak da ovo nazovemomo pravim imenom. Nemam previše otrova za ovo, ali nazvati ovaj film kombinacijom visoko produciranog treša i ljubavne komedije/chick

flicka je understatement. Ovo ima svoju target publiku istetoviranu preko face, i prijatno deluje dok se ne zapitate zašto svaki američki film mora da propagira tu tupavu poruku da će nas ljubav sve spasiti? 0/10

Iako je ovo svakako nešto više od običnog filma za decu, o čemu govori i monstruozna glumačka postava (Norton, De Vito, Williams), ne mogu da kažem da ovaj film doseže neke preterane visine. Robin Williams je jednostavno savršen kao opsednuti sajko, ali sve što se dešava je previše jednostavno u nivou običnih gluposti, a one tupave tačke za decu izazivaju zev i pogled ka najbližem izlazu. 3/10