Zavrnula mi se trepavica prema unutrašnjoj strani oka, pa viri unutra radoznalo.
Em viri bez pitanja, em ga bode, kad god joj se ćefne.
Beše li ovo priča o trepavici ili o komšinici preko puta?

Marko, Janko i Danko

Imala difenbahija tri lista: Marka, Janka i Danka. Janko se okretao na levo, Marko na desno, a Danko danju rastao i to pravo u vis.
Ne svide se Janku i Marku što Danko biva svakim danom sve veći, pa rešiše da mu se osvete.
U sitne sate, dok je Danko spavao, odlučiše da promene svoj smer i okrenu se kao lale jedan prema drugom, ne bi li onom trecem oduzeli svetlost…
Kad se Danko probudi, ne ugleda ništa, pa pomisli da je umro. Pomisliše i ostali, i odahnuše. Izgledalo je da su osvojili svet.
U gustoj tmini Danko poče da se pita postoji li zagrobni život, jer kao da se nešto čulo u blizini.
Huk je bio sve jači i izvesniji, i odjednom, on prepozna mrave. Vukli su svoj tovar, penjući se uz Danka, pa preko njega, pa nizbrdo. Zbog čega su morali da rade i vuku toliko, nije znao , jer nije razumevao njihov jezik.
Vremenom je ponešto naučio, jer mravlji je rad tezak, a govor lak. Tako se desilo da je prisustvovao i razumeo mravlju revoluciju.
Desila se, iznenada, kao i sve revolucije… Dva najpotlačenija mrava slučajno se sudariše , od čega im se razbistriše glave i shvatiše ko su ustvari. Umesto nosači preteških tovara, mravi otkriše da su u duši veseli turisti što putuju po svetu samo uživanja radi. Zato skinuše teret sa vrata i odoše nekud, vičući naravno: „Živela revolucija!’’
Njihovi rođaci i prijatelji pođose za njima, ostavljajući takođe, svoje terete na istom mestu- Dankovoj glavi. Gomilica je rasla na Danku, a turisti su se razmileli na sve strane, uživajući u prostorima koje su sto puta pregazili, ne primetivši ih.
Kad je i poslednji mrav otišao u turiste i skinuo svoj tovar, hrpa je bila toliko velika da je i dašak vetra mogao da je obori.
U praskozorje jednog divnog dana, dunuo je letnji povetarac.
Danko se prodrma, odbaci teret, i ispred sebe ugleda D A N !
Ispod njega ostaše dva sparušena lista, jedan okrenut na levo, drugi na desno.
Difenbahija, ipak, nije lala, naučiše Janko i Marko, a Danko objavi m r a v l j i r e c n i k !

Tatjana Stefanović