Strahor: Važniji mi je stav nego žanrovske odrednice | INTERVJU
Helly Cherry
Na domaćoj underground sceni malo je imena koja dosledno grade sopstveni svet, nezavisno od trendova i očekivanja publike. Strahor je jedan od takvih bendova. Iza njega stoji Mladen Stanković (Volkh) iz Lebana, multiinstrumentalista i autor koji od 2017. godine razvija prepoznatljiv spoj black metala, folklora, ritualne atmosfere i duboko lične simbolike. Strahor je tokom godina izgradio kultni status među ljubiteljima domaćeg undergrounda, a novo EP izdanje „Sjaj Poslednje Vatre“ predstavlja možda i najzreliji korak u dosadašnjem stvaralaštvu. EP donosi četiri kompozicije od ritualnog neo-folka i ambijentalnih pasaža do sirovog black metala okupljene oko jedinstvenog koncepta koji povezuje istoriju, mit i unutrašnju borbu.
Povodom objavljivanja novog izdanja razgovarali smo sa Mladenom o nastanku EP-ja, inspiraciji, simbolici, odnosu prema black metalu, domaćoj sceni i planovima za budućnost.
Povodom objavljivanja novog izdanja razgovarali smo sa Mladenom o nastanku EP-ja, inspiraciji, simbolici, odnosu prema black metalu, domaćoj sceni i planovima za budućnost.
 |
| foto: werifesterer |
Na početku moram da razbijem jednu čestu zabludu Strahor se često opisuje kao solo projekat. Da li ti taj izraz uopšte odgovara?
Mladen: Lično imam averziju prema terminu „solo projekat“. Uvek mi je zvučao pomalo odbojno, možda zato što nosi određenu dozu ego tripa koju želim da izbegnem. Za mene je Strahor bend. Nije važno što trenutno nema live postavu. Oduvek su postojali ljudi koji su učestvovali u vizuelnom, liričkom ili produkcijskom delu. Strahor je muzički entitet kroz koji moja umetnička vizija dobija konačan oblik. Ta sloboda je ogromna, ali upravo zbog toga osećam i veliki pritisak da svakim novim izdanjem nadmašim prethodno.
Kako nastaje jedna Strahor pesma?
Mladen: Uglavnom sve počinje atmosferom. Tek kada osetim kakvu emociju želim da prenesem, krećem da gradim muziku. Nekada tekst dođe prvi, ako sama tema to zahteva, ali pravila ne postoje i mislim da ne treba da postoje.
Koliko se promenio tvoj način rada do EP-ja „Sjaj Poslednje Vatre“?
Mladen: Drastično. Svako izdanje me menja kao autora. Ovaj EP je prvi put zaista blizu onoga što sam godinama imao u glavi. Smatram da umetnik mora stalno da se razvija, jer je stagnacija najgori neprijatelj svakog stvaralaštva.
Deluje da je „Gorski car“ srce čitavog EP-ja.
Mladen: Tako je. To je bila prva završena pesma nakon definisanja koncepta. Nastala je veoma brzo i od početka sam znao da mora da dobije i odgovarajući video spot. Tek nakon nje javila se želja da čitavu ideju proširim u celinu.
Kada si shvatio da pesme pripadaju istoj priči?
Mladen: Posle „Gorskog cara“. Prirodno su mu se pridružile uvodna i završna ambijentalna kompozicija, kao i „Evo Dana Za Megdana“, koja se direktno nadovezuje na centralnu priču.
Da li postoji centralna ideja koja povezuje EP?
Mladen: Postoji i proteže se kroz čitav opus Strahora. Sve je ispričano kroz vrlo subjektivnu perspektivu. Simbolika je svuda prisutna – neko će je prepoznati, neko neće, ali to je sasvim u redu.
Koliko su istorija i mit podjednako važni u tvom stvaralaštvu?
Mladen: Obe strane su važne. Istorija nije uvek romantična, ali ideja borbe za slobodu prerasta u mit koji narod čuva. Važno je znati šta treba negovati i romantizovati, a šta ne.
Kako izbeći folklorni kliše?
Mladen: Tako što folklor posmatraš kroz ličnu prizmu. Trudim se da izbegavam opšta mesta i da sve što radim bude duboko introspektivno.
Šta je važnije – da publika razume simboliku ili da oseti atmosferu?
Mladen: Atmosfera. Ona je ključ svega, naročito u black metalu. Ako je iskrena, slušaoca će osvojiti odmah. Simbolika je dodatni sloj za one koji žele da kopaju dublje.
Novi EP zvuči drugačije od prethodnih izdanja.
Mladen: Drago mi je da se to primećuje. Više me ne zanima da se uklapam u bilo kakve kalupe. Strahor je danas mnogo više od black metal benda u klasičnom smislu. Važniji mi je stav nego žanrovske odrednice.
Koliko sebi dozvoljavaš eksperimentisanja?
Mladen: Maksimalno. Za mene ne postoji okvir black metala. Pravim muziku, a publika neka je nazove kako želi.
Na EP-ju se čuju i potpuno novi elementi.
Mladen: Prva pesma je ritualni neo-folk odsviran na mandolini, završna je ambijentalna kompozicija, a bubnjeve je odsvirao sjajni finski muzičar Filip Gäddnäs koji je odlično razumeo atmosferu Strahora.
Spot za „Gorski car“ deluje kao sastavni deo priče.
Mladen: Vizuelni deo mora da prati muziku. Spot je sniman na obroncima Radan planine, u gotovo napuštenom selu odakle vuče korene moja porodica. Ta lokacija je sama po sebi bila scenografija.
Kako nastaju vizuelni koncepti?
Mladen: Najčešće nakon muzike, ali nekada se slike pojavljuju već sa prvim tonovima. Novi EP je od početka tražio sirov, DIY pristup. Čak su i ornamenti na omotu posebno osmišljeni prema motivima srpske ornamentike.
Kako vidiš današnju domaću black metal scenu?
Mladen: Mislim da zapravo nemamo pravu scenu. Imamo odlične muzičare i bendove, ali većina ne nastupa uživo. Tu su i problemi centralizacije, kao i potreba mnogih da kopiraju strane bendove umesto da pronađu sopstveni izraz.
Da li se publika promenila?
Mladen: Svakako. Black metal je danas popularniji nego ikada, ali pitanje je koliko ljudi zaista razume njegovu suštinu.
Koliko je Strahor ličan?
Mladen: Potpuno. Sve prolazi kroz moj unutrašnji svet i introspekciju. Svaki stih pišem iz prvog lica, a svaka pesma mora pre svega da zadovolji mene. Samo tada znam da je iskrena.
Postoji li motiv kojem se stalno vraćaš?
Mladen: Da. To je ono što nazivam večnim plamenom – primordijalna sila koja postoji duboko u svakom čoveku i budi se u najintenzivnijim trenucima života.
Šta sledi posle „Sjaja Poslednje Vatre“?
Mladen: Ideja postoji, ali još ne znam u kom će se pravcu razviti. Jedino što mogu da obećam jeste da ću pokušati da nadmašim sve što sam do sada uradio.
Za kraj – može li Strahor jednog dana postati koncertni bend?
Mladen: Nastupi jesu u planu. Radim na tome i sigurno će se dogoditi. Samo još ne mogu da kažem kada.
Razgovor sa Mladenom Stankovićem potvrđuje da Strahor nije bend koji prati trendove, već autorski projekat u najširem smislu te reči, mesto gde se muzika, folklor, istorija, simbolika i vizuelna umetnost stapaju u jedinstvenu celinu. „Sjaj Poslednje Vatre“ nije samo novo izdanje u diskografiji Strahora, već svojevrsna prekretnica koja pokazuje koliko se bend udaljio od žanrovskih ograničenja i približio sopstvenom identitetu. Ako je suditi po ovom EP-ju, pred Strahorom je period u kojem će umetnička sloboda biti važnija od svake etikete, a upravo iz takvog pristupa najčešće nastaju najzanimljivija dela domaće underground scene.
Mladen: Lično imam averziju prema terminu „solo projekat“. Uvek mi je zvučao pomalo odbojno, možda zato što nosi određenu dozu ego tripa koju želim da izbegnem. Za mene je Strahor bend. Nije važno što trenutno nema live postavu. Oduvek su postojali ljudi koji su učestvovali u vizuelnom, liričkom ili produkcijskom delu. Strahor je muzički entitet kroz koji moja umetnička vizija dobija konačan oblik. Ta sloboda je ogromna, ali upravo zbog toga osećam i veliki pritisak da svakim novim izdanjem nadmašim prethodno.
Kako nastaje jedna Strahor pesma?
Mladen: Uglavnom sve počinje atmosferom. Tek kada osetim kakvu emociju želim da prenesem, krećem da gradim muziku. Nekada tekst dođe prvi, ako sama tema to zahteva, ali pravila ne postoje i mislim da ne treba da postoje.
Koliko se promenio tvoj način rada do EP-ja „Sjaj Poslednje Vatre“?
Mladen: Drastično. Svako izdanje me menja kao autora. Ovaj EP je prvi put zaista blizu onoga što sam godinama imao u glavi. Smatram da umetnik mora stalno da se razvija, jer je stagnacija najgori neprijatelj svakog stvaralaštva.
Deluje da je „Gorski car“ srce čitavog EP-ja.
Mladen: Tako je. To je bila prva završena pesma nakon definisanja koncepta. Nastala je veoma brzo i od početka sam znao da mora da dobije i odgovarajući video spot. Tek nakon nje javila se želja da čitavu ideju proširim u celinu.
Kada si shvatio da pesme pripadaju istoj priči?
Mladen: Posle „Gorskog cara“. Prirodno su mu se pridružile uvodna i završna ambijentalna kompozicija, kao i „Evo Dana Za Megdana“, koja se direktno nadovezuje na centralnu priču.
Da li postoji centralna ideja koja povezuje EP?
Mladen: Postoji i proteže se kroz čitav opus Strahora. Sve je ispričano kroz vrlo subjektivnu perspektivu. Simbolika je svuda prisutna – neko će je prepoznati, neko neće, ali to je sasvim u redu.
Koliko su istorija i mit podjednako važni u tvom stvaralaštvu?
Mladen: Obe strane su važne. Istorija nije uvek romantična, ali ideja borbe za slobodu prerasta u mit koji narod čuva. Važno je znati šta treba negovati i romantizovati, a šta ne.
Kako izbeći folklorni kliše?
Mladen: Tako što folklor posmatraš kroz ličnu prizmu. Trudim se da izbegavam opšta mesta i da sve što radim bude duboko introspektivno.
Šta je važnije – da publika razume simboliku ili da oseti atmosferu?
Mladen: Atmosfera. Ona je ključ svega, naročito u black metalu. Ako je iskrena, slušaoca će osvojiti odmah. Simbolika je dodatni sloj za one koji žele da kopaju dublje.
Novi EP zvuči drugačije od prethodnih izdanja.
Mladen: Drago mi je da se to primećuje. Više me ne zanima da se uklapam u bilo kakve kalupe. Strahor je danas mnogo više od black metal benda u klasičnom smislu. Važniji mi je stav nego žanrovske odrednice.
Koliko sebi dozvoljavaš eksperimentisanja?
Mladen: Maksimalno. Za mene ne postoji okvir black metala. Pravim muziku, a publika neka je nazove kako želi.
Na EP-ju se čuju i potpuno novi elementi.
Mladen: Prva pesma je ritualni neo-folk odsviran na mandolini, završna je ambijentalna kompozicija, a bubnjeve je odsvirao sjajni finski muzičar Filip Gäddnäs koji je odlično razumeo atmosferu Strahora.
Spot za „Gorski car“ deluje kao sastavni deo priče.
Mladen: Vizuelni deo mora da prati muziku. Spot je sniman na obroncima Radan planine, u gotovo napuštenom selu odakle vuče korene moja porodica. Ta lokacija je sama po sebi bila scenografija.
Kako nastaju vizuelni koncepti?
Mladen: Najčešće nakon muzike, ali nekada se slike pojavljuju već sa prvim tonovima. Novi EP je od početka tražio sirov, DIY pristup. Čak su i ornamenti na omotu posebno osmišljeni prema motivima srpske ornamentike.
Kako vidiš današnju domaću black metal scenu?
Mladen: Mislim da zapravo nemamo pravu scenu. Imamo odlične muzičare i bendove, ali većina ne nastupa uživo. Tu su i problemi centralizacije, kao i potreba mnogih da kopiraju strane bendove umesto da pronađu sopstveni izraz.
Da li se publika promenila?
Mladen: Svakako. Black metal je danas popularniji nego ikada, ali pitanje je koliko ljudi zaista razume njegovu suštinu.
Koliko je Strahor ličan?
Mladen: Potpuno. Sve prolazi kroz moj unutrašnji svet i introspekciju. Svaki stih pišem iz prvog lica, a svaka pesma mora pre svega da zadovolji mene. Samo tada znam da je iskrena.
Postoji li motiv kojem se stalno vraćaš?
Mladen: Da. To je ono što nazivam večnim plamenom – primordijalna sila koja postoji duboko u svakom čoveku i budi se u najintenzivnijim trenucima života.
Šta sledi posle „Sjaja Poslednje Vatre“?
Mladen: Ideja postoji, ali još ne znam u kom će se pravcu razviti. Jedino što mogu da obećam jeste da ću pokušati da nadmašim sve što sam do sada uradio.
Za kraj – može li Strahor jednog dana postati koncertni bend?
Mladen: Nastupi jesu u planu. Radim na tome i sigurno će se dogoditi. Samo još ne mogu da kažem kada.
Razgovor sa Mladenom Stankovićem potvrđuje da Strahor nije bend koji prati trendove, već autorski projekat u najširem smislu te reči, mesto gde se muzika, folklor, istorija, simbolika i vizuelna umetnost stapaju u jedinstvenu celinu. „Sjaj Poslednje Vatre“ nije samo novo izdanje u diskografiji Strahora, već svojevrsna prekretnica koja pokazuje koliko se bend udaljio od žanrovskih ograničenja i približio sopstvenom identitetu. Ako je suditi po ovom EP-ju, pred Strahorom je period u kojem će umetnička sloboda biti važnija od svake etikete, a upravo iz takvog pristupa najčešće nastaju najzanimljivija dela domaće underground scene.
Marija Stanojević