NON-STOP (2014) – Lijam Nison u borbi protiv dosade na prekookeanskom letu
Helly Cherry
Pošto je doživeo preosmišljavanje karijere, postavši, uprkos mlađim, jačim i popularnijim imenima, svojevrsna nova akciona ikona 21. veka, Lijam Nison vrlo vešto i umešno radi na održavanju tog novog statusa koji je započeo 2009. i neočekivanim uspehom filma „Taken“. Ono što Lijama Nisona i njegove karaktere izdvaja od šačice drugih neuništivih akcionih heroja je izvesna doza stoičke zamišljenosti nad razornim radnjama u kojima učestvuje, reakcije koje su svojstvene ljudima od krvi i mesa a ne rušilačkim mašinama koje su 80-ih simbolizovali Stalone i Švarceneger. Uprkos novom „haj-tek“ dobu, Lijamovi akcioni heroji su analogni, ali domišljati, snalažljivi, spretni i emotivno angažovani prilikom svake slomljene koščice. Zahvaljujući dominantnoj fizikaliji kao i ozbiljnosti sa kojom ulazi u duele i opasne po život situacije, Lijam Nison je postao najkredibliniji akcioni heroj novog doba, rame uz rame sa Bondom ili Bornom.
Njegov film „Non-stop“ nastavak je utabavanja dobro centriranog akcionog imidža koji se od filma „Taken“ manifestovao kroz naslove „A-team“, „The grey“, „Unknown“ i „Taken 2“. Reditelj ovog ostvarenja je talentovani Španac Žaum Kole Sera koji je sa Nisonom već sarađivao na ostvarenju „Unknown“, a koji sa ovim irskim superstarom ostvaruje plodonosnu saradnju koja će se nastaviti u ubuduće novim zajedničkim projektima. „Non-stop“ je, mogli bismo reći, tipičan napeti akcioni triler čija se radnja odvija u avionu, što bi mogao da bude i zaseban žanr s obzirom na to da su filmovi koji se odvijaju iskuljučivo u avionima izuzetno zahvalni za triler eksploatacije, setimo se samo naslova „Passenger 57“, „United 93“, „Snakes on the plane“, „Turbulence“, „Flight plan“, „Red eye“ itd. Ono zbog čega su trileri smešteni u avione izuzetno potenti je hermetična i kondenzovana scenografija koja sabija radnju u ograničeni, klaustrofobični prostor iz koga nema bekstva. Činjenica da se sve odvija na 10.000 metara visine, u zatvorenoj „letećoj kabini“ u kojoj su ljudi već dovoljno istraumirani time što se nalaze u neprirodnom okruženju i potencijalno smrtonosnoj opasnoti ako dođe do bilo kakvog previda ili greške, samo dodaju svakoj avionskoj radnji nanose dodatne tenzije.
U ovom ostvarenju Lijam Nison je „er-maršal“, posebna vrsta čuvara reda i zakona koji su nakon 11. septembra dodeljeni mnogim međunarodnim letovima da sprečavaju eventualne terorističke akcije i održavaju mir u vazduhu. Naravno, Lijamov lik, kao što je to već uobičajeno sa akcionim (anti)herojima, dolazi sa izvesnim balastom prošlosti u vidu alkoholizma i potencijalno još nekih životnih trauma. U onome što je trebalo da bude miran let do Londona, Lijam najednom počinje da prima preteće poruke od nekoga ko obećava po jednog mrtvog u avionu na svakih 20 minuta ako mu se ne uplati 150 miliona na račun. Tu počinje napeta igra mačke i miša u kojoj podjednako učestvuju istraumirani putnici (među kojima je i Džulijen Mur) i zbunjena posada, a gladaoci bivaju uvučeni u svojevrsnu „kluedo“ zavrzlamu otkrivanja potencijalnog ucenjivača.
Iako reklamiran kao akcioni film, „Non-stop“ je pre svega jedan tipičan „ko je to uradio“ triler sa svim zakonitostima ovog žanra vešto upletenim u svoje tkanje. Napetost se tokom celog filma, govoto do kraja, održava na stabilnom nivou, smenjuju se i otkrivaju nove informacije a pažnja sumnjičave publike vešto se preusmerava sa jednog na drugog potencijalnog kandidata. Ako bismo tražili dlaku u jajetu ovom filmu, onda bi to bile izvesne nelogičnosti u samom pojmu funkcionisanja prekookeanskih letova i određenih preciznih momenata u samoj radnji koji se odigravaju baš onako kako je isplanirano. Takođe, iako pati od klišeiziranosti karaktera, koji je već odglumio u drugim sličnim filmovima, Lijam Nison uspeva da održi nivo koncentracije neophodan da bi ovu, za njega presmešno laku gažu, odradio bez većih amplituda. Takođe, mišljenja smo da je sam kraj filma mogao da prođe i bez tolike akcione dramatičnosti koja je podsećala na neki od radova Džona Vua, ali, avaj, očigledno je da je filmu trebala makar jedna bombastična scena koja će prodati trejler za ovaj film.
Sve u svemu, „Non stop“ ne donosi ništa preterano novo na polju akcije i trilera, ali sasvim korektno odrađuje posao onda kada tražite neopterećujuću a kvalitetnu holivudsku triler-akcija zavrzlamu koja će vam makar dve trećine svog trajanja držati pažnju i uvući vas u igricu pogađanja i nagađanja. A u današnje vreme, od holivudskog filma to je i više nego dovoljno.
Njegov film „Non-stop“ nastavak je utabavanja dobro centriranog akcionog imidža koji se od filma „Taken“ manifestovao kroz naslove „A-team“, „The grey“, „Unknown“ i „Taken 2“. Reditelj ovog ostvarenja je talentovani Španac Žaum Kole Sera koji je sa Nisonom već sarađivao na ostvarenju „Unknown“, a koji sa ovim irskim superstarom ostvaruje plodonosnu saradnju koja će se nastaviti u ubuduće novim zajedničkim projektima. „Non-stop“ je, mogli bismo reći, tipičan napeti akcioni triler čija se radnja odvija u avionu, što bi mogao da bude i zaseban žanr s obzirom na to da su filmovi koji se odvijaju iskuljučivo u avionima izuzetno zahvalni za triler eksploatacije, setimo se samo naslova „Passenger 57“, „United 93“, „Snakes on the plane“, „Turbulence“, „Flight plan“, „Red eye“ itd. Ono zbog čega su trileri smešteni u avione izuzetno potenti je hermetična i kondenzovana scenografija koja sabija radnju u ograničeni, klaustrofobični prostor iz koga nema bekstva. Činjenica da se sve odvija na 10.000 metara visine, u zatvorenoj „letećoj kabini“ u kojoj su ljudi već dovoljno istraumirani time što se nalaze u neprirodnom okruženju i potencijalno smrtonosnoj opasnoti ako dođe do bilo kakvog previda ili greške, samo dodaju svakoj avionskoj radnji nanose dodatne tenzije.
U ovom ostvarenju Lijam Nison je „er-maršal“, posebna vrsta čuvara reda i zakona koji su nakon 11. septembra dodeljeni mnogim međunarodnim letovima da sprečavaju eventualne terorističke akcije i održavaju mir u vazduhu. Naravno, Lijamov lik, kao što je to već uobičajeno sa akcionim (anti)herojima, dolazi sa izvesnim balastom prošlosti u vidu alkoholizma i potencijalno još nekih životnih trauma. U onome što je trebalo da bude miran let do Londona, Lijam najednom počinje da prima preteće poruke od nekoga ko obećava po jednog mrtvog u avionu na svakih 20 minuta ako mu se ne uplati 150 miliona na račun. Tu počinje napeta igra mačke i miša u kojoj podjednako učestvuju istraumirani putnici (među kojima je i Džulijen Mur) i zbunjena posada, a gladaoci bivaju uvučeni u svojevrsnu „kluedo“ zavrzlamu otkrivanja potencijalnog ucenjivača.
Iako reklamiran kao akcioni film, „Non-stop“ je pre svega jedan tipičan „ko je to uradio“ triler sa svim zakonitostima ovog žanra vešto upletenim u svoje tkanje. Napetost se tokom celog filma, govoto do kraja, održava na stabilnom nivou, smenjuju se i otkrivaju nove informacije a pažnja sumnjičave publike vešto se preusmerava sa jednog na drugog potencijalnog kandidata. Ako bismo tražili dlaku u jajetu ovom filmu, onda bi to bile izvesne nelogičnosti u samom pojmu funkcionisanja prekookeanskih letova i određenih preciznih momenata u samoj radnji koji se odigravaju baš onako kako je isplanirano. Takođe, iako pati od klišeiziranosti karaktera, koji je već odglumio u drugim sličnim filmovima, Lijam Nison uspeva da održi nivo koncentracije neophodan da bi ovu, za njega presmešno laku gažu, odradio bez većih amplituda. Takođe, mišljenja smo da je sam kraj filma mogao da prođe i bez tolike akcione dramatičnosti koja je podsećala na neki od radova Džona Vua, ali, avaj, očigledno je da je filmu trebala makar jedna bombastična scena koja će prodati trejler za ovaj film.
Sve u svemu, „Non stop“ ne donosi ništa preterano novo na polju akcije i trilera, ali sasvim korektno odrađuje posao onda kada tražite neopterećujuću a kvalitetnu holivudsku triler-akcija zavrzlamu koja će vam makar dve trećine svog trajanja držati pažnju i uvući vas u igricu pogađanja i nagađanja. A u današnje vreme, od holivudskog filma to je i više nego dovoljno.
Slobodan Novokmet