Primus „Wynona’s Big Brown Beaver“ — Gumeni kauboji, slap-bas i „Vinonin dabar“
Helly Cherry
Primus – „Wynona’s Big Brown Beaver” jedan je od onih spotova koji vas ili osvoje na prvi pogled ili zauvek ostave u čudu. U svakom slučaju, teško ga je zaboraviti. U duhu rubrike na Helly Cherry sajtu koja analizira spotove koje smo voleli ili volimo, ovaj video je idealan primer kako se muzika, humor, apsurd i tehnička veština mogu spojiti u nešto vizuelno potpuno jedinstveno.
Pesma je objavljena 1995. kao prvi singl sa albuma Tales From the Punchbowl, u periodu kada je Primus već bio poznat kao bend koji odbija da se uklopi u bilo koji standard. Les Claypool i ekipa su negovali zvuk koji je istovremeno virtuozan, komičan, pomalo prljav i potpuno njihov. Slap-bas koji skakuće kao gumena loptica, prepoznatljiv vokal koji zvuči kao karikatura naratora iz nekog animiranog filma, te ritmovi koji nikada ne idu pravo već krivudaju – sve to se u ovoj pesmi čuje u punoj snazi.
Tekst pesme na površini deluje kao apsurdistička priča o Vinoni i njenom „velikom smeđem dabaru”, sa nizom situacija koje zvuče kao da su ispale iz crtaća ili bizarne bajke. Međutim, kroz godine fanovi i kritičari su često videli skrivene metafore: o posedovanju, željama, privatnosti i opasnosti kada drugi pokušaju da zavire u ono što nije njihovo. Likovi poput teksaškog karnevalca koji želi da pogleda dabra, a završava povređen, dodaju još slojeva toj interpretaciji. Ipak, Claypool je više puta ponovio da pesma nije aluzija na Vinonu Rajder i da ne treba tražiti direktan autobiografski kontekst. Apsurd je tu zato što Primus tako funkcioniše.
Spot je, naravno, posebna priča. Članovi benda obučeni su u ogromne kaubojske kostime od pene, zbog čega izgledaju kao mešavina lutaka, karikatura i akcijskih figurica. Da bi sve izgledalo još čudnije, video je sniman tako da se kasnije pusti ubrzano, pa svaki pokret deluje neprirodno, trzavo i gotovo plastično, kao da posmatramo živu verziju nekog jeftinog TV skeča. Scenografije se menjaju od štale do tipičnih kaubojskih scena – konji koji se ne kreću, pucanje po predmetima, komično nadigravanje za stolom, sve u duhu svojevrsnog „crtić-vestern” kabarea. Detalji poput bubnja sa natpisom „Buck Naked and the Bare Bottom Boys” samo pojačavaju osećaj da sve ima i unutrašnje šale koje bend plasira prvenstveno za sebe. Snimanje je obavljeno na Claypoolovom imanju „Rancho Relaxo”, što dodatno doprinosi homemade energiji spota, iako je tehnički prilično zahtevan.
Reakcije na spot u vreme kada se pojavio bile su pomešane. Jedni su ga obožavali zbog ludila i kreativnosti, drugi su mislili da Primus sebe previše svodi na „komediju”. Postoje priče da je bend neko vreme izbegavao izvođenje pesme uživo jer su je ljudi shvatali neozbiljno, kao parodiju. Ipak, vreme je pokazalo suprotno – spot je postao klasik, često navođen kao jedan od najprepoznatljivijih i najzabavnijih muzičkih videa iz 90-ih.
Ono što „Wynona’s Big Brown Beaver” čini važnim jeste hrabrost da bude toliko neobičan da postaje funkcionalan. Vizuelno je preteran, ali promišljeno; muzika je komična, ali tehnički impresivna; tekst je apsurdan, ali ostavlja prostor za različita tumačenja. U tom spoju ludila i kontrole nalazi se celokupna suština Primusa. Upravo zato je savršen primer za rubriku koja se bavi analizom spotova – jer nije samo reč o pesmi, već o kompletnom malom delu pop-kulture koje zaslužuje da se rastavi, prouči i ponovo sastavi.
Pročitajte koje smo još spotove obradili u okviru našeg serijala posvećenog ovoj formi klikom na rečenicu koju čitate.
Pesma je objavljena 1995. kao prvi singl sa albuma Tales From the Punchbowl, u periodu kada je Primus već bio poznat kao bend koji odbija da se uklopi u bilo koji standard. Les Claypool i ekipa su negovali zvuk koji je istovremeno virtuozan, komičan, pomalo prljav i potpuno njihov. Slap-bas koji skakuće kao gumena loptica, prepoznatljiv vokal koji zvuči kao karikatura naratora iz nekog animiranog filma, te ritmovi koji nikada ne idu pravo već krivudaju – sve to se u ovoj pesmi čuje u punoj snazi.
Tekst pesme na površini deluje kao apsurdistička priča o Vinoni i njenom „velikom smeđem dabaru”, sa nizom situacija koje zvuče kao da su ispale iz crtaća ili bizarne bajke. Međutim, kroz godine fanovi i kritičari su često videli skrivene metafore: o posedovanju, željama, privatnosti i opasnosti kada drugi pokušaju da zavire u ono što nije njihovo. Likovi poput teksaškog karnevalca koji želi da pogleda dabra, a završava povređen, dodaju još slojeva toj interpretaciji. Ipak, Claypool je više puta ponovio da pesma nije aluzija na Vinonu Rajder i da ne treba tražiti direktan autobiografski kontekst. Apsurd je tu zato što Primus tako funkcioniše.
Spot je, naravno, posebna priča. Članovi benda obučeni su u ogromne kaubojske kostime od pene, zbog čega izgledaju kao mešavina lutaka, karikatura i akcijskih figurica. Da bi sve izgledalo još čudnije, video je sniman tako da se kasnije pusti ubrzano, pa svaki pokret deluje neprirodno, trzavo i gotovo plastično, kao da posmatramo živu verziju nekog jeftinog TV skeča. Scenografije se menjaju od štale do tipičnih kaubojskih scena – konji koji se ne kreću, pucanje po predmetima, komično nadigravanje za stolom, sve u duhu svojevrsnog „crtić-vestern” kabarea. Detalji poput bubnja sa natpisom „Buck Naked and the Bare Bottom Boys” samo pojačavaju osećaj da sve ima i unutrašnje šale koje bend plasira prvenstveno za sebe. Snimanje je obavljeno na Claypoolovom imanju „Rancho Relaxo”, što dodatno doprinosi homemade energiji spota, iako je tehnički prilično zahtevan.
Reakcije na spot u vreme kada se pojavio bile su pomešane. Jedni su ga obožavali zbog ludila i kreativnosti, drugi su mislili da Primus sebe previše svodi na „komediju”. Postoje priče da je bend neko vreme izbegavao izvođenje pesme uživo jer su je ljudi shvatali neozbiljno, kao parodiju. Ipak, vreme je pokazalo suprotno – spot je postao klasik, često navođen kao jedan od najprepoznatljivijih i najzabavnijih muzičkih videa iz 90-ih.
Ono što „Wynona’s Big Brown Beaver” čini važnim jeste hrabrost da bude toliko neobičan da postaje funkcionalan. Vizuelno je preteran, ali promišljeno; muzika je komična, ali tehnički impresivna; tekst je apsurdan, ali ostavlja prostor za različita tumačenja. U tom spoju ludila i kontrole nalazi se celokupna suština Primusa. Upravo zato je savršen primer za rubriku koja se bavi analizom spotova – jer nije samo reč o pesmi, već o kompletnom malom delu pop-kulture koje zaslužuje da se rastavi, prouči i ponovo sastavi.