Miki Radojević (Sixpack): Bunt je univerzalna stvar
Helly Cherry
Divan letnji dan doveo nas je 2. avgusta u Niš gde Sixpack završava turneju kojom obeležava 30 godina postojanja. Za ovu priliku su im kao podrška bili domaći bendovi Maktub i Pojave. Bašta kluba Istina Mašina je bila fino popunjena i spremna za ovu feštu.
Prvi je na binu izašao domaći sastav Maktub koji je imao poprilično kratak nastup zbog kasnog početka ali su pametno iskoristili vreme koje su imali. U nekih malo više od 20 minuta su mešali svoje veoma energične eksplozivne rifove sa sporim baladama i sve vreme su odavali utisak nekog alternativnog i grandž benda 90-ih. Publika koja je očigleno bila veoma dobro upoznata sa njihovim radom je imala pozitivnu reakciju na svaki rif i stih. Čak i nakon poslednje odsvirane pesme su svi tražili bis koji je i bio odsviran na kraju. Sve u svemu solidan nastup za ovaj bend od kojeg se može dosta očekivati.
Sledeći su na redu bili momci iz benda Pojave koji su izveli svoju interpretaciju alt rock zvuka obogaćenog saksofonom ovog puta. Njihov kreativan pristup se nije preterano primio kod prisutnih čak i ako su davali sve od sebe na bini. Ne bih ni rekao ni da je do njih jer se muzički izraz Pojava jednostavno ne podudara sa publikom koje je došla da čuje nesto brže. Oni su nakon nešto više od 30 minuta svoj nastup završili i binu ustupili hedlajneru večeri.
Nešto posle 12 na binu je stao legendarni Sixpack. Od samog početka je energija bila tu. Melodični pank rifovi i brzi ritmovi su podigli sve na noge i do samog kraja su nas držali na njima. Nizao se hit za hitom poput “Delfinov let”, “Poslednja kap” i "Ovde je kraj" među ostalima. Mladja publika koja se mahom našla u prvim redovima je napravila odličnu atmosferu koja je verujem ostavila odličan utisak na Mikija i ekipu. Sa svakom pesmom, Sixpack je nastavljao da podiže brzinu što je više moguće te su sastavili set listu sa što manje balada i najvise dinamičnih pesama po kojima su i poznati. Tokom čitavog koncerta se Miki zahvaljivao svima sto su došli i objašnjavao priče iza svojih pesama i kako su one napisane. Ipak, najdirljiviji momenat je definitvno bio kada je podelio značenje pesme “Andjela” koja je napisana o devojčici bez roditelja i meni se lično čini da im je bilo najdraže da sviraju baš ovu pesmu. Nakon zvaničnog kraja koncerta publika je naravno tražila bis koji je i dobila. Miki je pre samog početka bisa zamolio sve prisutne da se približe kako bi podelili ovaj momenat te su odsvirali pesmu “Fabrička greška” za sam kraj i tako završili nastup.
Ovaj koncert je bio odličan način da se završi obeležavanje ovog jubileja. Vidi se da su svi koji su učestvovali i prisustvovali uživali i da su dali sve od sebe da prirede neverovatan šou.
Nakon koncerta, Miki je bio ljubazan da odgovori na nekoliko naših pitanja. Pošto pripadamo mlađim generacijama, želeli smo da saznamo kako nas doživljava ali i kako gleda na svoje pesme sa određene vremenske distance kao i to šta one znače danas njima a šta nama.
Šta vam znači kada pesme koje ste pisali pre 20 i kusur godina sada pevaju klinci rođeni mnogo godina nakon što su one nastale?
Miki: To verovatno znači da sam pogodio senzibilitet i to vam onda dođu bezvremenske pesme, to nije mala stvar. Jer one su pisane iz srca, po nekim ili anegdotama ili dogodovštinama ili lošijim nekim stvarima koje su se meni događale. Ali, ako neko posle 20-30 godina, a veoma je mlad, se sad prepoznaje u tome - to onda znači da je tekst bezvremenski.
Šta mislite, kako nas, novu generaciju, pogadjaju vaše pesme? Imate li utisak da mi vaš bunt dozivljavamo drugačije od vaše publike s početka?
Miki: Mislim da je jako slično. Bunt je univerzalna stvar. I stvari koje čoveka gone na bunt su univerzalna stvar. Kad smo mi bili klinci, mi smo odrastali u veoma nezdravom, pre svega političkom okruzenju, a vaša generacija odrasta u još gorem. Tako da, ako neko presluša čak i nešto iz 90-ih što je Sixpack napravio, potpuno može da se identifikuje.
U svetu Tiktoka, Spotify plejlisti ili Apple Music-a, da li mislite da bi Six Pack, kao demo bend danas, uspeo da se probije?
Miki: Čisto sumnjam zbog toga sto mislim da mi smo uvek bili priglup bend što se tiče materijlizovanja svog rada. Mi danas spadamo u srednje plaćen bend, dok neke kolege, koje naravno neću da imenujem, i koje sviraju sličnu muziku nije bitno da li su Srbije, Bosne, Hrvatske i regiona su to veoma pametno znali da unovče, a mi otprilike nismo umeli i mislim da ni uz pomoć platformi, jer vidi,... mi tad nismo kapirali kako da razgovaramo sa menadžerima i izdavačkim kućama. A u ovoj drugoj opciji ne bi kapirali kako bi se dobro ili pametno monetizovao Tiktok.
Kada čujete da vam neko kaže "vaše pesme su me odgajie", da li vas to obraduje ili vas suoči sa time koliko je vremena prošlo?
Miki: Nemamo problem sa curenjem vremena to je stvar koja je takva kakva jeste, a svakako nas odgovor na to uvek obraduje. Nije se malo puta dešavalo da dobijem mejl da je neko koga ne znam našao na Sixpack stranici zvanični mejl i poslao iskreno pisamce, u vreme kada nije bilo mejla su stizala i pisma. Ne samo da je bilo izjava da ih je neka pesma ili pesme odgojile nego da su im spasile život. To su isto jako jako velike stvari za jednog čoveka i autora.
Šta je najlepša stvar koju vam je neko iz mlađe generacije rekao o vašoj muzici?
Miki: Super mi je kad kažu ako su to ljudi koji imaju 15, 16, 17 godina i da su im roditelji faktički moje godište, kapiram da je to negde došlo iz kuće, a glavna stvar koja dolazi iz kuće je vaspitanje. Tako da ako muzika SixPacka može da se uporedi sa nekim da kažemo lepim vaspitanjem onda sam ja veoma zadovoljan.
I za kraj, šta biste rekli nekome ko vas tek sada otkriva? Od koje pesme da krene, i zašto?
Miki: Pa rekao bih mu da krene od albuma od kojeg su svi krenuli a to je album “Fabrička greška”. Ja sam te pesme pisao sa 19-20 godina tako da bi verovatno tom mladom čoveku upravo to najviše leglo. Opet, pričamo o univerzalnim stvarima kao što je na primer voziti skejt.
Prvi je na binu izašao domaći sastav Maktub koji je imao poprilično kratak nastup zbog kasnog početka ali su pametno iskoristili vreme koje su imali. U nekih malo više od 20 minuta su mešali svoje veoma energične eksplozivne rifove sa sporim baladama i sve vreme su odavali utisak nekog alternativnog i grandž benda 90-ih. Publika koja je očigleno bila veoma dobro upoznata sa njihovim radom je imala pozitivnu reakciju na svaki rif i stih. Čak i nakon poslednje odsvirane pesme su svi tražili bis koji je i bio odsviran na kraju. Sve u svemu solidan nastup za ovaj bend od kojeg se može dosta očekivati.
Sledeći su na redu bili momci iz benda Pojave koji su izveli svoju interpretaciju alt rock zvuka obogaćenog saksofonom ovog puta. Njihov kreativan pristup se nije preterano primio kod prisutnih čak i ako su davali sve od sebe na bini. Ne bih ni rekao ni da je do njih jer se muzički izraz Pojava jednostavno ne podudara sa publikom koje je došla da čuje nesto brže. Oni su nakon nešto više od 30 minuta svoj nastup završili i binu ustupili hedlajneru večeri.
Nešto posle 12 na binu je stao legendarni Sixpack. Od samog početka je energija bila tu. Melodični pank rifovi i brzi ritmovi su podigli sve na noge i do samog kraja su nas držali na njima. Nizao se hit za hitom poput “Delfinov let”, “Poslednja kap” i "Ovde je kraj" među ostalima. Mladja publika koja se mahom našla u prvim redovima je napravila odličnu atmosferu koja je verujem ostavila odličan utisak na Mikija i ekipu. Sa svakom pesmom, Sixpack je nastavljao da podiže brzinu što je više moguće te su sastavili set listu sa što manje balada i najvise dinamičnih pesama po kojima su i poznati. Tokom čitavog koncerta se Miki zahvaljivao svima sto su došli i objašnjavao priče iza svojih pesama i kako su one napisane. Ipak, najdirljiviji momenat je definitvno bio kada je podelio značenje pesme “Andjela” koja je napisana o devojčici bez roditelja i meni se lično čini da im je bilo najdraže da sviraju baš ovu pesmu. Nakon zvaničnog kraja koncerta publika je naravno tražila bis koji je i dobila. Miki je pre samog početka bisa zamolio sve prisutne da se približe kako bi podelili ovaj momenat te su odsvirali pesmu “Fabrička greška” za sam kraj i tako završili nastup.
Ovaj koncert je bio odličan način da se završi obeležavanje ovog jubileja. Vidi se da su svi koji su učestvovali i prisustvovali uživali i da su dali sve od sebe da prirede neverovatan šou.
Pred vama je galerija fotografija sa ovog dešavanja. Klik levo-desno ili svajp (ako gledaš sa telefona).
Nakon koncerta, Miki je bio ljubazan da odgovori na nekoliko naših pitanja. Pošto pripadamo mlađim generacijama, želeli smo da saznamo kako nas doživljava ali i kako gleda na svoje pesme sa određene vremenske distance kao i to šta one znače danas njima a šta nama.
Šta vam znači kada pesme koje ste pisali pre 20 i kusur godina sada pevaju klinci rođeni mnogo godina nakon što su one nastale?
Miki: To verovatno znači da sam pogodio senzibilitet i to vam onda dođu bezvremenske pesme, to nije mala stvar. Jer one su pisane iz srca, po nekim ili anegdotama ili dogodovštinama ili lošijim nekim stvarima koje su se meni događale. Ali, ako neko posle 20-30 godina, a veoma je mlad, se sad prepoznaje u tome - to onda znači da je tekst bezvremenski.
Šta mislite, kako nas, novu generaciju, pogadjaju vaše pesme? Imate li utisak da mi vaš bunt dozivljavamo drugačije od vaše publike s početka?
Miki: Mislim da je jako slično. Bunt je univerzalna stvar. I stvari koje čoveka gone na bunt su univerzalna stvar. Kad smo mi bili klinci, mi smo odrastali u veoma nezdravom, pre svega političkom okruzenju, a vaša generacija odrasta u još gorem. Tako da, ako neko presluša čak i nešto iz 90-ih što je Sixpack napravio, potpuno može da se identifikuje.
U svetu Tiktoka, Spotify plejlisti ili Apple Music-a, da li mislite da bi Six Pack, kao demo bend danas, uspeo da se probije?
Miki: Čisto sumnjam zbog toga sto mislim da mi smo uvek bili priglup bend što se tiče materijlizovanja svog rada. Mi danas spadamo u srednje plaćen bend, dok neke kolege, koje naravno neću da imenujem, i koje sviraju sličnu muziku nije bitno da li su Srbije, Bosne, Hrvatske i regiona su to veoma pametno znali da unovče, a mi otprilike nismo umeli i mislim da ni uz pomoć platformi, jer vidi,... mi tad nismo kapirali kako da razgovaramo sa menadžerima i izdavačkim kućama. A u ovoj drugoj opciji ne bi kapirali kako bi se dobro ili pametno monetizovao Tiktok.
 |
| foto: cobi G |
Miki: Nemamo problem sa curenjem vremena to je stvar koja je takva kakva jeste, a svakako nas odgovor na to uvek obraduje. Nije se malo puta dešavalo da dobijem mejl da je neko koga ne znam našao na Sixpack stranici zvanični mejl i poslao iskreno pisamce, u vreme kada nije bilo mejla su stizala i pisma. Ne samo da je bilo izjava da ih je neka pesma ili pesme odgojile nego da su im spasile život. To su isto jako jako velike stvari za jednog čoveka i autora.
Šta je najlepša stvar koju vam je neko iz mlađe generacije rekao o vašoj muzici?
Miki: Super mi je kad kažu ako su to ljudi koji imaju 15, 16, 17 godina i da su im roditelji faktički moje godište, kapiram da je to negde došlo iz kuće, a glavna stvar koja dolazi iz kuće je vaspitanje. Tako da ako muzika SixPacka može da se uporedi sa nekim da kažemo lepim vaspitanjem onda sam ja veoma zadovoljan.
I za kraj, šta biste rekli nekome ko vas tek sada otkriva? Od koje pesme da krene, i zašto?
Miki: Pa rekao bih mu da krene od albuma od kojeg su svi krenuli a to je album “Fabrička greška”. Ja sam te pesme pisao sa 19-20 godina tako da bi verovatno tom mladom čoveku upravo to najviše leglo. Opet, pričamo o univerzalnim stvarima kao što je na primer voziti skejt.
pripremili Nikola Ilić i cobi G