Pop spektakl u Beogradu: Ed Širan premijerno u Srbiji
Helly Cherry
Kako se zove čovek koji u istom danu deli pite ispred stadiona Ipsviča, pogleda prvo poluvreme između ovog engleskog kluba i Liverpula u dresu domaćina i odsvira nezaboravan koncert u, više od 1.500 kilometara udaljenom, Beogradu? Ed Širan.
Za nekoliko sati je engleski kantautor sa travnatog fudbalskog terena na jugoistoku Ostrva stigao na zelenu livadu beogradskog Ušća, gde se, u subotu 17. avgusta, desetine hiljada ljudi sjatilo ne bi li pogledalo nastup jedne od najvećih pop zvezda današnjice. A priređen je, doslovno, spektakl. U dva sata kvalitetnog pop programa, na velepnoj kružnoj i rotirajućoj pozornici, opkoljen ogromnim, uslovno rečeno, kranovima sa kojih su visile trzalice-video bimovi, Edvard Kristofer Širan, kako mu glasi pravo ime, uspeo je da deganžira fanove u neke druge univerzume svojom besprekornom muzičkom izvedbom i impozantnom predstavom. Ovaj koncert, u organizaciji Honeycomb agencije i u okviru njegov matematičke +-=÷x turneje, važan je i iz prostog razloga što je posle dužeg vremena Beograd bio domaćin aktuelnom svetskom pop izvođaču, muzičaru sadašnjice koji u datom trenutku pruža najbolje partije, kako na studijskom, tako i na koncertnom planu. A ovako je bilo na beogradskom...
Veče je otvorio Kalum Skot, još jedan engleski pop izvođač čija karijera teče uzlaznom putanjom. Krenuo je tačno na vreme, u 18 sati, a na bini ga je pratio tročlani ansambl – bubnjar, klavijaturista i čeliskinja. Na nastupu koji je trajao oko četrdesetak minuta, našle su se, između ostalih, i numere „Run With Me” i „Dancing On My Own”, inače obrada švedske muzičarke Robin. Odeven u bele odore, Kalum se nekoliko puta obraćao publici na srpskom, vidno oduševljen što prvi put nastupa u Beogradu. Tako je, opraštajući se od mase, koja ga je na momente pratila u njegovim vokalnim akcijama, izustio „volim vas” i, pri silasku sa bine, pokazao tri prsta.
Trebalo je oko četdesetak minuta da se bina pripremi za protagonistu ovog jedinstvenog muzičkog performansa. I dok su nebo napuštali poslednji zraci dnevne svetlosti, a nestrpljivi fanovi iz partera premeštali reperirani pogled sa krcatih tribina na binu i bogatu scenografiju i nazad – počelo je odbrojavanje. Štoperica sa ogromnog kružnog video bima dala je znak za start, elektronska zavesa je podignuta, a za prvim rasutim tonovima sa zvučnika, ukazao se i Ed Širan, doslovno izronivši iz stejdža sa gitarom u ruci. Pružio se korak dalje do mikrofona i zapevao uvodne stihove pesme „Castle on the Hill”. Istog momenta mu se pridružio i hor od više hiljada ljudi koji će pevati gotovo čitavim trajanjem koncerta. Numeru je ispratio i skromni vatromet, jedan od brojnih pirotehničkih efekata koji će, uz dobru svirku, takođe obeležiti nastup. A ni vatre nije falilo, pa je tako na narednoj, najžešćoj kompozicji „BLOW”, sevnulo nekoliko plamenova oko rotirajućeg stejdža, čime je atmosfera dodatno podgrejana. Pored glasnog pevanja, auditorijum je priticao u pomoć i na druge načine, recimo, paljenjem lampi na telefonima tokom izvođenja balade „The A Team”, poslavši jednu od najlepših slika večeri. Ili za „Give Me Love” kada je Širan podelio publiku na dve ogromne celine, koje su se smenjivale u pružanju vokalne podrške.
Negde na sredini koncerta, na binu se vratio Kalum Skot kako bi sa mlađim kolegom, u duetu, izveo njegov najveći hit, sačuvan specijalno za ovu priliku – „You Are The Reason”. Inače, Ed Širan je sve vreme sam boravio na stejdžu. Kada bi završio pesmu, do njega bi dotrčao neki tehničar da mu donese i odnese instrument i to bi bilo to. Englez je generalno samovao u centru pažnje, pa je čak i njegov prateći bend, koji mu je pomagao na više numera, između ostalog i na medliju od nekoliko pesama u cugu odsviranih, bio pozicioniran u podnožju svetlećih „kranova”. Ispod jednog bubnjar, drugog dvojica gitarista, trećeg basista i violinistkinja... Potonja muzičarka – Ališa Enstorm, pored Kaluma Skota, bila je jedina osoba koja je delila binu sa njim. Nakratko je i ukrala šou, napravivši špagu usred izvedbe „Galway Girl”. Još jedan momenat za pamćenje.
Posle ove kompizicije, kako reče Širan, „deo koncerta sa singalongom”. Prvo „Thinking Our Loud”, pre koje je poručio da „ako neko ne zna reči za ovu pesmu, onda je na pogrešnom koncertu”, potom obrada Džastina Bibera „Love Yourself”, a onda „Sing”. Jedini trenutak večeri kada publika nije opustila glasne žice bio je, na Širanovu molbu, za pesmu „Tenerife Sea”. Malo je reći da su je mnogi ispratili sa suzama u očima, preplavljeni emocijama – dominantno stanje većeg dela pubike na koncertu. Pun mesec nad Beogradom je dodatno ulepšao svetkovinu koja se bližila kraju, gde nas je dočekala još jedna u nizu balada – „Afterglow”.
Zavesa je spuštena – na trenutak, jer eto njega ponovo. Presvukao je Širan majicu na kojoj je pisalo „Belgrade”, obukao dres FK Ipsviča Tauna i vratio se da koncertnu premijeru u Srbiji zaokruži kako dolikuje. Krenuli su ponovo da sevaju plamenovi pošto je na red došla „You Need Me, I Don’t Need You”, a onda i svetski hit „Shape of You”. Mrdalo se tu i staro, i mlado, i visoko, i nisko, i tribina, i stajanje, a boga mi i engleski kantautor. Za dosvidanja je izabrao traku „Bad Habits”, ispraćenu fenomenalnim vatrometom u samom finišu.
I tako je okončan još jedan veliki beogradski koncert na zalasku prebogatog muzičkog leta u prestonici Srbije. Iako muzika Eda Širana nije moja šolja muzičkog čaja, ovaj događaj se jednostavno nije smeo propustiti. Retko Beograd posećuju velike pop rok zvezde današnjice, a riđokosi engleski kantautor je upravo to. I dok desetine hiljada ljudi napušta Ušće i hita ka poslednjim dnevnim autobusima, jedna misao mi se mota po glavi – da nam je više ovakvih manifestacija.
Za nekoliko sati je engleski kantautor sa travnatog fudbalskog terena na jugoistoku Ostrva stigao na zelenu livadu beogradskog Ušća, gde se, u subotu 17. avgusta, desetine hiljada ljudi sjatilo ne bi li pogledalo nastup jedne od najvećih pop zvezda današnjice. A priređen je, doslovno, spektakl. U dva sata kvalitetnog pop programa, na velepnoj kružnoj i rotirajućoj pozornici, opkoljen ogromnim, uslovno rečeno, kranovima sa kojih su visile trzalice-video bimovi, Edvard Kristofer Širan, kako mu glasi pravo ime, uspeo je da deganžira fanove u neke druge univerzume svojom besprekornom muzičkom izvedbom i impozantnom predstavom. Ovaj koncert, u organizaciji Honeycomb agencije i u okviru njegov matematičke +-=÷x turneje, važan je i iz prostog razloga što je posle dužeg vremena Beograd bio domaćin aktuelnom svetskom pop izvođaču, muzičaru sadašnjice koji u datom trenutku pruža najbolje partije, kako na studijskom, tako i na koncertnom planu. A ovako je bilo na beogradskom...
Veče je otvorio Kalum Skot, još jedan engleski pop izvođač čija karijera teče uzlaznom putanjom. Krenuo je tačno na vreme, u 18 sati, a na bini ga je pratio tročlani ansambl – bubnjar, klavijaturista i čeliskinja. Na nastupu koji je trajao oko četrdesetak minuta, našle su se, između ostalih, i numere „Run With Me” i „Dancing On My Own”, inače obrada švedske muzičarke Robin. Odeven u bele odore, Kalum se nekoliko puta obraćao publici na srpskom, vidno oduševljen što prvi put nastupa u Beogradu. Tako je, opraštajući se od mase, koja ga je na momente pratila u njegovim vokalnim akcijama, izustio „volim vas” i, pri silasku sa bine, pokazao tri prsta.
Trebalo je oko četdesetak minuta da se bina pripremi za protagonistu ovog jedinstvenog muzičkog performansa. I dok su nebo napuštali poslednji zraci dnevne svetlosti, a nestrpljivi fanovi iz partera premeštali reperirani pogled sa krcatih tribina na binu i bogatu scenografiju i nazad – počelo je odbrojavanje. Štoperica sa ogromnog kružnog video bima dala je znak za start, elektronska zavesa je podignuta, a za prvim rasutim tonovima sa zvučnika, ukazao se i Ed Širan, doslovno izronivši iz stejdža sa gitarom u ruci. Pružio se korak dalje do mikrofona i zapevao uvodne stihove pesme „Castle on the Hill”. Istog momenta mu se pridružio i hor od više hiljada ljudi koji će pevati gotovo čitavim trajanjem koncerta. Numeru je ispratio i skromni vatromet, jedan od brojnih pirotehničkih efekata koji će, uz dobru svirku, takođe obeležiti nastup. A ni vatre nije falilo, pa je tako na narednoj, najžešćoj kompozicji „BLOW”, sevnulo nekoliko plamenova oko rotirajućeg stejdža, čime je atmosfera dodatno podgrejana. Pored glasnog pevanja, auditorijum je priticao u pomoć i na druge načine, recimo, paljenjem lampi na telefonima tokom izvođenja balade „The A Team”, poslavši jednu od najlepših slika večeri. Ili za „Give Me Love” kada je Širan podelio publiku na dve ogromne celine, koje su se smenjivale u pružanju vokalne podrške.
Negde na sredini koncerta, na binu se vratio Kalum Skot kako bi sa mlađim kolegom, u duetu, izveo njegov najveći hit, sačuvan specijalno za ovu priliku – „You Are The Reason”. Inače, Ed Širan je sve vreme sam boravio na stejdžu. Kada bi završio pesmu, do njega bi dotrčao neki tehničar da mu donese i odnese instrument i to bi bilo to. Englez je generalno samovao u centru pažnje, pa je čak i njegov prateći bend, koji mu je pomagao na više numera, između ostalog i na medliju od nekoliko pesama u cugu odsviranih, bio pozicioniran u podnožju svetlećih „kranova”. Ispod jednog bubnjar, drugog dvojica gitarista, trećeg basista i violinistkinja... Potonja muzičarka – Ališa Enstorm, pored Kaluma Skota, bila je jedina osoba koja je delila binu sa njim. Nakratko je i ukrala šou, napravivši špagu usred izvedbe „Galway Girl”. Još jedan momenat za pamćenje.
Posle ove kompizicije, kako reče Širan, „deo koncerta sa singalongom”. Prvo „Thinking Our Loud”, pre koje je poručio da „ako neko ne zna reči za ovu pesmu, onda je na pogrešnom koncertu”, potom obrada Džastina Bibera „Love Yourself”, a onda „Sing”. Jedini trenutak večeri kada publika nije opustila glasne žice bio je, na Širanovu molbu, za pesmu „Tenerife Sea”. Malo je reći da su je mnogi ispratili sa suzama u očima, preplavljeni emocijama – dominantno stanje većeg dela pubike na koncertu. Pun mesec nad Beogradom je dodatno ulepšao svetkovinu koja se bližila kraju, gde nas je dočekala još jedna u nizu balada – „Afterglow”.
Zavesa je spuštena – na trenutak, jer eto njega ponovo. Presvukao je Širan majicu na kojoj je pisalo „Belgrade”, obukao dres FK Ipsviča Tauna i vratio se da koncertnu premijeru u Srbiji zaokruži kako dolikuje. Krenuli su ponovo da sevaju plamenovi pošto je na red došla „You Need Me, I Don’t Need You”, a onda i svetski hit „Shape of You”. Mrdalo se tu i staro, i mlado, i visoko, i nisko, i tribina, i stajanje, a boga mi i engleski kantautor. Za dosvidanja je izabrao traku „Bad Habits”, ispraćenu fenomenalnim vatrometom u samom finišu.
I tako je okončan još jedan veliki beogradski koncert na zalasku prebogatog muzičkog leta u prestonici Srbije. Iako muzika Eda Širana nije moja šolja muzičkog čaja, ovaj događaj se jednostavno nije smeo propustiti. Retko Beograd posećuju velike pop rok zvezde današnjice, a riđokosi engleski kantautor je upravo to. I dok desetine hiljada ljudi napušta Ušće i hita ka poslednjim dnevnim autobusima, jedna misao mi se mota po glavi – da nam je više ovakvih manifestacija.