Ladno al’ standard: Besmrtni metal ratnik Abbath konačno u Beogradu
Helly Cherry
Ako ste se u subotu uveče zadesili u centru Beograda i osetili kako hladan vetar unaokolo piri, to nikako nije bilo slučajno. Direktno sa fjordova Skandinavskog poluostrva i iz četinarskih šuma pokrivenih debelim slojevima snega, u prestonicu Srbije, stigla je ikona blek metala - Abbath. Donoseći svežinu dalekog severa, prvenstveno muzičkim izrazom i kostimom, nekadašnji pevač, gitarista/basista i osnivač kultnog sastava Immortal, priredio je odličnu predstavu sa pratećim bendom pred najvernijim domaćim fanovima, 3. avgusta 2024. u delimično ispunjenoj sali Amerikana beogradskog Doma omladine. No, ’ajmo redom.
Bilo je devet sati kada se na bini ukazao Olve Eikemo, kako glasi pravo ime muzičara, lica karakteristično našminkanog crno-belom bojom, u metal oklopu sa lobanjom jarca na prsima, kožnim pantalonama i dubokim čizmama. Vrata su otvorena, mrak, zima i zlo su oslobođeni. Prva na repertoaru beše „Mount North”, da bi se na nju nadovezala „Sons of Northern Darkness”, naslovna numera albuma iz 2002, tokom koje je publika počela da skanrira „hej, hej, hej”, što će postati jedan od lajtmotiva večeri.
Immortal nikada nije svirao u Srbiji, ali je Abbath gostovao na novosadskom Egzitu 2018. sa njegovim Motorhead tribjut sastavom Bombers 2018. Tri godine ranije, Abbath Doom Occulta je napustio matični bend i nastavio karijeru pod vlastitim umetničkim imenom, skrativši ga za dve poslednje reči. Iako je do sada objavio tri solo albuma, set lista sa beogradskog koncerta u potpunosti je bila sačinjena od pesama grupe Immortal. Među njima je bila i „Tyrants”, jedna od najpoznatijih stvari kultnih blekera, gde se publika potpuno razuzdala. Abbath je u pauzama od nečistih sila i demonizacije, imao i duhovite momente praveći razne grimase i (polu)fore, što je masa ispratila smehom i ovacijama.
Pošto su odsvirali „Withstand the Fall of Time”, Abbath i trojica ostalih muzičara, povukli su se sa bine. Nije im dugo trebalo da se vrate uz naslovnu numeru ploče „At the Heart of Winter” iz 1999, da bi nastavili sa šest godina starijom „The Sun No Longer Rises”, sa drugog albuma „Pure Holocaust”. Dok su na publiku kombinovano padala hladna i topla svetla, Abbath se ponovo brzinski iskrao sa bine, a onda pred okupljene izašao kao Bafomet, sa đavoljom maskom sa rogovima. Potpuno prikladna odora za pakao koji će uslediti – „Blashyrkh (Mighty Ravendark)”. Au kakva pesma, au kakav spektakl. Upriličen je čak i jedan stejdždajving, ali najbrutalniji momenat je nastao u drugoj polovini pesme kada je Abbath pustio svoj jezivi vokal izgovarajući naslovne stihove. Falili su jedino gavranovi da proletele prostorom, u skladu sa ambijentom, pesmom, ali i nazivom turneje tokom koje su nas posetili - Return to the Raven Realms.
Ovde je ova mračna sonična saga trebalo da se završi, no vratiše se blekeri ponovo. Za bis je izabrana, na opšte oduševljenje svih pristunih, „All Shall Fall”, sa istoimenog izdanja, ujedno i poslednjeg na kojem svira Abbath. Fanstastičan način da se završi ovo odlično veče. Bend je otišao, svetla se popališe, narod je krenuo da se razilazi, a među njima i nekoliko mlađih najvatrenijih fanova sa korps pejnt šminkom na licu. Obožavam kada vidim tako nešto kod novih generacija, skoro poput čirokane na glavi mladih pankera na ulici, jer znam da još neko poštuje i voli ove elemente njihove supkulture. Samo neka traje, kao i kvalitetna ekstremna muzika... i koncerti.
Bilo je devet sati kada se na bini ukazao Olve Eikemo, kako glasi pravo ime muzičara, lica karakteristično našminkanog crno-belom bojom, u metal oklopu sa lobanjom jarca na prsima, kožnim pantalonama i dubokim čizmama. Vrata su otvorena, mrak, zima i zlo su oslobođeni. Prva na repertoaru beše „Mount North”, da bi se na nju nadovezala „Sons of Northern Darkness”, naslovna numera albuma iz 2002, tokom koje je publika počela da skanrira „hej, hej, hej”, što će postati jedan od lajtmotiva večeri.
Immortal nikada nije svirao u Srbiji, ali je Abbath gostovao na novosadskom Egzitu 2018. sa njegovim Motorhead tribjut sastavom Bombers 2018. Tri godine ranije, Abbath Doom Occulta je napustio matični bend i nastavio karijeru pod vlastitim umetničkim imenom, skrativši ga za dve poslednje reči. Iako je do sada objavio tri solo albuma, set lista sa beogradskog koncerta u potpunosti je bila sačinjena od pesama grupe Immortal. Među njima je bila i „Tyrants”, jedna od najpoznatijih stvari kultnih blekera, gde se publika potpuno razuzdala. Abbath je u pauzama od nečistih sila i demonizacije, imao i duhovite momente praveći razne grimase i (polu)fore, što je masa ispratila smehom i ovacijama.
Pošto su odsvirali „Withstand the Fall of Time”, Abbath i trojica ostalih muzičara, povukli su se sa bine. Nije im dugo trebalo da se vrate uz naslovnu numeru ploče „At the Heart of Winter” iz 1999, da bi nastavili sa šest godina starijom „The Sun No Longer Rises”, sa drugog albuma „Pure Holocaust”. Dok su na publiku kombinovano padala hladna i topla svetla, Abbath se ponovo brzinski iskrao sa bine, a onda pred okupljene izašao kao Bafomet, sa đavoljom maskom sa rogovima. Potpuno prikladna odora za pakao koji će uslediti – „Blashyrkh (Mighty Ravendark)”. Au kakva pesma, au kakav spektakl. Upriličen je čak i jedan stejdždajving, ali najbrutalniji momenat je nastao u drugoj polovini pesme kada je Abbath pustio svoj jezivi vokal izgovarajući naslovne stihove. Falili su jedino gavranovi da proletele prostorom, u skladu sa ambijentom, pesmom, ali i nazivom turneje tokom koje su nas posetili - Return to the Raven Realms.
Ovde je ova mračna sonična saga trebalo da se završi, no vratiše se blekeri ponovo. Za bis je izabrana, na opšte oduševljenje svih pristunih, „All Shall Fall”, sa istoimenog izdanja, ujedno i poslednjeg na kojem svira Abbath. Fanstastičan način da se završi ovo odlično veče. Bend je otišao, svetla se popališe, narod je krenuo da se razilazi, a među njima i nekoliko mlađih najvatrenijih fanova sa korps pejnt šminkom na licu. Obožavam kada vidim tako nešto kod novih generacija, skoro poput čirokane na glavi mladih pankera na ulici, jer znam da još neko poštuje i voli ove elemente njihove supkulture. Samo neka traje, kao i kvalitetna ekstremna muzika... i koncerti.